Употреба речи помоз у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Пошао од куће, па се увратио. Лице му се смешкало, јер је видео Ивана кад се од Крушке враћао. — Помоз̓ бог, Иво! У овом тренутку Иван се зарадова. Он скочи са столице: — Бог ти помогао!

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Поп Спира уђе унутра у кућу газда Пере, и баш га затече у кући где седи у ходнику па круни кукуруз. — Помоз’ бог, Петре синко! — Бог вам добро дао, господин-попо!

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Ал' каки се пра то диже, Каки коњик пред двор стиже? С коња сјаа — шкрипе врата — Помоз' Боже, ето злата! (1843, 25. дек.

Певај, мила, па ми данак буди, Јако збогом, тело санка жуди. Ово реко па одру потеко: Помоз', Боже, па санка поклони — А Бог чуо па ми душу склони.

ко је? Она — она — злато сунце моје — Уједанпут — реко: помоз', Боже! Чу Бог ово, али не поможе. Како беше, ни знам нити знадо, Само знадо да доле пропадо, Оде сунце, одоше

да ти кажем право, Тебе млада жао ми је здраво: Једно момче — девет мома млади, Чу ли, драги, то су вели јади! Помоз', Поло, ти сада менека Па ма после ја морô тебека.

јегоже, Све то беше још помози Боже, Ал' те веђе, и те страшне очи — Сав се згрози па у јаму скочи: Ао музе, помоз'те јаднику! Ово реко, прогута ме јама, Груну о тле, зачу чудну вику: „Амо брже, помози ти нама!

Како дође, процвилела мати: „Помоз', оче, молитву очати!“ Отац гледну јадно боно дете, Погледа га од главе до пете: „Ришћанице, болест је голема, За

покосио, И у оку сузе засушио, Око стало па се укочило, Она гледа своје сунце мило, Сунце мило, али на западу — Помоз', Боже, ње големом јаду.

“ рече, па ти брже, Оде к врати, па одбрави, Ал' како се млада трже: Тек одбрави, ал' на врати, Помоз', Боже — њена мати! 124. „Па зар тако, моје лане? Мислиш да је мати луда? То л' је ћерка та без мане?

“ XXВ Она вуче: „Оди! оди!“ Узаман се јадан труди, Већ је ето, већ у води... Помоз', Боже! Да л' с' пробуди? Да ли беше све то санак?

Једном само глену бела, Али другом није смела. Први пут је страшан био, Други би је и убио. У двори је. „Помоз', Боже! Тако остат већ не може, Тако не сме!

“ језик муца, Ма срце им чудно куца. Они иду, ма што ближе, Већма им се коса диже, Под кожом им страва мили, Дела помоз', Боже мили! Завирише: ето ли је! Но, гле чуда, ту је није!

А сутрадан нигде ништа; Трећи — срце им се стишта. Скупише се веће збори, И реч мучна зажубори: Она змија — помоз', Боже! Ко противо тебе може! Свак удара крста на се, Да и Вишњи од зла спасе.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

КАО ПУДАР 272 ЛАЖ И ПАРАЛАЖ 273 ЕРО С ОНОГА СВИЈЕТА 274 ДОБРО ЈЕ КАД-И-КАД И ЖЕНУ ПОСЛУШАТИ 276 ШЉИВЕ ЗА БУБРЕ 277 ПОМОЗ БОГ, ЗЛА ЖЕНО!

На овом је друму за дуго стајао и плакао, док ево ти царског татарина па му каже: — Помоз бог, дијете! А овај му одговори: — Бог ти помогао! — Како си? Шта радиш? — Фала богу! здраво, како си ти?

Крену се ови и оду к месечевој мајци. Не назову јој ни помоз-бог, већ одма повичу: — Ево нас к теби, послала нас ветрова мати да нам кажеш чија је девојка!

Ови се крену те дођу сунчевој матери. Не назову јој ни помоз-бог, него одма проговоре јој: — Послала нас месечева мати да нам кажеш чија је девојка — па и њој кажу све како је

Он изишавши преда њих поздрави их: — Помоз бог, браћо! — Бог ти помогао! — дочекаше они. — А откуда смо ми теби браћа, та ми не знамо још ко си ни откуда си.

Кад овај већ био готов с ручком, ево ти старца на зецу, па ће Таригори: — Помоз бог, јуначе! Је ли ручак готов? — Дакако да је готов, али није за тебе — вели му Таригора — него за мене и моје

Тек што је он био готов с ручком, ал' ево ти старца од палца са брадом од лакта, на зецу, па преда њ: — Помоз бог, јуначе! Је л' готов ручак? — Помогао ти бог, старче, готов је ручак — вели Марко — али неће тебе убости у губицу.

— Баш могу, — рече Несрећа — ево једног старца где нам иде у сусрет, па ћу покушати. — Помоз' бог стари! — Бог помаже. — А што, стари, на леђима носиш та дрва, зар немаш својих кола?

угледа више себе мачку ће чучи на једној букви, па, да би дао вољу за невољу, скине капу с главе и повиче: — Помоз бог, шјора-маце! — Здраво био, путниче! — одговори мачка.

МУДРАЦ И СЕЉАК Некакав мудри човјек прође путем, пак види једнога сељака ђе копа и назове му: „Помоз бог, работниче! Јеси ли сустао?“ — и видећи га да у радњи живот не штеди, рече му: — Почини мало.

Кад дође дијете у једну воденицу, а то у њој сједи ћосо! — Помоз' бог, ћосо! — Бог ти помогао, синко! — Бих ли ја могао ту мало самљети?

Назовем му ја: „Помоз бог!“ А он ми одговори: „Бог ти помогао!“ — и да ми водицу. Кад се вратим натраг, а то мојом несрећом ударила киша, па

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Баш је то боље... Их, што неће... Па после одмах џемадан, јелек, дизлуке, све златом искићено... па: помоз' Бог, Стано!... а, шта велиш... који је бољи: ја или онај џгебави Љубиша?...

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Ох, диван ли бјеше погледати! У свијет га јошт није таквога ни ко чуо нити ко видио. Помоз, Боже, јаднијем Србима, и ово је неко знаменије! ВУК РАСЛАПЧЕВИЋ На што мјериш џефердаром, Драшко?

БИЈЕ НЕКО У ВРАТА ОД КУИНЕ, ДА ИХ СЛОМИ; МИСЛЕ ДА ЈЕ ЛУД. ИГУМАН СТЕФАН Помоз Боже и Мали божићу! Кад је радост са свакоје стране, нек уљезе и та' луди к нама да нам кућу напуни смијеха!

СЕ И ЦРНИ МУ БРЦИ ПАЛИ НА ИЗЛОМЈЕНЕ ТОКЕ, ЏЕФЕРДАР ПРЕБЈЕН НОСИ У РУКЕ, И СЈЕДА КОД ОГЊА, САВ КРВАВ; НИКОМЕ НИ ПОМОЗ БОГ. ЗАЧУЛЕ СЕ КАД ГА ОНАКВОГА ВИДЕ. ВЛАДИКА ДАНИЛО Што је, Вуче? Грдно ли изгледаш!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Подмукло псето најприје ће ујести. — Поклоњеном коњу самар се не гледа. — По курјаку се јагње не шиље. — Помоз’ бог чаршијо, на обадве стране. — Попо, попуј, ама мало и приоруј! — Права браћа без аршина чоху дијеле.

, а он одговори оно. Помоз’ бог, зла жено! — Ударивши некакви путници поред много жена које су у друштву сјеђеле, један од њих рече шале ради:

један од њих рече шале ради: „Сад ћу ја познати која је зла жена међу овим женама;“ па онда кад им се прикуче рече: „Помоз’ бог, зла жено!“ А једна између њих, која је управо била зла, одмах одговори: „А како сам ти зло учинила?

(Узимајући хлеб — колач): Помоз’, боже, две поле, четири четврти, осам комада, триста и осам добрих часа! Којих часа?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Кад дође дијете у једну воденицу, а то у њој сједи ћосо: „Помоз' Бог ћосо!“ — „Бог ти помогао синко.“ — „Били и ја могао ту мало самљети?

Назовем му ја: Помоз' Бог! А он ми одговори: Бог ти помогао; и да ми водицу. Кад се вратим натраг, а то мојом несрећом ударила киша, па

кад али ето ти ветра, дува, руши, крши, преврће гдегод што нађе, сав изгребен и подеран, па како дође, назва матери помоз' Бог! па јој рече: „Мајко! овде мирише рајска душица.” А она му одговори: „Бог с тобом синко!

је она жена била казала; и зачуђен љепоти онијех ђевојака, не могаше разликовати која је од које љепша, па им назове: „Помоз' Бог!” Једна му од њих, најстарија рече: „Бог дај буди господину!” друга: „Добра ти срећа делијо!

Кад дође дијете у једну воденицу, а то у њој сједи ћосо: „Помоз' Бог, ћосо!” — „Бог ти помогао, синко!” — „Бих ли ја могао ту мало самљети?

Назовем му ја: Помоз' Бог! А он ми одговори: Бог ти помогао; и да ми водицу. Кад се вратим натраг, а то мојом несрећом ударила киша, па

Он јој назове помоз' Бог, а она му прихвати: „Бог дај буди, несретњи па сретњи и пресретњи сине!“ Краљев син кад ово чу, он се зачуди и

Он јој назове помоз Бог и запита је, за што плаче, а она му одговори да је то дрво под којим сеђаше, родило три златне јабуке, да јој је

Искоче сви на пут, и тек што им делија помоз Бог назове, сви поскидају капе и пред колима на гола кољена клекну, и један од њих поче му говорити: „Благо нама,

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ИКОНИЈА: Однели га зајдно са говорницом! Горела ко ова свећа, ако није! Да се трипута прекрстиш! АНЂЕЛКО: Помоз ти мени да овог унесем, а после се крсти! ЦМИЉА: Ал је тежак! (Уносе Скитницу у кафану. Нестаје светлост свеће.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— Помози бог, дуовници! — викну харамбаша, скинувши капу, на којој бјеше кићанка што му је до рамена досизала. — Помоз бог! — називљу један за другим, пак стадоше око свога главара.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Што не знадох, барем, док беше овде, да га разгледам боље... Али не мари: видећу га ма где...« — Помоз’ Бог, Станка! — Викну неко испред врљика, за које се дотле беше заклонио.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Свети Петар закала па сиђе к староме, па му рече: — Помоз̓ бог, старче! — Бог помогао! одговори старац. Свети Петар му онда рече: — Мене је послао бог да му те овце продаш,

Кад али ето ти ветра, дува, руши, крши, преврће где год што нађе, сав изгребан и подеран. Па како дође, назва матери „помоз̓ бог“, па јој рече: — Мајко, овде мирише рајска душица. А она му одговори: — Бог с тобом, синко!

Он, изишавши преда њих, поздрави их: — Помоз̓ бог, браћо! — Бог ти помогао! — дочекаше они. — А откуда смо ми теби браћа, та ми не знамо још ко си ни откуда си.

Кад овај већ био готов с ручком, ево ти старца на зецу, па ће Таригори: — Помоз’ бог, јуначе! Је ли ручак готов? — Дакако да је готов, али није за тебе, — вели му Таригора, — него за мене и моје

Тек што је он био готов с ручком, ал’ ево ти старца од палца са брадом од лакта на зецу, па преда њ. — Помоз’ бог, јуначе! Је л’ готов ручак?

Но, овог ће баш одвалит, па он диди и ни „помоз̓ бог!“ ни „како здравље?“ већ удари по диди. Дида опет нит̓ ћути нит̓ јауче, већ стење. — Јеси ти правда?

Кад оне дођу до њега, рече им он: — Помоз̓ бог, посестриме! — а оне реку: — Бог помогао, побратиме! Јеси ли ти нас побратио?

Кад дође дијете у једну воденицу, а то у њој сједи ћосо! — Помоз̓ бог, ћосо! — Бог ти помогао, синко! — Бих ли ја могао ту мало самљети?

Назовем му ја: „Помоз̓ бог!“ А он ми одговори: „Бог ти помогао!“ и да ми водицу. Кад се вратим натраг, а то мојом несрећом ударила киша, па

КАЛУЂЕР И ЕРА Путовао неки калуђер па сретне на путу Еру. Ера, кад угледа калуђера, поклони се па викне: — Помоз̓ бог, духовниче! — Бог ти помогао! — одговори калуђер. — Па куда ћеш, духовниче, куд је тебе срећа повела?

од њих рече шале ради: — Сад ћу ја познати која је зла жена међу овим женама; — па онда, кад им се прикуче, рече: — Помоз̓ бог, зла жено!

“ — а ја ћу се кочити и поносити као паун. У овим мислима срете је кнез Јово, па јој назове: — Помоз̓ бог, дјевојко!

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

(Клања се пред Турцима скоро до земље.) ’Вако вас молим, кô што приличи Поносној деци вере једине, Помоз’те данас мојој невољи! ТРЕЋИ ТУРЧИН: Опет невољи!.... Па, бако, кажи каква је голема невоља што је уза сваку спомињеш?

(Уклања се устрану.) ДРУГА СЦЕНА Пређашњи. Главаш долази. Радак, Вук и Исак остају на вратима. ГЛАВАШ: Помоз бог, Турци! (Турци се уклањају у знак поштовања и гладе браде. Једни говоре: „Ожђелдум!...“ Други: „Чок селам!...

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Ако желиш праве среће Себи, мени, чеду своме, Из дна душе кратко реци: Помоз’, Боже, роду моме! ЛXІІІ МАТИ СИНУ КОД КОЛЕВКЕ.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

— Е, кад је тако, Симеуне, онда Боже помози. — Осмјехну се Мићан, засука рукаве, па измакну пинту испод цијеви. — Помоз'те људи! За часак накладоше нов котао и подјарише ватру. — Симеуне, зове те отац Сопронија — долетје ђаче.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

И преко њих некако и за оног њиховог попа. Јер тај жупник, неки род и помоз-бог им јесте, верујте. Чим се где састану разговору краја нема. Швапчају, и све некако преподобно.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Командант пука предаде рапорт и Краљ се заустави у средини пука. — Помоз бог, јунаци! — Бог ти помогао! Краљ се замисли један тренутак, онда се усправи, погледа около себе, па проговори: —

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности