Употреба речи опоро у књижевним делима


Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Онај што је дошао прошапута нешто с њим, ваљда му реферисао шта се све догодило. Шеф се намршти и опоро ме упита: — Одакле си, говори!

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Но ви ћете волити што чути о Црној Гори. ПУТНИК: То, то! ДОКТОР: Поднебије је у Црној Гори истина опоро, али је воздух здрав; владјеније је духовно-војничко. ПУТНИК: Духовно-војничко?

Ћипико, Иво - Пауци

Сједе, гледа у ватру, и ћути. Жене стрепе, језа их хвата, знаду зашто је пошао у варош, па кад је мрзовољан и опоро ћути, слуте на зло; биће да је господар на њ још љут!

Африка

Та тела беху глатка и чврста, и мирисаху опоро на исушена тропска воћа. Оне су остајале за тренутак над нама, послушне, не пуштајући гласа од себе; заклањајући собом

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Од сад, ово је имање Господар-Младеново!“ Понегде, још је било крви у смрзнутом блату а небо, мокро и опоро, спуштало се над људске гласове прозукле од радости, умора или јада.

Морало је бити пролеће јеп је дечак, шћућурен у свом мраку, одједном осетио како га додирује нешто меко и опоро у исти мах: миловало га је и привлачило а он се препуштао. Одасвуд је долазила та доброта и желео је да је запамти.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Он је прошао мирно, опоро стиснутих усана на којима се није могао замислити осмејак, и неспретно и тешко сео на прву клупу до нас.

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

— запита га упрепашћена мати. — Та то је злато, то су скупе ствари... Еј, Ђошо, Ђошо! Ђоша погледа опоро уплашену матер, па претећим гласом рече: — Оно што видиш у мене, моје је!... Даље ме не питај!...

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

на таку близину к себи, а још више јој паде тешко, што се овај простак подсмева њеном другу, те му одговори доста опоро: — Не знам шта ви говорите. — Ехе... па онај криви. Ваш нови учитељ...

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Да ли ће баш стотина? — Спреми се да их добијеш. Баш те тражи Вујо из Брезовца! — прекиде га опоро онај Ђуричин сусед.

Петровић, Растко - АФРИКА

Та тела беху глатка и чврста, и мирисаху опоро на исушена тропска воћа. Оне су остајале за тренутак над нама, послушне, не пуштајући гласа од себе; заклањајући собом

Краков, Станислав - КРИЛА

Из села је залајао пас, потом други. Војници су улазили у кукурузе. Жуто лишће шуштало је опоро, и дрхтало од страха. Под ногама су стабљике пуцкарале н уздисале.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

ће ваша вршидба до истакања вашега вина, и точидба вам постигнуће пак сетву, и јестићете ваш хлебац до ситости и опоро у тврду преборавићете на вашој земљи; нити ће вас ко плашити ни прогонити.

Потоци из врела им једнако теку, ако и нитко не би воде из њих црпао, или се ко напио... Што је опоро оно се с клинови цепа. Што дикла навикла, то и свикла. Тамнице нису за говеда праљене, него за наук људски.

Често стрељање — већа хвала дочекиваоцу. Опоро ти је супроћ ражња с голим трбухом. Какво му је прво поштење, такво му је и у старост, последње.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Она га не гледаше сада опоро, већ са пуно саучешћа, а њене усне као да му говораху: „Аристотеле! Ти си ми верно и достојно служио“.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Кад изађоше из цркве, Вртиреп, видећи да Тетка не говори ништа, рече опоро: — Ти, Јерковићу, остаћеш данас без ручка! Сви се згледаше. Бакоња се уздрхта. — Јес разумија шта сам наредија?

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Ништа њему није, претвара се! — опоро рече она отресајући љутито сукњу. Љут и посрамљен, Стриц се исправи, сједе и развика се: — Ништа, ништа!

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Требала је тада баба само да га прекори, ма шта да му опоро каже, одмах би од куће отишао и никада не би се више вратио. Овако, само би болно лежао.

Она, надајући се тој његовој мирноћи, као да се није дала да збуни, већ наставила, чисто опоро: — Немој тако! С нама што је било, било. Ја опет, хвала богу! Али ти... Видиш себе... Наше већ је било.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

У њеној сјени опоро се рађа чудесна справа, чаробна лађа. На њој ће људи једном да језде високо горе гдје трепте звијезде и куд се

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

СОФИЈА (понизно, уплашено): Добро дошао, тато! (Застаје, уплашена присуством страних људи.) ЈОВЧА (опоро): Држ’ коње! СОФИЈА (придржи му коња да сиђе, сагиње му се руци, коју он отрже).

ГЛАС ТОМИН Отвори. Ја сам, Тома! (позна глас, зачуђено): Је ли млади газда? (Себи): Што ли ће сад? ГЛАС ОЗДО (опоро): Отвори ваздан! СТОЈНА (затвори прозор): Сад, сад ћу. (Силази лево.) Пауза.