Употреба речи врабац у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Овоме Аполону дође један лукав брат за искушати га, носећи врапца под јапунџетом, и упита га да му каже ако зна, је ли врабац жив или мртав, с намјеренијем: ако рече да је жив, да га нама' стисне за врат и покаже мртва.

Аполон, познавши | шта је он наумио, одговори му: „То зависи од тебе, ако ти хоћеш, врабац је жив, ако ли ти нећеш, а он је мртав.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

До њега с десне стране стојаше Зека, поносит као бог, а с леве Заврзан, који брбљаше као врабац с Девом. Машао се чутурице, што му је преко рамена о кајишу висила, па вели Деви: — Хајде да пијемо даћу ономе на

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Видим ја! — Остави ти то мени, стари сам ја врабац! Само то хоћу да знам — дакле, није се на мени јако познавало? — Онако — како да вам кажем — упола сте били.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Павле на то саже главу. Варвара му онда рече да не треба узимати Петра озбиљно. То је лептир, врабац, петлић, који је уочљив јако, који би на Вишњевског, сигурно, ножем био насрнуо, али који има дечје срце, добро и

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Овако ће, сигурно као што је сигурно да постојим, пасти укор. Било је три минута до краја часа, а један врабац отресао је крила у жбуну испод прозора.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Али није, богме, то ни шала, Не поможе ту ни с неба Ала: Она злато Арслан-серашћера, Де ће врабац да се с орлом тера? Ал' кад Арслан на ограшју паде, Грану срећа и раждену јаде. „Ој Ајкуна“, рече, „сад си моја.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Их, што си ми нешто мршуљава ка врабац, нема у теби тридесет ока. Кад хаубица први пут загрми и потресе земљу, амиџа Хусо одједном живахну, подскочи и

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

И брзо ми износи делове од осушеног врапца, да од њега прво окусим, како бих целе године био лак, као што је врабац. Онда остало. Једем.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

града има једно језеро, у оном језеру има једна аждаја, а у аждаји вепар, а у вепру зец, а у зецу голуб, а у голубу врабац, у ономе је врапцу моја снага. Баба кад то чује, рече аждаји: — То је богме далеко, то ја не могу љубити.

Царев син узме голуба те га распори, а то у голубу врабац, а он држ' врапца. Кад ухвати врапца, рече му: — Сад да ми кажеш где су моја браћа?

Кад ухвати врапца, рече му: — Сад да ми кажеш где су моја браћа? А врабац му одговори: — Хоћу, само ми немој ништа учинити.

Кад врабац то све искаже, царев га син одмах за врат те удави. Цар главом бијаше изишао и попео се на ону планину откуда су они

прстен прсне, а од њега се проспе ситна проја, и једно зрно откотрља се под цареву чизму, а слуга се уједанпут створи врабац, па на врат на нос стане проју зобати, и кад сва зрна позобље, пође да и оно последње испод цареве чизме кљуне, али од

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

путовали у Токио, распустили смо целокупно представништво АНЕX-МАНЕXА у Франкфурту на Мајни, с мотивацијом да је „боље врабац у руци, него Франкфурт на Мајни“, куповали смо по двострукој цени кугличне лежајеве, бацали тоне парадајза у реке због

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

ИИИ С колијевке братац ми поцупкује гучући, а кроз жамор чује се: Таши-таши-танана, пао четник с тавана. Голуб, врабац: гугу-ћи, дријенком се за-ки-ти! (Ријеч ми се распала на шарене слогове.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Ћопић ЧАРОБНА ШУМА Садржај ЧАРОБНА ШУМА 2 (УВОД) 3 ПИЈЕТАО И МАЧАК 10 МЈЕСЕЦ И ЊЕГОВА БАКА 28 ЦРВЕНИ ВРАБАЦ 40 БАЈКА О ДОБРОМ ЋОСИ 50 КУЋА ПОД ПЕЧУРКОМ 63 РИБАР И МАЧАК 72 ШУМСКЕ БАЈКЕ 82 ЈЕЖЕВА КУЋА 83 рођени дом.

Сврака ме и сад по свијету тражи А гдје се кријем — ти јој не кажи. ЦРВЕНИ ВРАБАЦ За шумом тајном, чаробном, негде у крају незнаном, Црвени Врабац има дом.

ЦРВЕНИ ВРАБАЦ За шумом тајном, чаробном, негде у крају незнаном, Црвени Врабац има дом. Вјечита срећа ту се скрива и трепти радост сунчана, жива, читава земља цвјетни је врт.

Вјечита срећа ту се скрива и трепти радост сунчана, жива, читава земља цвјетни је врт. Црвени Врабац хиљаде љета по земљи овој безбрижно лијета и не зна шта су туга и смрт.

Црвени Врабац хиљаде љета по земљи овој безбрижно лијета и не зна шта су туга и смрт. Црвени Врабац птица је чудна, цвркуће, лети, вјечито будна, Незнанком земљом дан и ноћ.

“ То рече неко, а свјетло сину, без трага некуд побјеже мрак, Црвен се Врабац над њима вину, вјечите среће весели знак.

За шумом тајном, чаробном, негдје у крају незнаном, Црвени Врабац има дом. Тамо за ланцем планине сиве, Жарко и Жућа и сада живе, весели, срећни у крају том.

“ У ПРВОМ СНИЈЕГУ Из магле, сиве и бијеле, први се снијежак роји, под стрехом ћути врабац, поспано пахуље броји: Једна, још једна ... триста ... хиљаду — поплава права! Кад би све биле перје! Доста ...

Кад би све биле перје! Доста ... баш ми се спава ...“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . Заспао врабац, а снијежак, ипак — и даље лијеће, бескрајна ливада цвјета, прекрасно, зимљиво цвијеће.

А око млина, у лудом хуку, мећава бурно ковитлац вије. У тихом гнезду, под стрехом самом, врабац се врапцу под крило крије.“ Ватра се гаси. Мачка и Жућу завија поноћ најцрњом свилом.

Прастаре даске крова се црне, памтећи триста и један дим, под стрехом врабац, наравно, ћути и још је безброј дечице с њим.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ Ал’ бесједи сива тица орле: “Ид’ одатле, сово бућоглава! Није ’ваки челебија за те.“ 252. Кад се жени врабац Подунавац, Запросио сјеницу дјевојку Три дин хода преко поља равна, А четири преко горе чарне, Запросио и испросио

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

ОГЛАСИЛА МУВА 113 ИНСЕКТИ 114 ПУЖ 115 ШВРЋА 117 ФЕНЕК 118 МОНОЛОГ СТОНОГЕ 121 БАЛАДА О ПЧЕЛИ ЛЕЊИВИЦИ 123 ГДЕ СПАВА ВРАБАЦ 127 ОРАО И ЗМИЈА 128 ПСИ И ПРОГРЕС 130 СТРАДАЊЕ ЖИВОТИЊА 132 КРАВЉА ЉУБАВ 134 НАЈВАЖНИЈИ ПУТ ИСТОРИЈЕ 136 МОЈА

ГДЕ СПАВА ВРАБАЦ Врабац, створење непромишљено, пуно ведрине О сутрашњици не мисли и ни о чем не брине. Бескућник, а то значи да је

ГДЕ СПАВА ВРАБАЦ Врабац, створење непромишљено, пуно ведрине О сутрашњици не мисли и ни о чем не брине. Бескућник, а то значи да је код куће

На тој мотки, мачке се не бојећи, Преспављује врабац (а он спава стојећи). ОРАО И ЗМИЈА Орао, са змијом у кљуну, Испод облака пљуну, И узицу живу, вијугаву Баци у

Ноћас је погинула зима, без пуцња, без метка, И врабац, по крову, већ се безбрижно шетка. Уз плот избија трава, нежна, проретка: Пролеће почиње од бубице, травке и цветка.

И све сам негде већ срео: Празно двориште, котар, гумно, И под сунцем снег врео, Трен сјаја у ком се дотичу лено Врабац, ветрић и сено.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Такве су: „Врабац пиљац“, „Пошла кока на пазар“, „Неће л’ пелин брду расти“, „Сејање јарице шенице“, „Куповање од најмањег до највећег“

Милује као враг тамјан. Мио му је кô трн у нози. Миран као јаре. Наудиће му као врабац гуски. Пазарио као пас на вашару. Пазе се као мачка и миш. Паметан као попино прасе. Плива кô сикира по земљи.

— Жив Филип? Жив Филип? Жив Филип? — Жив-жив! — Жив-жив! — Жив-жив! — џивџуће врабац са крова. — Ја носим, други купи: упропастих се!

Тако смо и ми! Шчим-ни шчим! Шчим-ни шчим! Шчим-ни шчим! — џивџуће врабац око зрна кукуруза које не може својим малим кљуном да прогута.

Ја сам лањски и ономлањски! — Казао врабац кад су га питали како ће презимити. Кисело грожђе, не ваља, трну зуби од њега.

— Твоја ћерка буветина, Твоја кућа локветина: Кћер ти нисам ни просио, Само сам се нашалио?“ 11 Кад се жени врабац подунавац, Запросио сјеницу дјевојку — Три дин хода преко поља равни, А четири преко горе црне, Запросио и

7. Врабац пипац Ја посијах боб. Навади се врабац Пипац у бобац. Ја одох старцу, Да ми старац штап да, Да истерам врапца Пип

7. Врабац пипац Ја посијах боб. Навади се врабац Пипац у бобац. Ја одох старцу, Да ми старац штап да, Да истерам врапца Пипца из бобца.

(Кључ) 90 — Ја сам око без окца и заклопца; без мене је тама по свима собама? (Прозор) 91 — Јаше врабац мечку? (Катанац на ковчегу) 92 — Један језик све село превело? (Весло) 93 — Један прут све поље огради?

(Ни једнога, пошто је већ добро поткован) 385 — Колико корака направи врабац за један дан? (Ни једнога, јер не корача, него скаче) 386 — На којој страни има пас више длака?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

прсне, а од нега се проспе ситна проја, и једно зрно откотрља се под цареву чизму; а слуга се у један пут створи врабац, па на врат на нос стане проју зобати, и кад сва зрна позобље, пође да и оно последње испод цареве чизме кљуне, али од

града има једно језеро, у оном језеру има једна аждаја, а у аждаји вепар, а у вепру зец, а у зецу голуб, а у голубу врабац, у ономе је врапцу моја снага.” Баба кад то чује, рече аждаји: „То је богме далеко, то ја не могу љубити.

Царев син узме голуба те га распори, а то у голубу врабац, а он држ' врапца. Кад ухвати врапца, рече му: „Сад да ми кажеш где су моја браћа.

Кад ухвати врапца, рече му: „Сад да ми кажеш где су моја браћа.” А врабац му одговори: „Хоћу, само ми немој ништа учинити.

” Кад врабац то све искаже, царев га син одмах за врат те удави. Цар главом бијаше изишао и попео се на ону планину од куда су они

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Шта је могла осим да јој превије крило и нахрани је мрвицама хлеба? А онда потече време као киша низ олук, али врабац се споро и тешко опорављао. Већ. је пролеће извлачило травке из земље кад је први пут залепршао крилима.

Али врабац се и не маче ни први ни други дан. Тек трећег дана слете на прозорски оквир и рече: — Хвала ти, а сутра ме чекај у ист

« помисли, одлучивши да мајци и дечаку о овоме ништа не каже да јој се не би смејали. »Који још врабац говори?« — рекли би јој. »Баш којешта!

« — рекли би јој. »Баш којешта!« и сама исто закључи, па ипак, још од зоре поче чекати птицу, али врабац нити се јави нити појави. »Заборавио ме?

« шапну себи, кад онај глас поново рече да му се жури. Девојчица у чуду рашири очи: на прозору је био њен врабац, а крај његових ножица блистао је неки малени, округли предмет налик семенки лубенице, сав златаст.

»Да није он то говорио?« не верујући самој себи, девојчица навуче прекривач до браде, а врабац прекорно прошапута да нема времена за играње.

— нагло, као што је и дошао, врабац одлете, а девојчица подиже семенку с прозора, и запрепасти се: била је тежа од највеће лубенице, и топла.

! Лепо!! Али помози ми! »Можда се врабац вратио?« — помисли и окрете се ка прозору, али врапца тамо није било. Само се, заглављен између две цепке, копрцао

Наједном, једна од њих слете јој на раме и рече: — Ја сам твој врабац! — Не говори глупости — девојчица одречно одмахну главом. — Мој врабац био је сив! — Био сам сив тамо у граду.

— Не говори глупости — девојчица одречно одмахну главом. — Мој врабац био је сив! — Био сам сив тамо у граду. Ово је Земља Плавих ветрова.

Љуштурица тесна, претесна — ни главу у њу да завучеш. Пужић од муке заплака и виде како на стази поред њега скакуће врабац, и смеје се: — Не прави од себе будалу, Плачко! Ко је још видео птицу у пужевој кућици?

Жалосно опуштених крила само се вуче по стази, и пишти: — Како да полетим? Нећу да будем врабац! Зашто врабац? Има и других птица... — Зар то није свеједно?

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

града има једно језеро, у оном језеру има једна аждаја, а у аждаји вепар, а у вепру зец, а у зецу голуб, а у голубу врабац, у ономе је врапцу моја снага. Баба, кад то чује, рече аждаји: — То је богме далеко, то ја не могу љубити.

Царев син узме голуба те га распори, а то у голубу врабац, а он држ̓ врапца. Кад ухвати врапца, рече му: — Сад да ми кажеш где су моја браћа.

Кад ухвати врапца, рече му: — Сад да ми кажеш где су моја браћа. А врабац му одговори: — Хоћу, само ми немој ништа учинити.

Кад врабац то све искаже, царев га син одмах за врат те удави. Цар главом бијаше изишао и попео се на ону планину откуда су они

прстен прсне, а од њега се проспе ситна проја, и једно зрно откотрља се под цареву чизму; а слуга се уједанпут створи врабац, па на врат на нос стане проју зобати, и кад, сва зрна позобље, пође да и оно последње испод цареве чизме кљуне, али

на магарцу ћеш јашити, ал ће ти се ноге по земљи вући; између обале и колника нити је пут ни странпутица; а оперушан врабац, кад му га пружиш и пустиш да из руке одлети, биће и дар и недар. Син учини тако и отиде.

Он извади врапца па му га пружи, а кад цар хтједе да га узме, он га пусти и врабац одлети. — Добро је, — рече цар — али сад хајде кући, па ми ујутру мораш довести све своје пријатеље и непријатеље.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Није могуће да су Бугари могли чак довде да добаце... Сигурно су довукли далекометне топове... Један врабац скакутао је око прозора, као да је то нека пуста кућа. Потерасмо коње око куће.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

за душе предака (СЕЗ, 86, 96). По птицама се и гата каква ће година бити: биће родна ако врабац падне на прву бразду (СЕЗ, 83, 162), свраке на њиви за време сетве предсказују да ће жито издати, вране — да ће добро

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Никад се није руковала. „Ајд, збогом!” климне ми главом; и тек се продере на Јосу: „Јосо, оде господин. Је ли теби врабац под капом?” На повратку у варош госпа Нола никога није могла примати у кола. Кола су тада препуна.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Али, Страшилу су се смејала и деца и птице: — Па, то је осушена јела! — залепета крилима један врабац. — Некакав чудан крст! — рече један од дечака и крађа опет поче.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности