Употреба речи угледам у књижевним делима


Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Идем уморан, изнемогао, док одједном угледам преда мном, на пола часа хода, где се бêли град што га две реке запљускују.

“ Наједаред, трже ме неки шум. Крај обале, мало даље од мене, угледам неког рибара. Чамац му уз обалу, а он крпи мреже. Занет слатким осећањем, нисам га пре приметио.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Април је, млада трава се разлила Сабориштем као каква зелена поплава. Отворим очи и прво што угледам: Ђавољи клик, шепури се горе као ћуран, пљуцка озго на мене. Ишчикује ме. Мами.

да никога нема положим теме на песак и овлаш затворим очи, толико да ми сунчева светлост не пече зенице али и да угледам једну јаркоцрвену таму, ако је то уопште тама, нешто као чиста светлост без обриса ствари и слика.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Однесемо га у мезар и закопамо. Бијаше ми га жао па плаках; а кад огледам око себе, угледам мојих дванаест другова ће и они плачу, па рекнем: „Забога, море ли се овај плач с чиме утјешити?

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Свакога дана, када угледам ону капију на којој је био обешен Глигорије В, ја се сећам усплахиреног погледа патријарховог и разумевам све боље

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Иза сна чујем шаптање. Отворим очи. Негдер ми сад каже, ко зна, шта угледам. Множество неописане красоте девојака и међу њима гдикоја калуђерица, поизређале се по пенџери.

У време причастне, навале око двадесет калуђера с[а] сандучићи и с костима у њима просити; међу којима зачудим се кад угледам некога древнега Исаију Дечанца којега сам јоште у детињству мојему у Чакову, гди на светога краља Дечанскога просаше,

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

” Кадагод угледам златну медаљу Елиота Кресона, са Франкјшновог института, златну медаљу Националног Института Друштвених Наука,

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Па сам задуго зверао и меркао лево и десно, али никако да се одлучим. Тек при крају села угледам једну скоро окречену зграду и пред њом младу сељанку, сва се бели.

Пристао бих да ме сутрадан разнесе граната највећег калибра, само да зашкрипе она вратанца и да је угледам како ми прилази... Али ње нема, и цео сат прође а кошуља се не забели. — Паувре Ѕтеван! — Их, Стеване, бога ти!

Али већ после пола часа тргоше ме из тврдог сна ужурбани и збуњени гласови мојих војника. Скочим што сам пре могао и угледам војнике око мог одличног каплара Белића, који се бацакао и ногама и рукама и који је бунцао.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Ох, та то би мојој души Биле рајске сласти... Имао бих, имао бих, Много, много касти. Па зашто се не угледам На високу дугу? Зашто моје гусле гуде У узаном кругу?

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

— Оће, богме 'оће, много има проклете гадије — зачу се неки старачки глас из гомиле. Окренем се и угледам иза мене једнога мога познаника из Церја (село у нишком пашалуку). — Откуд ти овде, деда Стојане?

Но у тај мах неко ме стаде дреком викати остраг. Обазрем се и угледам Комарова испод једне крушке где виче и обадвема рукама млата да трчим њему.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Кад сам већ сâм мицао, угледам да она има даму, турим је на крајно поље и покријем је још једним каменом, као што се то чини с дамом.

Ја исподизах књиге којих се хартија на корицама беше потклобучила од воде. Уједанпут угледам писмо на столу. Познао сам да је од моје сестре. Отворим га. Ти знаш како сестре пишу. Цело писмо био сам ја.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

уздахну он. Шта су они, обични сељаци!... Шта имам да се ту... Али знам да ћу задрхтати кад их угледам. Само да не буде она ту, док се мало свикнем на људе, па после ћемо лако ...« »Рекоше да је много лепа и млада...

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Окренем се лево, окренем се десно и угледам госн Сулета, замаскираног у трави. У рукама му трофејни парабелум са пригушивачем. — Шта радиш ту, Суле?

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

мучи гледајућ одважност мушку Са којом походиш кланце, где орли с кликтањем лете; Крв ми у главу нагне, - ал' кад ти угледам пушку Душа ми задршће само, А срце нагне у пете. 1889.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

врелих прсију, — Ти задржи, поточе, Њену слику љубљену, Да бар када дошетам На воду ти студену, На том глатком зрцалу Угледам је снимљену. 1839.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Од тога дана путује време, бескрајни теку сати, а Жуће нема, заувек нема, никада да се врати. Понекад само угледам сенку пољем се снежним жури. Све ми се чини: вечити Жућа вечитог Вука јури . . .

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Само начас, јер се то не смије. (Ни то се не смије! Ништа се у животу не смије!). У облачне дане, кад угледам у вратима ону његову округлу, жуту сељачку главицу, као да угледам једно мало сунце.

Ништа се у животу не смије!). У облачне дане, кад угледам у вратима ону његову округлу, жуту сељачку главицу, као да угледам једно мало сунце.

А кад опет исплутам на површину и поново угледам над собом познато лице и усне што се мичу, не знам колико је дуг био тај часак који је протекао између оног склапања и

Трудио сам се да окренем главу малко удесно. Слутио сам да ту стоји моја болничарка и јако сам желио да је угледам, али нисам смогао толико снаге. Затим маска на лицу.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

НА ДНУ РЕКЕ Реко, бистра реко, лепоте ти твоје! Разгрни ми часом чисте груди своје, Да сагледам чуда, да угледам рај; Да прегазим поља рујнога корала, Да походим дворе од чиста кристала, Па да причам после лепоту и сјај...

Теодосије - ЖИТИЈА

Где ме то постиже да се удостојим да угледам свете и мироточиве мошти светога и преподобнога господина и оца мој ега из странствовања по туђини из Горе Свете, и са

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Сваки пут пре него што заспим слике људи и предмета пролазе ми испред очију. Када их угледам знам да ћу ускоро утонути у сан. Уколико их нема и одбијају да дођу, знам да ћу провести бесану ноћ.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Очи ми се склапају и цео разговор слушам као кроза сан, те ободох коња да видим зашто смо застали. Поред пута угледам силуету коњаника и чујем глас потпоручника Александра. — А, је ли, па... како ти, снао, без човека?

Елем, атара, патара, догурам се до њене капије. Било је некако пред подне. Ујашем у двориште, и ту, пред кућом, угледам њену мајку. „Помози бог, снајо!“ — велим јој ја... Она ми ништа не одговори, већ ме само душмански погледа.