Употреба речи обрну у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

После мале почивке отац се обрну меки. Очи су му још од суза влажне биле. — Видиш, сине, то ми беше веран друг и искрен пријатељ, и он је умро!

Матавуљ, Симо - УСКОК

— Имамо преко тридесет погача. — Дакле, хоће ли бити јела за двадесет људи, осим нас домаћих? — Биће! Владика се обрну архимандриту: — Како је твоја нога, Јанаћије? — Кад је овако хладна студен, не мучи ме као кад је влага!

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Наслони је на тај тврди камен, А загледа Турчина млађаног, Што му грдну рану ударио, Па од ока танку пушку ужди, Обрну му мозак у тиквини. Бојак траје — Срби чуда чине, Али ко ће сили одољети!

И прискочи лака скока, Већ је ето вата. „Јао, дража и од ока, Та сва си од злата.“ Загрли је, пољуби је, Обрну, преврну: Од себека не пусти је До пред ноћцу црну. (10/11.

Без питања су к њему улетели, Без поздрава су мучну реч повели. Он жубор зачу, па главу обрну, Ал' већ је чуо, чуо речцу црну; И ја сам чуо, ма не знам шта беше, Јер брзо речи од уста с' отеше.

Но Стојан данас весео је здраво, Ал' окле ово, ја не знадем право; Ма може бити да се све обрну, И стење клето са пута му згрну; Ал' може бити да се само смеши, Да срце јадно малчице утеши, Ил' ваљда је јоште

Свака од њи раја вреди, Па мастило да се штеди? 8. Гради, гради, тако т' Бога, Што обрну ка сунашцу, Тако т' лика љуванога Штоно чуваш на срдашцу? Што — Но већ се песма не да... Збогом, одо унапреда.

И заче се жиће друго. Лепо беше, ма не дуго. Брзо снова све с' обрну И намаче нојцу црну: Скоро сунца успомене Проби тмине те маглене, Ето, сину дивно, мило, Кâ некада што је било,

Здраво, здраво!“ — Па к врлети муну право, Она за њим скочи, Крочи. Ма сад стаде, сва претрну, Око ње се свет обрну; Јоште једном тамо глену, Још се једном свет окрену, И на земљу млада паде, Бог би дô да душу даде.

Глас несретни дошао Милети, Што почини Солимане клети, Својим четам' остави Миленка, Па обрну претила зеленка. Пет стотина било је одзаде Несморене Србадије младе, Једно момче од другога боље, Ако буде Србу

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

а у толико зачу ону хуку и вриску од хиљаду различитијех гласова, пак се препаде и почне натраг да бјежи, али теке се обрну, окамени се и он близу брата.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

ТРИФИЋ: Ох, ох, сунце моје, како ми је жао! (На страни.) Бог те живио, Срето! СРЕТА: Како ми ђаво обрну памет, те је нисам познао! (Лупа се по челу.) О, Срето, луди Срето! СУЛТАНА: Немој се печалити, ја ти од срца праштам.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

планини кад сунце хоће да заокружи твој поглед он се измигољи и ружи сам по унутрашњим просторима који се лако обрну ка споља ту се и многа потроши снага потребна цвету да цвета и сунцу да греје и љубави што се преноси скоком.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Што саломи браћи крила И цијелу братству твоме? Што се, болан, не обрну, На жалосну мајку твоју И невјесту добро младу И сирочад твоју малу?

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Ни овакве јошт није жалости на много се мјестах догађало; но јој пуче срце у прсима а обрну свијет наопако за онијем сивијем соколом, па не мога одољет жалости, него живот узе сама себи.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Једино се дуготрајни лавежи паса и певање петлова из магле разлегало и распростирало по пољима и њивама. Марко обрну алата тако да својим раменима и лактовима поче додиривати капију.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

И без тога, (као што је познато) Црногорцима је, мимо остале људе, мила шала. Сад се ђакон обрну к перјаницима. „Ајде ти, Крцуне, приметни неколико палица у оџаклију, е видиш помешће се иако их је много у соби“.

Дијете се живо обрну, па јој се чудним оштрим погледом загледа у очи. Цура сва поблијеђе, па се у тили час зацрвење пред тим испитујућим

мачак Шарко, који дотле лежаше под креветом, зачуђен, ваљда, што наста та необична тишина, измиље, погледа по чељади, обрну се у ковитлац два-три пута, па одједном ђипи на кревет, на ноге Јанкове.

Огањ се бјеше разјарио, те она двојица почеше се врпољити. Медик обрну плећи огњу и поче да говори иза сна. Сердар, напротив, обрнуо лице к топлини, а отворио очи.

Таман кад ђакон хтједе да заусти нешто, Владика се живо обрну пут гомиле и рече ђакону: „Хтио си да речеш: ето их!“ „Ето их, Господару!

“ рече ђакон, као на жерави. „Причекајте, Господар ће да се врне до мало.“ То рекавши, хитно пође натраг па у ходу, обрну се, викнувши им: „Причекајте на гумну!“ „Жени је оној невоља, те велика може бити!“ рече Владика.

“ Тако је пролазио дан за даном до пред саме Тројице; вријеме се не обрну. То је било старцима за велико чудо. Прво чудо би, што се зима не потаја између та два рока, као што је навикла.

Прво чудо би, што се зима не потаја између та два рока, као што је навикла. Друго чудо, што она не застаде, нити се обрну у поласку. А највеће чудо што репом не ошину. „Одагна је Ђурађ одједном.

Сад ћемо све дознати, јер богами, и за мене је све нешто ово чудно!“ То рекавши, ка вижлинић, обрну се хитро к официру и стаде њему за дуго да казује, ваљда оно што бјеше већ рекао сердару.

Сви погледи бјеху упрти у Јанка. Тишина је така у одаји била, да би се чуло да је муха прозујала. Јанко обрну листић, а у томе поглед му се оте пут Стане, а њен пут њега, те им се погледи сукобише.

Његове зенице, као да хоће да приону уз те лијепе руке, подигоше се и оне. Стане се обрну и крочи пут куће, рекавши: „Ајде, брате, лези! И овако си још слаб па ћеш прозепсти!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

љети те на ђерђеве везу, пак ако каква младића опазе у ову гору, у они час очима га затраве и у каку гођ хоће живину обрну.“ Ово изрекавши нестаде га као да га земља прождрије.

а у толико зачу ону уку и вриску од хиљаду различитијех гласова, пак се препаде и поче да натраг бјежи, али теке се обрну, окамени се и он близу брата.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— вели Шунда. Брне поче грлити Стипана и одмакну га у ћошак, пак се обрну к Јерковићима: — За име божје, шта оћете од мене? — Оћемо да изабереш од наши дитића који буде најдостојнији!

Погледа низ ријеку што је даље могао, докле је назрије танку као конац, гдје се крије међу брда. Затијем обрну очи пут острвца на коме бијаше манастир. Ето вода опточила земљу, па се два рукава састају и чине ширину.

— Шта је оно? — викну Бакоња. Стриц му се поплаши од тога узвика, па се обрну и удари га по образу. — Магаре од магарета! Тако ме припаде, а?...

Тако ме припаде, а?... А што те враг није понија с њима у сплату, него и ти чекаш брод кâ господин! — пак се опет обрну и стаде дозивати возаре. Бакоња бризну у плач... Ја... ја... ја... — Шта: ја... ја... ја...!? — осијече се дујо.

Гори сте од ркаћа. — А шта радите више, враг вас однија, а? — обрну се к возарима, који живо веслаху натраг. — Нисмо могли прије, оче!

— дода други. Бакоња се испрси гледајући подругљиво ту манастирску фукару и њихове пругасте плаве панталоне, пак им обрну леђа, а кад бродић уљезну у пристанић, он искочи као вижле. Возари изведоше Брну, па легоше под ракиту.

— Није могуће, више му има! — поновише сви у чуду. — Ма вирујте, да и’ није ни напунија! — пак сједнувши обрну талијански да им њешто прича.

Одједном забрујаше оргуље, те се Кушмељићу коса накостријеши, јер дотле не бјеше чуо те свирке. Он се обрну да види ко то свира, кад али Тетка сједи испред цијеви и решета главом. Вечера прође истијем редом као и ручак.

— Шта? Да вратим?... Кнез га шчепа и нареди Барици да извади талијере. Па онда кнез обрну Кења, па што најбоље могаше удари га ногом гдје беше најмекши, тако да Кењо прескочи преко прага.

— запита Грго. — Причекај, па ћеш! — одговори гвардијан, па обрну талијански: — Видите, ово ми се свиђа! Прва му је мисâ црква!

Ајме мени, биће одвели и краве! — пак отрча пут наслона, остали за њим. Говедар, чим би пред вратима, обрну се к њима и рашири руке. Допадоше сви. Врата разврнута. Уљегоше сви заједно. Крава нема. — Ајме мени, нема их!

Упутише се да прегледају први олтар надесно, али у тај мах утрча Балеган са раширенијем рукама, па се обрну три-четири пута у ковитлац, па потече ка великим вратима, вичући: — Умра је! Умра је!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Поче размишљати шта да чини и куда да се упути. „Аристотеле!“, зачу он како га дозива неки познати глас. Он се обрну. Пред њим стајаше, сав зајапурен и ознојен, Никијас, дворски чиновник из Пеле, кога познаваше још из раног детињства.

о којој ћемо још говорити, применио и на то да реши питање, зашто и када планете застајкују каткад на звезданом небу, обрну правац свог кретања да би се, после извесног времена, вратиле у свој уобичајени ход по небу.

Напуните молим Вас, ову посуду оксиженом!“ Масело напуни ту посуду до горе водом, поклопи је стакленом плочицом, обрну је и стави је, у том положају, у једно корито напуњено водом.

„Разумем“, рече Лагранж. Монж се обрну мени, смешећи се: „Сад не морате нашем колеги Лагранжу ништа више рећи. Зна, већ унапред, шта ће доћи“.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Станка леже сва на ту пружену руку, дохвати револвер и обрну га у страну. Марко, видевши да удари кћер уместо зликовца, паде у још већу јарост, па истрже нож иза појаса и јурну на

Ћипико, Иво - Приповетке

Него, човек снује, а бог одређује! Изненада обрну време. Радећи преко дана, опазише како се небом к северу вуцаре светли облачићи што су изгледали као рашчешљано руно.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

У несташном лету весело и смело На дувар поглêда, на светлиште бело; Обрну се к свећи, нехотице, чило, „Гле, још јача светлост!“ — мило јој је, мило. Гледа тако летом.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Ђенерал прогунђа нешто, мајор припаса сабљу, обрну коња, ободе га и брзо це изгуби у шуми. То је било око 9 часова изјутра, а око подне валовита Морава већ је носила

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Руштри се окорјели снијег, и жалобитно цвилећи угиба се под ногама. — Баш нико ништа, Вујо! — трже се старац и обрну се дјетету. Мали је шутио и уморно, изнемогло корачао за кравом.

— Идеш ли, роде? — викну опет и несвјесно се обрну, али не бијаше ни краве ни Вује. Он држаше само комад привузе у руци.

Твој ми је ђед о глави радио, па отац, па сви твоји, али ево им!... Млого ме је — обрну се мени и пружи ми млин, пун несамљевене каве: — Самељи то, снажан си, видим, па ћемо попити каву, па свак за својим

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

За све се он унапред постарао. — И сад збогом! Срећан вам пут! И с тим обрну се од кола, не могући више да их гледа, нарочито матер, чију је главу видео како подржавана, наслоњена у снајкино

Ћипико, Иво - Пауци

Вели да је начелник, подигавши ову парбу не у корист себи, већ вама, — и обрну се Радиним свједоцима, — учинио родољубно дјело.

Мимо њега журно прође чељаде и не јави му се; он се обрну за њим и прослиједи. Пред својим отвореним двориштем устави се часом, уђе и стаде пред вратима.

—Ча је, Цирило, а? — озва се времешни човјек, обријаних бркова, утопита носа и дебелих усница. — Ха, ха! — обрну се младић, смијући се к Иви. — Знате, господару, њега зову Рого! —Муч', грдобо! —А брат му, Крње, лугар је!

Знам ја вас! — Ваљало ми је и моје полит', а помога сам вам ... — Ала, гони их! — И обрну се к дјевојци с потсмјехом: — Гледај како она мучи, ка зна да је крива! — А ча ћу вам прављат'...

И пођоше задовољни и весели што им је једна брига мање на глави. Иво часом гледаше за њима и некако замишљен обрну се к жупнику: — Како се они прилагођују, — рече с увјерењем, — а једнако рђаво им је!

Иво, мјесто одговора, ухвати је изнебуха за руку. Тога часа осјети се мирнији. А кад се она обрну к њему, не истргнувши руку из његове, чисто се стресе од наслућене сласти. — Пођимо на бал!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

У Макарија је ушао божји арханђел, говорили су. Била је потребна само мала незнатна нит па да исказ обрну у супротно: у Макарија је ушао Сатанин слуга.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Тихо седи, дубоко замишљен. Изненадно, као из сна пробуђен, он се обрну свом пратиоцу: „Дај ми, молим те, хороскоп који си ноћас саставио.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Гурди се надимају. Стари сат удара очајно. У господин Томи се борба одједаред обрну за 180 степени. Љубав према сину, према сину који се зове Бранко Каленић, прели нагло сву душу старчеву.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

“ Скочи Марко на ноге лагане, обрну се и два и три пута, сав се чардак из темеља тресе; па потеже сабљу зарђалу, ману сабљом здесна налијево, те он Мини

везире, врло му се жао учинило, пак он узе Маркова сокола те га уд’ри о јелу зелену и преби му оно десно крило, па обрну кроз гору зелену са својијех дванаест делија.

Тад ђевојка натраг се обрну, — кад га виђе, од срца уздану, пак ђевера опет запиткује: „Који оно јунак на ђогату, штоно барјак у рукама носи, црне

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности