Употреба речи памте у књижевним делима


Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Петрограда пала одазвао си се александријском гласу ти који си клео змијске трбушине за тебе ствари лоше не стоје памте се чак и неки цитати из твога венца. .. ...

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Али ниједан троп овде није плод чисте песникове воље и сваки од њих саодређују слике које наш језик и наша култура памте.

Слике које оно садржи – и, разуме се, цели призори – необичне су и упечатљиве, и дуго се памте, али су неразумљиве без посебног тумачења. Па и три које су прешле у народну лирику изискују тумачење.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

А чему и да памте? Зар сунцокрети не постоје зато што постоји Сунце? — Без сунца не би било ни сунцокрета! — рече главати поглавица

Од када звезде за себе памте — ниједној у грудима није шуштало, није куцало. Више се није могло оклевати. Позваше Мудре старце, али ни они нису

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ГАВРИЛОВИЋ: Јесу, али наши нису гледали који је крив, него који је богат. ШЕРБУЛИЋ: Нека памте кад је била српска војводина!

Ћипико, Иво - Пауци

И, ухвативши је за руку поведе је трагом ноћашњих стопа својој кући. Студен је стегла, што одавно не памте ни стари, људи. Бијаше се већ обикло на меке зиме, па у селу понестаде пиће благу.

А што су мене овдје слали? ... Проклетство! — Зашто, попе, проклетство? — вели Илија. Та откада људи памте, увијек је тако било .... Болан, попе, свака је Вјера од бога... Видиш, моја мајка била хришћанка, а ја сам кршћанин...

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Земља памти, камен и цигла као да памте, али асфалт не памти и Васа, ето, не може да крочи на коловоз. Да може, одмах би отишао на Трг, под споменик Кнезу

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Са оца на сина се предају имена предака; потомци их памте; знају њихову постојбину, узроке и прилике њихова исељења, њихове најизразитије особине и најглавније догађаје из

Несрећа је бити угасник, без мушког порода. Напротив, Бугари не памте своје претке, немају славе и презивају се само по оцу.

Земљорадња је била споредно занимање, и то поглавито мотичка. Старији Васојевићи памте доба кад нису обрађиване ни плодне равнице и кад су имали само мале вртове. Поврће је било врло ретко.

Али знају кад језеро сплашњава и стари су људи ухватили правилност овога кретања, те знају кад ће њиве бити на суву и памте које су њиве коме припадале. И ови најбољи делови Преспе не могу живети од земљорадње.

Ретко их се шта друго тиче осим работе и онога што је у вези с работом. Не памте или слабо памте све друго што није работа.

Ретко их се шта друго тиче осим работе и онога што је у вези с работом. Не памте или слабо памте све друго што није работа.

Ни попови не памте своје прадедове. Сасвим су ретки „опулени“ и „пробудени“, који ипак нешто знају. У вези с тим нема у маси, у правом

Карактеристично је да су код њих честе „пријатељске одаје“ за госте. Они памте лозу по неколико колена уназад. Од неког су утицаја биле на формирање најближе сељачке околине две вароши, Струга и

Ничега од великодушности. У вези је с работљивошћу и забринутошћу, која све најбоље у њима апсорбује, што не памте много ни прошлост како општу тако ни ових крајева.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

(Признајемо, истина, да пропуштамо овде пуно неких подвига које ће остати да памте његови ратни другови, а после којих ће све потонути у заборав.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

слажу се гробља, на тас се слажу планине и вулкани, на планине се спуштају облаци, и, док се гасе облаци који нас памте, на тас ветрови навејавају пустиње, плиме на тас доносе ледене санте.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Међутим, ако примете да их лажу и варају, да им дата реч није одржана, то памте. У столећа! Са Турцима се – тврдио је Енгелсхофен – носе, око неког Косова (Енгелсхофен је писао: Цассова) већ неких

Разлика је само то, да се, давно, давно, прошле ситнице памте, каткад, јасно, а оно што је као јуче било, збркано. Тако је и Исакович у тој кући, као у затвору, сањао Гарсулија.

Сви чекају хоће ли њена усташца рећи, Калиновичу: „Да!“ То има да буду сватови, какви се не памте у Темишвару! Деспотович се моли Богу, само то да доживи.

После неколико година, међутим, број људских жртава се заборавља, па се увећава, измишља, а памте се само места, где је било земљотреса. Тако је то и са вулканима и поплавама.

Заборављају се чак и путеви читавих родова. Памте се само места гробаља. Тако се, и после бродолома, на пучини мора, неко време, још зна, крај појединаца, али кад прође

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Госпа Нола устаде, изнесе малога у ходник да се игра, и врати се. — Говоримо пред дететом што не треба. Деца све памте и разумеју. Не плачи, Јулице.

Мушка деца воле и да знају, и да памте, и да осете. Сасвим последњи још стоји пред гробљанском капијом учитељ. Закоракне, па стане.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Па што се плашиш и устежеш? Знам те! Царуј ко увек, царуј према себи, Ти, деспотице, што те вечно памте; Да ниси таква — волео те не би̓!

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Ко ти ту није дошао из паланке, па дошао и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује. Памте лепо сељаци, као јуче да је то било, кад је у једној дугачкој и масној антерији од ћитајке продавао звиждаљке и

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Пре Трифуна знало их тек двојица тројица да пишу. Још има старијих људи који памте добро како је тешко било написати писмо, на прилику сину који је у солдатима, или тако коме другоме.

А она се баш много и не цифра. Не чека, што кажу, да је двапут позову; јер комшије њене не памте да се икад пушао оџак на њеној кући, ни зими, а камоли лети. Задржана тако, она би остала на ручку.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

целац јануарски, за човека који залуд очекује да се пријатељи крај њега скупе, за онога чија зла се једино памте.

За пијанице, емигранте у стање где могу мање да мисле, мање да памте, мање да пате. За људе које алкохол производи у што не може ни једна срећа, које његови каравани однесу до таквих

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

плућа, послије једног излета на коме смо се лијепо забавили и о коме су на повратку старији неуморно понављали да не памте љепшег и да ћемо га се задуго сјећати.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

и уобличаване вековима, крајње су избрушеног, једноставног и савршено лепог, поетског облика, те се стога лако памте и дуго трају непромењене у народном памћењу.

сиње море, беле руке, врани коњи, рујно вино, добар јунак,⁶⁰ који се понављају у многим различитим песмама лако се памте и готово неосетно постају део говорне културе детета које се социјализује.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

ЖИВЕ ЛЕШИНЕ ОСТАЈУ Кажу да људи увек боље памте тужне догађаје у своме животу, него радосне доживљаје. Ваљда и зато што човек избегава тегобна збивања, те су она

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

— Три дана нико га није видео — рече Чађевић. — Причали су Ми они који памте да му је срце било — пасуљ. — Али поштено је било. И јест Василије био лопов.

“ „Још нас понеко зове Дошљаци“, прекинуо га Вукашин. „Само они најстарији. Они који знају и памте њега. И мене док сам био мали.“ За коју годину и они ће помреТи, ПОМИСЛИО је тада. И не само тада.

„Твој деда до краја живота остао слуга и воденичар. Да га памте, разлога немају. Ни ти га не памтиш.“ Од мене почиње живот наше лозе. Ја сам и корен и стабло. Увек је тако мислио.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Ништа није чешће чути него да се многи туже да слабо памте: како ће ко икада памтити оно о чему не мисли? А ти исти, који се тако туже, добро памте којекакве безделице о којима

А ти исти, који се тако туже, добро памте којекакве безделице о којима всегда мисле. Мати натура сваком је довољно дала, ко само то у добар ред и расположеније

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Такве пословице су језгро, обично и наслов тих провербијалних причица. Оне се најчешће и памте по том свом најзначајнијем делу (Нека иде на славу свете Госпође, Около бого, у кућу ђаволе, Права се мука не да