Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Сира опет, нестане чим се моја сјенка над њега наднесе, али шта сам ја ту крив. Нек бјежи као што ради миш, па ће се спасти. Зашто ми сам скаче у уста?
Само се храбро држи! ДЕВЕТА ГЛАВА Вал страха пред медвједом — Продрмусане реченице: Бјежи, Кнеже! Мачак лав једе мјесец — Насмијана крушка — С неба падају мачке Гломазан, тежак и зловољан, примицао се
мачак... бјежи... крушка... мјесец ... — Шта то бунцаш? — забрудна Крушкотрес. — Да ниси пошашавио од страха? На сву срећу нашег
кошчица, свака мисао и свака ријеч вратише опет, на своје право мјесто и он повика: — Уважени кнеже Крушкотресу, бјежи што те ноге носе, јер те траже двије страшне делије! — Какве делије? — узнемири се медо. — Мачак лав и Миш пророк!
Скочи коњ на мене! — Позор, браћо, ево коња мишоловца! — дочека с вреће миш Брашнов. — Сијевај, бјежи, хитај, коњ скаче на миша!!! — Јесам ли ја казао: ко је мој, близу рупе стој!
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
„Гдје који у попрет метну какав рог, јер кажу да вјештица особито бјежи од смрада овога“, пише Вук. У Босни, на Покладе (увече) ставља се стари опанак у ватру и при том се верује да ће од
па скупе сву дјецу (која могу трчати) и момчад из куће, те је изломе дјетету више главе: како које одломи комад, а оно бјежи оданде (да би и оно дијете онако трчало.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Е, нећеш, мачко једна! Реци, па бјежи! — Ма што, лијепи тајко? Обоје се већ смијаху и гледаху се неизмјерном нежношћу.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Преслишај ти њега, чати ко из књиге, милина слушати. — Хм, Радојица! — отровно фрчи стриц и од једа бјежи напоље. Баш ће свети Петар слушати свакакво говече и његово балегање — пљес, пљес! — ко крава.
Нек бјежи, вала, и онај мој гољо са сикиром. И без њих нам је доста наших мртвоузлица и наше репате сиротиње. ДАНЕ ДРМОГАЋА
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Жена како га види, зачуди се па му рече: — За бога, чоече, откуд ти овдје? А он јој све по истини каже, и вели: — Бјежи, жено, да бјежимо!
и љубити га, а у толико зачу ону хуку и вриску од хиљаду различитијех гласова, пак се препаде и почне натраг да бјежи, али теке се обрну, окамени се и он близу брата.
Ако ја панем, ти отргни мој десни рог, те бјежи без обзира. Ујутру пође Милош с Дивоњом и дођу до Драгог Камена. Кад они тамо, ал' јарац већ чека.
Дивоња опет рече Милошу да се не боји ништа, већ да пази па ако би он пао с Драгог Камена, да му сврне десни рог па да бјежи безобзирце. Сјутрадан оду Милош и Дивоња до Драгог Камена, кад ли тамо ал' јарац већ чека.
Милошу: — Тај ако ме не сруши, биће добро, али свеједно, ти ипак иди са мном, па ако ти ја панем, одврни мој рог, па бјежи безобзирце, и ни за живу главу да се ниси освртао, јер је јарац гадан, пак му нећеш моћи утећи; а онда ако утечеш, иди
Кад буде испред свршетка летурђије, она се из цркве искраде па бјежи кући, па свукавши своје хаљине остави их у сандук, а он се сам затвори и нестане га, а она брже к ватри, кад тамо а то
а царев син очију не сметаше с ње; али кад буде испред свршетка летурђије, она се између народа некако украде, те бјежи кући, пак се брже боље свуче и хаљине остави у сандук, па к ватри.
КАО А ДРУГА ИЗ КАЛА Жена Премудрога Соломуна загледа се у некака другога цара, и намисли да остави првога мужа и да бјежи овоме другоме; али никако није могла да се украде, јер ју је Соломун врло чувао; зато се договори с овијем другијем
Угледа то чобанин, па брже боље прилети, зграби ћемер, поћера стоку па бјежи ондале. Таман чобан замаче, док ето ти ђе се помоли уз поље један стар просјак.
кући, одмах јарца закоље, одере га, осоли, натакне на ражањ и припече га к ватри, а мој ти јарац скочи са ражња, па бјежи, бјежи, те у лисичију јаму, а лисице не бјеше код куће.
одмах јарца закоље, одере га, осоли, натакне на ражањ и припече га к ватри, а мој ти јарац скочи са ражња, па бјежи, бјежи, те у лисичију јаму, а лисице не бјеше код куће.
На то му јеж рече: — Ја сам јеж, свему селу кнез; савићу се у трубицу, убошћу те у г...цу! А мој ти јарац бјежи!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Понекад видиш зорицом раном, Међедовића са буздованом, ломи се гором, у лудом трку. Од кога бјежи, куда ли жури? Погледај само ко ли га јури! Видиш ли за њим страшнога брку!
Прескаче Лисац препреку многу и бјежи — брже од својих ногу. И Мачак јури, потјера сива, хтио би Лисца у руке жива, и једно-двапут, у брзу лијету,
Скитница унук лети без крила, низ брдо тутње табани врући, а за њим виче бакица мила: „Не бјежи, душо, нећу те тући!
“ Мјесеца ноге јуначке носе, не слуша бакин разговор, већ бјежи равно до горске косе, тамо се сакри за зелен бор. Кроз грање вири од страха жут и пита: „Бако, носиш ли прут?
„Побратиме зубати, одакле нам идеш ти?“ А побратим чудно режи, ал не бјежи. „Далеко је моја кућа, ја сам главом овчар Жућа, ноћни стражар као ћук, познаје ме
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Благородством Српство дише... Бјежи, грдна клетво, с рода — завјет Срби испунише! У Бечу на Ново љето 1847. года СОЧИНИТЕЉ ЛИЦА ВЛАДИКА ДАНИЛО ИГУМАН
перје никне, он не може више мировати, него своје размеће гњијездо, грабећ сламку једну и по једну С њом пут неба бјежи цијучући. Све је ово некаква наука!
Два се брата боре око вјере, а око њих хиљаде ратниках. Стиже сина материна клетва, погибе му војска сваколика. Бјежи Станко управ Бајазиту, да с њим једе маџарске носове.
на главу погибоше Турци, сердар Јанко одмаха отправи два момчета ријечким Турцима: ко не мисли на Коран пљунути, нека бјежи главом без обзира! Турци момчад код себе примами и обоје на Обод објеси. У то сердар поклич низ нахију!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
се почеше искрцавати, чим они ногом крочи на земљу, учиње му се да је врела, да му табани изгорјеше, те одмах наже да бјежи уз неке стране, по узаном и кршевитом неком путићу. Сва она војска тисну се за њим, псујући га и гађајући га из пушака.
Намјерницима, што би их могли затећи, лако се било скрити — хрт је стражарио. Ко од сељака само назрије грофа, бјежи без стрва, као од чуме. Па како и дјеца у прилици умију се довијати и лијати!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Утањио се као стари дуб у лазини. Шупаљ као буква. 2 ЖИВОТИЊАМА Бежи кô сова од сунца. Бијел као лабуд. Бјежи од људи као дивље паче. Бира као медвед гњиле крушке. Бос као пас. Ведра ноћ као рибље око.
— Боље да си мртав но срамотан. — Глава за главу, образ ни за главу. — Образ иде с главом О СРЕЋИ — Не бјежи од прве среће. — Није вук никоме срећу појео. — Сваком своја срећа. — Сваки је своје среће ковач.
И у тај се мах јагње ондје обре. Пошто они рекну слузи да бјежи оданде у планину, ударе муње и громови, те дворе Гаванове сажегу и ондје постане језеро, у коме, веле, да и сад
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад се обазре Еро и види Турчина, ђе трчи за њим, а он онда бјежи! Кад дође под брдом у једну воденицу, а он утрчи унутра, па повиче воденичару: „Бјежи, јадна ти мајка!
Кад дође под брдом у једну воденицу, а он утрчи унутра, па повиче воденичару: „Бјежи, јадна ти мајка! Ето Турчина, да те посијече; већ дај мени твоју капу, а на теби моју, па бјежи уз брдо туда око
Ето Турчина, да те посијече; већ дај мени твоју капу, а на теби моју, па бјежи уз брдо туда око воденице.“ Воденичар, видећи Турчина ђе трчи на коњу, поплаши се, и, неимајући кад питати, зашто ће и
неимајући кад питати, зашто ће и кроз што да га посијече, да Ери своју капу, а Ерину баци на главу, па изнад воденице бјежи уз брдо! Еро метне воденичареву капу на главу, па још узме мало брашна, те се поспе, и начини се прави воденичар.
Онда се брже боље врати опет на дно мора, те узме камен и њим пробије лед, па онда потеци за св. Аранђелом! Онај бјежи, а овај за њим! Таман кад св.
Четири буле на коњу јашу, једна другу не може да стигне. 155. Четири ножице, а два опанка. 156. Чуча чучи, бјега бјежи; скочи чуча, те увати бјегу. 157. Шта је тврђе од челика. 158. Шта је у кући ново нетесано. 159.
” Кад Брко то чује, он се тргне и скочи на ноге, а Међедовић већ бацио свој буздован па бјежи преко поља, а Брко се натури за њим. Међедовић полакши поизмакне пред Брком, али Брко никако не ће да га се махне.
” Међедовић сједне на лопату, а чоек размахне њоме и пребаци га на другу страну, а он бјежи даље. Мало за тијем ето ти на гумно и Брка, па запита људе: „Прође ли овуда таки и таки чоек?” А они му кажу да прође.
Она кад види брата својега, уплаши се и почне га тихо молити да бјежи док се није змај пробудио, али он не шћедне, већ узме буздован, па размахне њиме и удари змаја у главу, а змај иза сна
Онда се брже боље врати опет на дно мора, те узме камен и њим пробије лед, па онда потеци за светијем Аранђелом! Онај бјежи, а овај за њим!
” Онда они бјежи гором што боље могу. Бјежећи обазру се, кад ли њезина матер за њима трчи, они се препадоше, а баба већ да их стигне,
Кад он то виђе, препаде се и хоћаше натраг да бјежи, но га дочека некакав чоек вас у крваве хаљине обучен, крилат и с једнијем оком у глави, који завика: „Стан'! куда ћеш?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бакоњи би жао, помисливши да вода мрви земљу, ону лијепу црницу што се накосила као да бјежи од свога непријатеља. На њеној окрајици скркле се врбе, а од њих ништа даље не види до опет зелене чести и врху њих
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Онамо, 'намо - са развалина Дворова царских врагу ћу рећ': „С огњишта милог бјежи ми, куго, Зајам ти морам враћати већ!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Тек име је покудно. Жена која се подаје иза грмова не боји се свог живота, грбавац не бјежи од своје искривљене хрптењаче: он осјећа себе у грбавцу и грбавца у себи.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
»Или му то у књизи пише јеси, па не уме да чита, или довикује ђаку: бјежи! А вала неће ми побећи, па макар га заклао овђе у цркви« — помисли он, па стаде да мотри на сваки покрет ђаков.
Па кад буде све готово, нарачунај се са њим, па одмах бјежи и не говори му ђе ћеш зимовати... — Што то сад? — Тако... виђећеш.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Она, кад види брата својега, уплаши се и почне га тихо молити да бјежи док се није змај пробудио, али он не шћедне, већ узме буздован, па размахне њиме и удари змаја у главу, а змај иза сна
Жена, како га види, зачуди се па му рече: — Забога, чоече, откуд ти овдје? А он јој све по истини каже, и вели: — Бјежи, жено, да бјежимо!
ћу се претворити у златну цуру још љепшу од ове твоје, отићи ћу до цара с тобом, ти узми златног коња па га узјаши и бјежи с цуром даље, а неће прећи дуго времена, ја ћу преварити цара и побјећи од њега, и трчати за вама док вас не стигнем.
Кад је царска вамилија изишла на прошетњу, царев син попане ту ђевојку, па је однесе и затвори у коња, па бјежи с њом кући. Цар то опази, те се отисне за њима у поћеру.
Дошавши до гвоздене планине, Оштар Дан прекрсти младицом, и начини им се цеста, а они бјежи. Али и цар прекрсти младицом, те му се дала цеста.
Кад буде испред свршетка летурђије, она се из цркве искраде па бјежи кући, па свукавши своје хаљине остави их у сандук, а он се сам затвори и нестане га, а она брже к ватри; кад тамо, а
а царев син очију не сметаше с ње; али кад буде испред свршетка летурђије, она се између народа некако украде, те бјежи кући, пак се брже-боље свуче и хаљине остави у сандук, па к ватри.
— И с тим га нестане. А онај закала па оде по свијету. Идући тако дође близу једнога града, а то силан свијет бјежи из њега ван. Он их пита: — Куда ћете, људи?
“ Кад, мој брате, шта ћеш виђети, она скочи и полеће пут мене. Створише јој се нокти као куке од кантара, те ја бјежи, а она за мном, док прођох четрдесет конака, те сад овђе крпим постуле, па кад ми пане на ум двоје дјеце, два сахата
је побиштеш по глави, обишти је, па пребирајући њезине косе, гледај наћи ћеш једну длаку дрљену као крв, истргни је и бјежи натраг, па ако се она досјети и за тобом почне трчати, баци јој најприђе везену мараму, па фацулет, па најпослије
по глави као да је биште, једва нађе ону длаку црљену, па је одвоји од друге косе, изгули је, ђипи јој са скута, па бјежи натраг што боље може. Она се досјети, па сустопице трком за њим.
кући, одмах јарца закоље, одере га, осоли, натакне на ражањ и припече га к ватри, а мој ти јарац скочи с ражња, па бјежи, бјежи, те у лисичију јаму, а лисице не бјеше код куће.
Ћипико, Иво - Приповетке
Опомиње је и наговара. А кад увиди да ништа не помаже, додија му се још грђе; пита је зашто бјежи из добре куће, а она, мјесто одговора, јеца и једнако вели: „Ја ћу с тобом!
Мисао двију жена бјежи још даље од непрегледне пучине, а раширене зенице, у којима се одбљескује свјетлост и простор, као да у се купе
Њој се врти у глави и чини јој се да простор нагло, бјежи у правцу откуда су отпловили. Онда заборавља све и за час не чује ништа до куцање његова срца.
њим дуље остане, — то и друге ране — но не може; на устима осјећа додир његове празне, мртве пути, бесвјесно рука јој бјежи к устима да тај додир отаре са своје живе пути, да га уништи.... — Укрцајмо се!
И поглед бјежи на суре висове и густе, мрке дубраве, па тако свесрдно занесен и не осјетих да се с пучине постепенце губи, јака,
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Тежак ти је и збор и поглед. Чуло се да је за тебе сваки Србин крсто, липово штапче и свиња. Па бјежи свако, јер н Циганка има образа!.. — А што не кажем теби, крајан ти зуб?
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Биће баш прве неђеље иза укопације. Крајишници се враћају... бјеже од Бање Луке. Јадно, чемерно, убијено, бјежи, не обазире се... Ја и покојни Партенија — вјечна му памјат — стојимо горе код кошарâ, па гледамо...
Та силесија прође испред нас, док би чојек ударио длан о длан. Голо, јадно, чемерно, бјежи, не осврће се... Један, сирома, ижеднио, лијепо му пјена тргла на уста, сврати се оном точку код горњије' млина да се
— Да нијеси ти, Симеуне, почем вјешт овим швапским лумерами? — Бјежи, чоче, какве лумере, каква ли... На ли-де, Мићане, једну чашу, па додај 'вамо. Ја ћу њу градијерати.
— Стој, калуђере, губу ти твоју! — подврискује Симеун и једнако пуца уз луке. — Ето га, Гавро! Спасавај! — Бјежи, оче, у кошару... у сијено! Ми се завукосмо у сијено.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
»За ту траву се прича да има неку силну, тајанствену моћ. Кад се хоће да извади њезин коријен«, он »бјежи све дубље, а ко би га извадио, тај би био веома срећан«, и кад би кроз прстен на његову дну »погледао у саму цареву
Ћипико, Иво - Пауци
Какав си ти човјек кад жена од тебе бјежи? Ево, — и показа на Божицу — ја да моју гоним тољагама, не би ме одбјегла.. . Би ли, Божице? — А што ћу ја? ...
Дакле, хоћеш ли? Раду грђе уплашише његове слатке ријечи. Не зна што да рече, и дошло му да бјежи, осјећа то, па вели: — Част вама, али сада не могу... Видићу, — и у хитњи изиђе из дућана.
Не могу да издрже погледе у њих упрте, па им поглед бјежи на све стране, а уставља се у зракама сунца и на судбеноме вјежбенику Иву, који их не гледа онако осорљиво као она
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ОБЛАК РАДОСАВ 436 42 БАНОВИЋ СЕКУЛА И ЈОВАН КОСОВАЦ 440 43 СЕКУЛА СЕ У ЗМИЈУ ПРЕТВОРИО 446 44 ВОЈВОДА ЈАНКО БЈЕЖИ ПРЕД ТУРЦИМА 451 45 ПОПИЈЕВКА ОЛ СВИЛОЈЕВИЋА 454 46 ПОРЧА ОД АВАЛЕ И ЗМАЈОГЊЕНИ ВУК 458 47 ДИОБА ЈАКШИЋА 465 48
Толике ти јабуке родиле у питому Нестопољу твоме!“ Бјежи јадно момче Пријепољче; достиже га Милош на кулашу, те и њега куцну шестоперцем, седам се је лута преметнуло: „Држ' се
Она ми је сапалила крила; што не могла ватром сагорети, то под колан притегнула тврдо; веће бјежи куда теби драго“. Кад то зачу војвода Момчило, проли сузе низ јуначко лице, па одскочи од коња чилаша; трипут скочи,
Кад то зачу Вукашине краљу, скочи краљу од земље на ноге, па потрже злаћена ханџара, да убоде свога сина Марка. Бјежи Марко испред родитеља, јер се њему, брате, не пристоји са својим се бити родитељем.
Бјежи Марко испред родитеља, јер се њему, брате, не пристоји са својим се бити родитељем. Бјежи Марко око б'јеле цркве, око б'јеле цркве Самодреже, бјежи Марко, а ћера га краљу, док су трипут коло саставили око
Бјежи Марко око б'јеле цркве, око б'јеле цркве Самодреже, бјежи Марко, а ћера га краљу, док су трипут коло саставили око б'јеле Самодреже цркве.
Видиш ђе ћеш данас погинути, погинути од свог родитеља, а за правду бога истинога!“ Црквена се отворише врата, Марко бјежи у бијелу цркву, за њиме се врата затворила.
силна Влах-Алију, он је бијел чадор разапео на Голечу, високој планини; тек ти хоћу, бане, проговорит: јаши ђога, бјежи из Косова, ел ћеш, бане, погинути лудо.
Што ме питаш кад помоћ не можеш?“ Све му каза од краја до конца, од шта млада бјежи у језеро: „Најпослије казаше ми Марка у Прилипу, граду бијеломе, и казаше да је јунак Марко, да би могô Арапа
Кад то виђе црни Арапине, плећи даде, бијежати стаде, право бјежи к бијелу Солуну, а за њиме болани Дојчине. Таман Арап на врата солунска, а стиже га болани Дојчине, па потеже копље
То изусти, па душу испусти. 44 ВОЈВОДА ЈАНКО БЈЕЖИ ПРЕД ТУРЦИМА У истоку јасна дзора лице румењаше, боже, јасна дзора!
Стани мало, да се огледамо!” Кад га Порча виђе и познаде, потурио у траву ђевојку, па он бјежи уз поље Врачара, за њим трчи Змајогњанин Вуче, за њим трчи, стићи га не море.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
крију у каквом густишу поред потока, други су били за неке околне шумарке, док су они најзагријанији били за то да се бјежи чак у планину. — Али да најприје из ове пуцаљке потпрашимо табане ономе који нас је шпијунирао!
— Та гдје сте ви већ? — повика Стриц нестрпљиво. — Већ је вријеме да се бјежи, а ви ту... — Готово је, сад више од бјежања нема ништа! — дочека Јованче задуван. — Како нема? — јави се Ник.