Употреба речи млого у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Напротив, неки се све врте и окрећу, а кад им на посао погледаш, а оно мућак! Млого којешта почињу, а ништа не свршују; ако ли што кад и сврше, а оно не ваља, па залуду им мука.

Има мајмуна у Африки који су млого већи од човека, управ на две ноге ходе и браду имаду; словом, по телу подобни су човеку, осим разума и словесности.

Није луд ко три погаче изеде, него онај који му их да. Давно се чита у цркви: ком се даде много, млого ће се и искати од њега.

” Но и томе се већ људи домислише, пак почињу баш и овде изискивати млого од онога коме се даје млого. Ко хоће да га зову „свети”, или нек је прави светац, или нек не мути.

” Но и томе се већ људи домислише, пак почињу баш и овде изискивати млого од онога коме се даје млого. Ко хоће да га зову „свети”, или нек је прави светац, или нек не мути.

Сад ови позна, но без времена и ползе, да би за њега млого боље било да је послушао магаре и да му је помогао. Наравоученије „Праведан муж штеди душе скотова својих”, —

Н о н а у к а ј е з ла м у к а , и млого гора него ко мисли! Чему смо привикли и што смо из детињства научили, то и тако хоћемо да буде и да остане, ако ће

И не само то, него се почне | хвалити да је и млого којешта учинио. „Остров Родос у Архипелагу, то је остров! Хе, моја браћо, залуду сте живи кад остров Родос нисте

Ти видиш моје рогове колики су; и млого већи и јачи од твојих, и опет да ме честократ ноге од курјака не спасу, ништа ми не би рогови помогли.

” Наравоученије Видимо неке да млого говоре, али лепо, разумно и к свачему пристојно, и свак их радо слуша ако ћеду цели дан говорити.

ми каткад и што зло на памет,” — рече она, — „али водила бих да се може све о добру мислити, зашто добре мисли чине ми млого боље”.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Ја знам да ће исте догађаје доцније млого перо описати вештије, али истинитије неће. Ја сам се родио 1777. године у селу Бранковини, сат и по од Ваљева, од оца

где чују вола да без одмора највише пута рикне; и тако, кад су дошли на бранковички вис, чују вола где је необично млого пута једно за другим рикнуо, и одма ту се зауставе и населе, уверивши се по томе рикању да ту мора добра и плодна

Међутим неки Гуша, поглавица бачевачки, скупио је био своју чету и дошао у Лесковице, одвео седам роба и отерао млого оваца.

” Сељаци обично млого се томе противе, али то им ништа не помагаше: он натури сељацима по 200—300 гроша, па каже спа̓ији те му направи

” На то изговори се мој отац, да је млого јапије догонио у град за оправке касарне, и да има са бина-емином рачуне, а кад сврше рачуне, да он и опет у народ не

Зато на сабору, и на слави, и на свадби немој млого говорити, него слушај шта старији људи говоре. Ако почнеш тако млад друге да учиш памети и мудрости, онда ти нигда

То је исто и отац мој видно и гдекоји наш комшија, који су нам млого помагали, кад смо ред уводили доказујући народу.

сваки од своје кнежине рачуне на суд, ако је преко кога кнежине прешао какав паша, или други какав Турчин, на кога се млого на дочекивање потрошило, или су какву јапију или што друго плаћали што се мора на сву нахију порезати.

кроз чакшире колена, кроз опанке прсти пропали, а кад дођу тамо код везира повичу: „Аман, аман за царево здравље! Млого је пореза давати, не можемо, ето какви смо голи и боси, а ми смо злеудне најбоље газде у сиротињи, ко ће од нас

код паше, а сиротињски кметови у авлији, али то бива обично сутрадан, кад веће везир разреше порезу, пак им се учини млого, и кад сви чују, и онда иду пред сараје и вичу, и помажу, до Бога се чује, а паша им понешто одобри и умањи.

Того времене бист междусобна бран. Турци Видинлије својему цару непокорни. И млого бист междусобно крвопролитије помежду их. И бист скупо жито: пшеница 100 ока 18 гроша а кукуруз 10 гроша.

Дозове одма Петра Ичкоглију, базрђанбашу, с којим се врло пазио, који позна да је отрован и који заповедила му се даје млого благо млеко и од патке крв и друго што је базрђанбаша знао употребе, те је много бљувао, и тако га поврати, јер није

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Ја сам истина млого којешта — које обаче из неки узрока на свет изићи на може — сочинио, гдишто пак и на печатњу издао; но почем с једне

ЈУЦА: Кад сте ме просили, ви сте мени оно обећавали што би и за грофицу млого било. Ви сте мени дукате.. ЈАЊА: Ћути, ћути, шкиљи, какви дукати?! Море, крајцару, море, нема, нема, нема!

ЈУЦА: Па не морате дати, забога! Не може вам нико отети. ЈАЊА: Видиш алопу! Да не даим, да дођи нотариус млого пута, и кад није кир Јању кући, да си унтерхалтуи, а Јања да плати. ЈУЦА Знате ли како ћете учинити да не платите?

ЈУЦА: Ајде да те ја научим. КАТИЦА: О, кад би тако добри били! ЈУЦА: Истина, и ја сама млого не знам; но мислим да ће и толико за тебе доста бити. Свака девојка, прво и прво, мора да пази на свој штелунг.

Знате како нисам оно папи казала! ЈУЦА: (Проклета девојчура!) добро. Ако ти није млого наједанпут, не браним. Де, да видимо најпре ход и уста. КАТИЦА (продуцира се). ЈУЦА: Добро, као генералица!

Проклето оно дукат, да ма гори на пупку, ако имам! МИШИЋ: (То је млого!) ЈАЊА: Ако оћите без крајцару, ајде де, ама за новци нема сиромах кир Јања.

КАТИЦА: Гледајте, помозите мом папи! ЈАЊА: Помозите, господин нотариус, та ја сум ваш човеку, ви се млого пута сос моја Јуца разговарате. МИШИЋ: Видите како је то зло, кад немате свога код магистрата.

ЈАЊА: Кир Јања, имаш уво да чуиш? Кир Јања, имаш памет да разумиш? Проклето свака шпекулација сос млого интерес и мало капитал! Уу! (Стресе се.) десет иљада! Ух, ух, ух! Оћи да ми увати шлогу... Право има!

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

— Био сам баш неко време на путу, па сам се дуже забавио, ал’ сам и профитирао: купио сам млого салфијанске коже, чак из Битоља, јер ја сам свачим трговао, као и сад.

— Јеси л’ онде био? — Нисам, ал’ чуо сам од они’ који су онде били недавно, да је појефтинило платно; млого је израђеног. — Па хајд’, да идемо. — Не браним, хоћеш ми узајмити новаца?

— Но за овакво вино сто форинти од акова, то није млого, а ракију ћу вам опростити. Господар Софра гледа на Кречара, а Кречар на господара Софру; Чамча тек изврће очи и

Господар Софра гледа на Кречара, а Кречар на господара Софру; Чамча тек изврће очи и жалосно лице прави. — Биће млого, господине. Ваљда би доста било педесет форинти? — Не може бити, сто је такса.

Но још нешто. Гроф те позива сутра на ручак, као венгерског шљахтеца; сутра му је имендан, свети Станислав, биће овде млого господе. Господар Софра грохотом се насмеје. — Но ти си баш враг, Чамчо. Правиш медведа и од мене и од грофа.

Ја се сад баш у мору купам; то је врло здраво, тако овде кажу. Млого људи сам овде видио, све вам сад не могу казати, но кад се вратим, исприповедаћу вам.

Млого људи сам овде видио, све вам сад не могу казати, но кад се вратим, исприповедаћу вам. Млого свашта сам ту научио, о чему никад ни сањао нисам.

Ту се слабо пије, а од лемонаде, пунша и посластице нема хасне, него од пургербала. И на првом сам штетовао; млого сам приправио, па није прошло. — А од пургербала имате више хасне? — Тај пуни џеп.

Скувам велики лонац „камилнтеја”, па им налијем млого рума, да је јако, па су они задовољни, као што видите. Само, молим, немојте ме издати.

Извади из џепа штрангу. — Видите л’ ову штрангу? Отац ћути не миче се. Пера се разљути. — Та што ћу ја ту с тобом млого, дижите га!

— Море, има и шесторо деце! — Да је рђав, млого би му било и једно. — Па шта ти је тешко? — Жао ми је моје муке. — Па на млађима свет остаје.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

МЛАДОЖЕЊА: Она се мени врло допада. ПРОВОДАЦИЈА: Е, пак шта ћемо ту млого, то јест, распитивати. Срећу нико не нађе са свећом. Дајте девојку да је дарујемо. (Младожењи.) А?

ПРОВОДАЏИЈА: Ако буду паметни и вредни, то јест, биће и среће. МАТИ: Тако је, богами, и ми нисмо имали млого кад смо се узели, пак ево сад, фала богу! ОТАЦ: Та изволте, пијте. Дед море, пуницо, шта си се ти улењила.

Само нек је среће! ПРОВОДАЏИЈА: Тако је, то јест, тако; код добри и поштени људи нема млого извијања, то јест, и кубуре. Кад ће бити весеље? (Матери.) Јесте ли ви испитали девојку, то јест?

(Младожењи.) Пак шта велите, кад ћемо? МЛАДОЖЕЊА: Како они нареде. МАТИ: Знате, девојки ваља млого којешта, а ради смо да нам не црвени образ. Зато ћемо јавити, докле јошт видимо.

МАТИ: Забога, девојко, људи нам кажу да врло добро стоји. А друго, богме ћерко, и ти не можеш млого пробирати; мало ти је време прошло, а други траже и новаца млого. ДЕВОЈКА (плаче): Ја знам да сам несрећна.

А друго, богме ћерко, и ти не можеш млого пробирати; мало ти је време прошло, а други траже и новаца млого. ДЕВОЈКА (плаче): Ја знам да сам несрећна. МАТИ: Ајде, немој бити луда!

ДЕВОЈКА: Карте у вопросима и одговорима. (Промеша.) Изволте извући једну. МЛАДОЖЕЊА: Зар ви тако млого држите на карте? Али кад је ваша воља, нека буде. (Извуче, па чита.) „Перете ли зубе?

„Зашто се увек љубите кад се с другарицама састајете и од њи растајете?“ ДЕВОЈКА: „Не уздај се млого на постојанство женско.“ - Чекајте мало да ја питам, а ви одговарајте.

ДЕВОЈКА (устане): Опростите, имам посла. МЛАДОЖЕЊА: Ту не треба млого времена, један пољубац! ДЕВОЈКА: Ви ме вређате тиме. МЛАДОЖЕЊА: Слатка господична, можете ли бити тако свирепи?

Ајде, младожења, не треба ту млого око младе невесте него гледај те узимај што је нужно, то јест. МЛАДОЖЕЊА: Ја ћу одма свршити. (Девојки.

- Гди си био синоћ, а? Јеси ли имао у џепу осам цвандика, гди су ти новци? МУЖ: Видиш, млого си ми донела, па треба да ти дам рачуна. ЖЕНА: Мислиш не знам ја куд ти тумараш!

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ЗЕЛЕНИЋКА: Готово имате право. ЖУТИЛОВ: Било је битке. ЗЕЛЕНИЋКА (живо): Је ли? Гди? ЖУТИЛОВ: На млого места; но није најбоље испало. ЗЕЛЕНИЋКА: А зар може боље бити код толико мађарона?

СМРДИЋ: То би добро било. ЖУТИЛОВ: И тако нам млого којешта квари. ШЕРБУЛИЋ: Већ ако он није мађарон, онда нико није. ЖУТИЛОВ: О том нема сумње.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Та од свију његови милина Сада њему остала једина, Све нестало, све га је издало, Ти једино верно му остало, Млого тео, млого започео, Час умрли њега је помео, Место данка спустила се тама, Место славе тебе има сама, Ти си

свију његови милина Сада њему остала једина, Све нестало, све га је издало, Ти једино верно му остало, Млого тео, млого започео, Час умрли њега је помео, Место данка спустила се тама, Место славе тебе има сама, Ти си понос, ти си

Шчекасмо се на ноге и руке, Па за часак ето браћа луда Догрцаше до брега и пруда. Млого ли се тако кадикада У се глава поуздала млада, Тело чило, а умешна рука, Сретно сам се ја увек извукâ, Ја сам теби

неке врећетине, За њу кажу била је велика, Ал' ниједан не вели колика, Само кажу да та света врећа Од наши је била млого већа, Још предиво неко чудновато, Једни гвожђе, једни веле злато, Али ништа, било макар како, Морало је бити

Вера и Бог, трајало је млого, Док сам само назирати могô, Но сад чу ли, неће т' бити жао, Кад прогледа што сам сагледао.

У злотвора је топа и кумбара, И то им чини млого пуста квара; Но њима чине штете млого више Што срамотно и млоги оставише, И ради новца и другога блага

У злотвора је топа и кумбара, И то им чини млого пуста квара; Но њима чине штете млого више Што срамотно и млоги оставише, И ради новца и другога блага Поизмицаше, било им без трага!

Још беше међ тим млого страшивица, Но што је стало до ти кукавица? Ма што заоста, све је челик тврди, О Бог би дао да врага нагрди.

Наш Стојан ту је међ првима први, Већ злотвора он млого стаде крви, Ма још је читав, још се не умара, Још бритком сабљом злотвора обара, Па де год треба, ту је диван

Сунце сакри лице своје, Кâ крв небо црвено је, Ма де с' она гора вије, Још је пуно црвеније. Беше тамо млого муке, Звеке, цике, уке, буке, Јоште лишће, трава, цвеће, Од голема стра трепеће; Ма већ прође, све је тио, Бојак

Сав се стресе и шкргутне зуби, Те погледи пред собоме Цвету, Ал' га чудна до два ока срету, Свако око млого њему каже, Млого каже, још више одмаже: „Та и своју угасићу свећу, Али опет издајице нећу!

се стресе и шкргутне зуби, Те погледи пред собоме Цвету, Ал' га чудна до два ока срету, Свако око млого њему каже, Млого каже, још више одмаже: „Та и своју угасићу свећу, Али опет издајице нећу!

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Та је чаша, као што се извјесно зна, од Аристотела философа, коју му је Александер Велики поклонио. да она дакле млого вреди, о томе нема сумње; но већа је њена вредност, што је Аристотелова.

(Приступи и удари Доктора припут бо челу). Сад је готово. ШАЉИВАЦ: Бог и душа, тај штап вреди млого! ПУТНИК (Исајлу и Манојлу): Сад га пустите. МАНОЈЛО: Богами, ја не смем. ПУТНИК: Пустите, кад вам кажем!

Бар кад мислиш штогод, а ти ради људски. А шта је крпити од данас до сутра? КУЗМАН: Право велиш, комшо; то је млого боље, а башта је, ако ништа друго, а оно бар да се човак прође по њој и покоји пут проспава.

) Све је на свету превара и опсена. Жена се споља кити, да ругобе узнутра покрије. Ко не уме паметно говорити, говори млого. Ко је рад дугове правити, он части и накићене служитеље држи. Ко је рад банкротирати, он најјевтиније еспап продаје.

СТАНИЈА: Мене Београд није ружан, него адет у њега, адет. ПИЈАДА: Имате право, треба јошт млого да се поправи. То сваки стран примјети, кад додзе на бал. Али це бити. Сваки дан је боље и боље.

ЉУБА: Е, ми њима плаћамо, а не они нама. СТАНИЈА: Млого ли плаћате? ЉУБА: Сваки пут по два цванцика. СТАНИЈА: Просићеш, моја скерко, просићеш, кад за такве будалаштине

ЉУБА: Је л’ даје леп? ПИЈАДА: Као уписан; благо теби. Одсад чу цешче да ти долазим. ЉУБА: И треба, имам млого којешта да посвршујем. ПИЈАДА: Кад поџес на венћање, да те оцесљам. ЉУБА: Дабогме. Само да буде леп цвет.

Што је добро, не ваља, што је зло, треба. ЉУБА: Зар је тебе деда туко? СТАНИЈА: Јес’ ја, и бог да прости! Млого пута оће луда жена ово, оно; ама муж господар у кућн, па не да. ПИЈАДА: Али кад је зена паметнија од муза?

Сад иште да јој бој платим — плаћали јој мртвој покров. АДВОКАТ: Ствар је куриозна, треба млого штудирати. ФЕМА: То је ништа, господине; ви сте фишкал, како ви напишете, тако остаје.

Ствар је чудна, сад је противна партаја млого документа добила. АНИЦА: Шта декумента, шта ће мени декумента, кад ја сама декумента; нек плати колико суд осуди, па

— сад документа против вас имати. АНИЦА: Кажем вам, ја нећу декументе. АДВОКАТ: Имамо еxемпла да је млого пута парѕ тріумпханѕ пала и реексеквирата била.

ЈАКОВ: Тако као ти. МАРКО: Свет се дели на људе који су паметни, и људе који су непаметни. Код паметни, ако млого говориш, обрао си бостан, како год и код непаметни, ако ћутиш. Шта су речи? Вересија.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Ја сам млого пути молио и преклињао Амора и Венеру, бадава; резултат је увек био: „и не пријаша јего“. — Је ли, дакле, чудо, моје

СРЕТА: А, то је млого! Господине, ја вам желим свако добро, али ја сам био двапут цехмајстор. Да је то моја Пела, видила би како се

Да је то моја Пела, видила би како се цехмајстор дочекује. Богами, то је млого, овде треба да је човек као камен. О, сачувај ме, боже, зле жене! (Отиде.

ПЕЛА: Сад ми је момак казао. СУЛТАНА: Угурсуз! У свачем ме мора једити... Кажу људи да млого на мене наличиш. ПЕЛА: Тако су и мени казивали. СУЛТАНА: Оди да видим. (Повуче је к огледалу.) Заиста,... хм!

Ви сте врло милостиви. Шта ћемо за ручак? ПЕЛА: Како ви уредите, ја ћу бити задовољна; ти знаш, ја млого не закерам. ПЕРСИДА: (Нису јој могли сви кувари угодити).

СРЕТА (извади стакло с ракијом): Добро, добро. (Напије се.) Само ти мени млого говори. (Приступи к њој и гледи како ради.) Тако, видиш како Срета уме да женама вади господство испод коже.

СУЛТАНА СТЕВАН: Мани се, богати, тога, сека Пело, иди твојој кући, па гледај посао; ти знаш да код мајстор Срете нема млого. СУЛТАНА: Орјатине, ти се смеш мени противити, не видиш да сам ја твоја госпођа?

СРЕТА: Требало би да је моја, али ево ушло јој у главу да је она милостива госпођа, гди млого на милостиву госпођу наличи. Неће да преде, неће да кува ћириш. (Преши јој песницом.

СУЛТАНА: Орјатин је он, кад своју супругу тако даје бешчестити. СРЕТА: Већ то је млого. (Извади каши.) Господине, ви ћете ми допустити да је пред вами мало прокаишам.

Али, видиш, она ти се јако уфитиљила. СУЛТАНА: Орјатине, ти си мени то ућинио. (Туче га.) СРЕТА: А то је млого. Сад таки кући! СУЛТАНА: Ја сам ти пет стотина пути казала да је ово моја кућа.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

МАРКО: Шта би се помогла тиме? ЈЕЛИЦА: О, татице, млого; јер говорити по моди, унтерхалтовати се с највећом господом, штеловати се и знати шта је бон-тон, то се све из романа

ЈЕЛИЦА: То је вирклих млого. АЛЕКСА: Ја кажем, господична: нема земље преко Шпаније! Како ми отац умре, одма ћу се преселити у Мадрид.

Било је и поклона, и млого којешта, али, као што кажем: моја воља није била, премда је иначе жена у сваком смотренију изрјадна.

АЛЕКСА: О, докле само види изворе моји прихода, мислим да неће имати шта млого примјечавати, но јошт ће му бити мило да његова кћи при тако великом богатству свет у удивленије поставља...

Тај зна приповедати: како је у Мадриду био, какво је тамо сунце, какви су у Месецу балови; тај вам зна млого романа! А француски говори као да се у Паризу родио.

пак није никакво чудо што је и царица била велика, или, као што сам чуо, од свију највећа; јер ми, бединтери, нисмо млого пазили шта нам раде господа на балу, него смо се и сами унтерхалтовали, и баш добро.

МАРКО: Шта, процес? И процес да терам кроз тебе? А, нећеш ти мени ту млого мудровати. (Увати је за руку и доведе до Башића.) Сад таки да ми обречеш да нећеш никада више те књиге читати.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Танка Подунавка Млого дара носи. Три товара дара: Један товар дара Свекру и свекрви, Други товар дара Куму и деверу, Трећи товар дара

Краљице су дошле; Дај, да дарујемо; Не ћеш млого дати: Краљу врана коња, А краљици венце, Венце и обоце, Младом барјактару Свилену кошуљу, А белој дворкињи

Већ сестра брату свом поручује: “Ја сам ти, брате Турска робиња, Искуп’ ме, брате, из Турски руку; За мене Турци млого не ишту: Три литре злата и две бисера.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

СОФИЈА: Шта је то мало што ти је фалило? ДРОБАЦ: То мало ти је, кад га не знаш на време, млого и велико! Сада је касно говорити! СОФИЈА: Никада није касно! ДРОБАЦ: Да имам иљаду уста, не вреди говорити!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

то је све ништа; стани да ја теби кажем једну праву истину: Кад ја бија у младо доба стари човек, онда ми имадијасмо млого кошница, па би и ја свако јутро бројио, и све би челе пребројио, а кошница не могу.

ђе у једну торбу носи пуну крува а у другу гусле, пак сједе пред кућом једном и узме слијепац гусле те уза њих млого лијепу и красну пјесну испјева.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Мени су људи свакога народа и чина млого добра учинили, а зла нимало или врло мало; ја нејмам никаква узрока с моје стране на њи[х] тужити се.

довела и мом брату Илији узрок кричати и кавгати се, што он при свом старом измрљатим часловцу остаје, не дала. Млого би ми га крат код куће отео, но ка|ко би пошли у школу, дао би ми га опет, молећи ме да не кажем ништа мештеру,

Толкованије мога магистра помогло ми је да разумевам прологе; ниједан није остао непрочитат од мене; млого би ме пута попови карали што кварим црковне књиге, но залуду.

Мој тетак по многој вики и | укору и млого мољен игумном места, с којим се је познавао, утиша се и седне с њима пити.

Ови добри благодетељ млого би ми пута с родитељском милошћу говорио: „Бáба ће теби прекрасну девојку испросити, пак кад те видим у мојој кући

Никад довека јутрења, вечерња и све што се год у цркви послује не би могло без њега бити; млого би пута чредни поп без никаква празника само њему за [х]атар морао у цркву доћи.

Кажу за некаква митарства, по воздуху, три велика, а тридесет мала; да је и њи[х] толико, млого би и[х] било, ал’ опет би се ко надао да ће се кадгод курталисати; но њима нејма ни краја ни конца.

Епископ: „Није тако, мој Маленица, није! Не ваља тако с народом мислити, јер је народа млого, а нас је мало. Народ ваља саветовати и учити, а не срдити; силом се с њим ништа не може учинити.

Како ме је погледао, предобио је све срце моје. Рекао би[х] као да сам га познавао пре млого година и као да ми је својим взором рекао: ја ћу бити твој благодетељ и отац.

врати, него само да ме нагледа; да он већ види како сам ја тако наумио да мене нико не задржа, а да је од све невоље млого боље да се у нашем мирном вилајету гди покалуђерим, него куд у Турску да одем; да не хитим одвећ с калуђерењем, но да

А ја сам то у свем мојем животу присмотрио, да сви они који млого читају, | мало посте.” Мој би одговор био: „А како су у старо време свети оци много и читали и постили?

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

“ „Фра-Јерица (1631, † 1652, †† 1710). Наодија се у Котарима кадно сердари Јанковић и Накић прогнаше Турке... Млого је поднија у бигству, а још више од злих и коварних људих, који га напаствоваше за ники велики грих, за шта је и

“ „Фра-Бортул (1709, † 1729, †† 1776). Ови славни редовник, кад је била велика глад, привеја је млого фамилијах из грчке вире у нашу католичку.

Зато га је ђенерал нашега реда зва у Рим и приказа с(ветом) о(цу) папи Клименту, и учинили су му млого почасти, али је у повратку, путујући из Задра на коњу, пâ и уломија ногу, од шта је дуго болова...

У то је вриме притрпија млого од ришћанских ајдуках, који онда биснише страовито. У једноме сусриту речени ајдуци одсикоше му десно уво и оста без

Него чувај се, да ти... крк!... знаш, да ти не кркне жила ка сиромају фра-Вици јутроске. — Али ја нисам никада млого пија. — Ниси пија, али млого се раниш и млого лежиш! А сам кажеш да те од никога вримена штипље за палце од ногу.

крк!... знаш, да ти не кркне жила ка сиромају фра-Вици јутроске. — Али ја нисам никада млого пија. — Ниси пија, али млого се раниш и млого лежиш! А сам кажеш да те од никога вримена штипље за палце од ногу.

— Али ја нисам никада млого пија. — Ниси пија, али млого се раниш и млого лежиш! А сам кажеш да те од никога вримена штипље за палце од ногу. То може бити подагра, кâ покојном фра-Фелицијану.

А Тетка ће њему тужно: — Не брини се за моје здравље, Брне брате! Опрости шта ћу ти рићи, али има причи, млого причи ствари за које би ваљало да се бринеш! Бујас је читао стрицу Блитвару докле би га успавао.

Ја нећу имати мира циле ноћи, ако и’ не разумим!... Ја вас молим, пуно вас за то молим, фра-Јакове. А нема и’ млого... — Добро, де да чујем — прекиде га Срдар једнако у чуду, па скупи обрве и зину, јер бјеше слаб латиниста.

— Ја да иштем двајест да искучим пет! Еј, еј, мој Иве, не могу те повалити за ту рич! Млого си примија од вратрина у мало вримена!

Зато, брате Брне, триба да га својски приватимо, збогу млого разлога, а највише... — Па зови га! Ди је? Иве, дај штолу! Метни овди катригу, овди под распело!... Оћу, Думе брате!

„Жâ ми је, вели, оне луде дице, јер ће најпослин заглавити.“ Ја је нисам тија послушати, знајући да је забрањено воће млого слађе, кад се до њега кроз трње докрадеш, али већ видећи да сте изгубили сваку бојазан, ја сам вас отимице затекâ.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

зато, госпоже, замерити не можете што велим да је увек боље читати какву полезну књигу него на бал ићи; јер се на балу млого против состава тјела чини, тамо се преко мере игра и скаче; не спава се целу ноћ, богзна шта се јошт догодити може,

ЕВИЦА: А мој Василије? ФЕМА: То је несрећа! Ја јој говорим о првом господину, а она оће свињара. А нећу се ја млого ту с тобом резонирати. Кажи коми фо! ЕВИЦА: Шта је то коми фо? ФЕМА: Таки кажи коми фо, или ће ти пући одма глава.

Ја сам онај који курјаке кротке, а магарце паметне правим. Ја сам онај који млого реди казујем да жене за тајне не маре, да млого не говоре и да мужу за љубав и живот свој жертвују; једним словом, ја

Ја сам онај који млого реди казујем да жене за тајне не маре, да млого не говоре и да мужу за љубав и живот свој жертвују; једним словом, ја сам поета или стихотворец, и на моју заповјест

МИТАР: Промисли се добро, овде је разговор о Паризу. ФЕМА: Ах, и три дана бити без карактера, млого је, а камоли три године. МИТАР: У Паризу свака госпођа има по два мужа. ФЕМА (јако): Ох! (Сасвим тихо.) Ох!

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Суза засја у твом оку И возбуди предубоку Рану тужну срца мог; Рећи ништа ти не могох, Жалост нема речи млого, Питај само срца твог.

новембра 1841. читао у Вршцу у Српској слози банатској, да ју је врло рано компоновао Н. Ћурковић и да је песма млого певана, а написана је Јелени Костић, „која се удала за Васу Ћирковића у Ковин 11. фебруара 1843. У њу се загледао Ж.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

— Богме ћеш ти, малишане, и јаукнути кад Рудоња исуче Јаблану цријева — застрашава га пољар. — А и јест ми млого додијô. — Е, то ћемо, пољаре, истом виђети! — смије му се пркосно, заједљиво Лујо.

Твој ми је ђед о глави радио, па отац, па сви твоји, али ево им!... Млого ме је — обрну се мени и пружи ми млин, пун несамљевене каве: — Самељи то, снажан си, видим, па ћемо попити каву, па

и пружи ми млин, пун несамљевене каве: — Самељи то, снажан си, видим, па ћемо попити каву, па свак за својим послом! Млого ме је, кажем ти — уђе у кућу, клекну на кољена и поче распиривати ватру.

Млого ме је, кажем ти — уђе у кућу, клекну на кољена и поче распиривати ватру. — Млого ме је, кажем ти, Џибо — диже се и пође у собу. — Ђе ћу сад наћи ђезву, вилџане, шећер? А! Ево и'! — чује се из собе.

— Ђе ћу сад наћи ђезву, вилџане, шећер? А! Ево и'! — чује се из собе. — Млого ме је, кажем ти, — настави, излазећи — Џибо облагивô и код владике и код овог швапског суда.

— Оно нам је мало прије причô Симеун какав је зулум починио у Мајдану. Млого је, Бог и душа, ударô у страну, ама није му замјерити: остарио је.

— јекну покојни Партенија кô убоден, а глас му жалобитно задрхта, и сузе га облише. — То нешто, Симеуне, млого жалобитно. Ули-де му Мићане, једну чашу. — О, људи, ово укрстило са обадвије стране, па не да ока отворити!

— Да, да, дјецо моја и Србови моји, млого сам ја црни' и мучни' дана претурио преко ове сиједе главе бранећи ову свету цркву од немилостиви' и без божни'

Знам ја данашњи ред, знам. Истина Бог, млого сам се и промучио, док сам то све у глави уредио и, рећемо каз'ти, средио...

А гдје научи она толику науку? Давид: Ђаво би је знао, главати господине! Дружи се млого с кнежевом женом, и иду тамо жандарској касарни, па ја не знам...

Зато вас молим и преклињем да га што теже осудите. Мени је овај славни суд млого добра учинио. Од млоге ме је биједе и невоље ослободио... Судац: Баш од млоге те невоље ослободио? Како то?

Свега ме упропастио. Скини ми га с врата, тако ти царске службе! Нас је, сељаке, кажем вам, овај славни суд од млого чега ослободио.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Препоручујући се наклоности читатеља и читатељица, то ће рећи, молећи да моје књиге радо и млого купују, јесам с почитанијем У Вршцу, 1. априлија 1832. всенижајши слуга Сочинитељ с.р.

Један млади господичић, којега је отац зној млого људи у свој сандук исцедио, желећи путешествијем себе облагообразити, дође случајно у исто село гди је Роксанда

Прво својство, које се раније млого од други указало, било је несташтво. Не само у месту гди је он пребивао, него 20 миља унаоколо приповедали су људи о

Ретко је његова помајка питу или завијачу сакрила коју он не би нашао, или сам, или ако би му млого било, с децом појео. Мачка у кући није нигда мирна била, нит је дана прошло кад је не би он с кером завадио.

Док дунем трипут, ја сам ти нов свет начинио. Људе с рогови, магарце паметне, жене да млого не говоре начинити, то је код мене маленкост.

па онда другима да докажем јесу ли ти богови и богице били лепи и лепе; потом, кад би и то прејурио, опет се не би млого помогао, јер су сва ова сравненија пређашње романџије преотели (познато је да ниједна муза, ни грација, ни богиња није

изрезаном фраку добро јутро; ја се препоручујем у милост вашег извезеног пруслука; бог да содржи красну вашу ћурдију млого година на радост ваше фамилије и проче — не знам друго казати него да је то план за оног филозофа који жели по начину

Судбина је људи тако смешна и чудна да човек, и не отећи и не мислећи, млого пута узрока има Демокрит бити. У ову рубрику доћи може да човек често налази оно што не тражи, а каткад што нигда и не

— »Хи, хи, хи!« — Бадава се смејете, господична, агина је кћи таква иста правила доброг тона, и тако исто млого на морал држала као и ви сами, али оваковог момка омиловати, који је сигурно младожења, као што је и она девојка у

анно, донне ді qуіндіці, и тако оставивши своју несуђеницу сопственој судбини, у најлепшем маниру олади, не мислећи млого оће ли се она моћи бранити или не, као слаба, од разни нападенија која јој се догодити могу.

— Напоследак има јошт млого струка суза које се на овој малој грудвици земље виђају, и које у наш ред не принадлеже. Тако, на пример, често

да девојке за изгубљеном керицом марамом исплакане очи бришу, а то највише из узрока да покажу како су милостива срца. Млого пута овакове које за кером сузе проливају при најужаснијем прикљученију показују се тврде и нечувствителне.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Слуза не помага! (Клече до ње и диже јој уплакану главу.) Слушај, батка шта ће да ти збори: Батка дете неје. Батка је млого видеја, млого преко своју главу префрљија. (Показује на земљу.) Одавде, Коштан, по тамо — нема! И цел век тој је!

(Клече до ње и диже јој уплакану главу.) Слушај, батка шта ће да ти збори: Батка дете неје. Батка је млого видеја, млого преко своју главу префрљија. (Показује на земљу.) Одавде, Коштан, по тамо — нема! И цел век тој је!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

“ Ал' беседи војвода Милошу: „А мој брате, Краљевићу Марко, ја би тебе, брате, попевао, ал' сам синоћ млого пио вино у планини с вилом Равијојлом, пак је мене запретила вила: ако мене чује да попевам, оће мене она устрелити и

до три побратима, и подај им три товара блага; и пусти ми старога Топлицу, и подај му три товара блага, јер је јунак млого дангубио; и дај мене три товара блага, што сам мога мучио Шарина; иза тога, џенераловице, ето тамо Милош од

царева спахије, што имају по земљи тимаре и што једу љеба царевога и што јашу коње од мегдана, што не носе по млого оружа, до по једну о појасу сабљу.

“ 16 КОСАНЧИЋ ИВАН УХОДИ ТУРКЕ (ОДЛОМАК) „Побратиме, Косанчић-Иване, јеси л' турску уводио војску? Је ли млого војске у Турака? Можемо ли с Турци бојак бити? Можемо ли Турке придобити?

Нас је мало, а млого Маџара: што нас има? дванаест војвода! Није шала три стотин' Маџара и шездесет деце Каравлаа!“ Ал' Кајица беседио

Други шура сабљу донесао саливену од сувога злата, — сабља ваља млого била блага, опаса је зету о појасу: „Носи, зете, те ми се поноси!

Љуто куне Туркиња ђевојка: „Води роба, Џафербеговице! Не био ти дуго, ни за млого, већ: ил̓ ноћцу, или ноћи двије!“ Була води роба драгокупа, води њега двору бијеломе, пак донесе воде и сапуна, те

Шта ће себе? Шта ли ће Сријему? А шта ли ће у Ср’јему Турцима? Докле бјеше војевода Мирко, бјеше тада млого војевода по нашијем редом градовима; па ме чекај, Маргита ђевојко, стани мало на Камену Слану, стани мало да ти кажем

Ал’ га, браћо, погубити нећу, јер је Ива дете неразумно, већ га оћу жива уватити; а у Ђурђа млого кажу блага: за њ ћу узет шест товара блага“.

А ево ти тврду веру дајем да ти ништа учинити нећу: у твог бабе млого кажу блага, подај благо па откупи главу“. Ал’ беседи Сенковићу Иво: „О Турчине, аго од Рибника, нисам дошô да ти се

Ал’ говоре кићени сватови: „Господару, Јанковић-Стојане, а што ћемо ми за наше благо? Ми смо млого истрошили блага док смо твоју љубу испросили“.

Је ли мени млого дуговања?“ Вели њему бане Задранине: „Кучко, курво, сужањ-Милутине, хоћу тебе пустит на откупе, ал’ је теби млого

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

— Глава гу боли, — вели Ташана. — Има си заушке, та никаква се напраји; ништа не ваља, веће три дин, ете. — Па млого ли си болна? У чаршију и ма’алу неси искачала? За какво искачање па збориш? — пита је тихо и болно Зоне.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности