Употреба речи буја у књижевним делима


Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Осећа се како железно млеко струји и улази у детиње тело од метала, и како дете расте и буја силно. Какво чудно одојче!

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Посечена је једна племенита садница, а коров је, дакако, надживео, и све до данас буја. Веома се обрадовао једној књижевној награди коју сам добио пре четири-пет година.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

што зовемо свето — Говорим, не на пречац; неки шумор Анђелских крила усијање хлади Тишине што би да буја у тумор, У бртву слова, у безнадни надир Исказа; морам да грезнем у речи, Јер говор, то је опстанак у нади — Са

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

У цркви липе липов бог се светли, а саће јуна као квасац буја и попак жеже, и жубори гуја. Тек сјајак ланен (анђео ли, цвет ли?

А бољку ову што ме слудила, позлати пчелом ружа Будима. Прогреј ми, звездо, љуштуру тела, сажет пакао, куд глува буја понор-травуља, што не лелуја но гуши трепер душиних здела, крхких сасуда сребрног тембра, врх којих сумрак, голих

Шта сунча више Ужарена тачка? У слепој шуми јаловога воћа не буја трбух него нетрудноћа. (Куд ваља слати голуба и гачка?

застор повесма белине, са цветног снега, белог прозарења, о Светом Ђорђу илузија сине: уз јаблан-свећу земни квасац буја, а благи тамјан светих садржаја ореол гради где се сунча гуја под брижним лицем Сунца изнад гаја, што зрачним

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

ИЗВОР На раскршћу кише и ветра, Где зуква буја и љутић цвета, Земља је зинула, али јој онда Уста испуни бистра вода.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Напред, немој стати, Док не падне најзад судбоносно вече. Подне, ти си гладан. Ти би траве хтео; Свуда око тебе буја трава густа, И мирисе њене ћув доноси врео. Али бич фијукне. Збогом, надо пуста!

Обмана хладна као санта леда; Ја знам: животом буја свака тварка, И хиљадама очију ме гледа Из густог жбуња, из цвећа и траве — То стари греси у заседи стоје —, И млаз

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Провидан сумор пао На моје дане лако. Сад мије на све жао, И тешко, тешко тако! Живот у сну не буја У ове часе глуве; Вечерњи дах лелуја Уморне гране суве.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Мегдан почиње и Чупић већ делује као прибран мада не и сасвим приправан; у оном другом, самоувереност буја и више је ништа не може обуздати: победа је, чини му се, већ његова.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Напред! немој стати, Док не падне најзад спасоносно вече. Подне. Ти си гладан. Ти би траве хтео; Свуда око тебе буја трава густа, И мирисе њене ћув доноси врео. Али бич фијукне: збогом, надо пуста!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

„И заиста, већ после неколико дана почиње Нил да буја. Убрзо преплави све спрудове и испуни своје корито до ивице обалских насипа.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Е, али тек сада стадоше наилазити друге музике и жупе, и Јаћим тек сад осети: како се у њему буди и буја нова нека сила, и како му се лице озарава неким особито блаженим расположењем и радошћу.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

А побрђе и његове латице притисла храстова ситногорица која нигде тако не буја као овде, само кад је секира остави на миру. Готово све тако до железничке пруге и до старих села покрај ње.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

На челу јој још жарчији зраци, Лице сија, душу ти опија, Дуге власи живи су таласи, Кроз њих буја електрична струја.

Хај, да је мисô просветна сродства У Еуропи примене стекла. Еј, да не буја што томе смета А ми да нисмо пасторак света: Данас би овде кô плачни друзи Стајали Немци, Англи, Французи, И Арпад

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Обол ми пруже, мајко, по дрхтај Бога ја њима на дар, божјак ја распевани. ДВЕ РАНЕ Убод ли, то буја убиству, то љубим. Врео врх мачу зажуди до балчака у тело. Јер и кроз рану, и тише тим, призивљу се бити.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

На левој граници зеленила и пустиње, јасно се разабире троугласта црна мрља. То је сенка Кеопсове пирамиде. Живот буја на Земљи, а дела човечје руке виде се и одавде, са Месеца. Да си благословена, ти наша добра мајко!

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Видимо црну земљу где се с разликом травом и с биљем изнова преодева; садови, воћке се расцветавају, дрвље буја, воде се крочају. Животиња се разиграва нову траву пасући; свашто се набоље прелаже и понавља се хубаво.

Горе се зелене, мирисне траве се помаљају, сено буја, косци се приготовљавају. Јагањци блеје, по зеленој трави скачу играјући се, — сад сви земљани радилци радују се, к

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности