Матавуљ, Симо - УСКОК
Французићи, што их остаде, побјегоше навише као козе, у трећи шанац. Пало их је, да-ти, десетак. И хоћеш ли вјеровати, Јанко, сине, да нам сва штета би, што се ту рани троје-четворо момчади!
Сутрадан гладан и озебао побјегох зором! — Чујеш ђавола! — рече Црмничанин. — А да то ти нико вјеровати не може, јер се свуда каже: „Ко ће дочека, нека иде на Цеклин!“ — Браниш их, јер сте као и они! — поврну Цуца.
— И да се ожени — дода Гојача. — Тешко и да се ожени, али није вјеровати! Гдје би он узео Црногорку? А прилика није да би довео какву из свијета.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Шта ли ћу сад казати комесару? — хукну интендант. — Ко ће ми вјеровати да сам овога ту замијенио за марвинче? Ово си ти нашао негдје у шуми, рећи ће, то није ни расло међу свијетом.
— Јест, јест, имаш ти сто руку, није теби Вјеровати — узинатио се сумњичаво Вачкоња, а мени одједном дође нешто жао тога инокосног сирака, истуреног сама самцита пред
Елем, ствар стоји тако да више не можеш вјеровати ником живом. За подозривог Пантелију не зна се јесу ли сумњивији путници који стижу отуд преко планине, из далека,
— приупита сељак. — Кад тамо, а она шупља и у њој карабин, торбак муниције, три бомбе. Шта велиш на то? Је л требало вјеровати, а? — Стани, болан, кумићу, ово ти је друга форма — побуни се сељак.
— Причај, бако, причај. — Јагодо моја, нећеш ми вјеровати, траже ми потврду да сам жива и да сам ово ја. Куку мени, на шта сам ударила под старе дане.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
И зато је Вук још у почетку овог рада говорио: „Слабо ће ми ко вјеровати и разумјети, како је приповјетке тешко писати! Ја сам се овђе, око ови ђекоји мали, толико мучио да би наши ђекоји
да то не може бити истина, онда спусти на девет, па на осам, и тако доћера до једнога; а кад му ни то не ћедну вјеровати, него му стану говорити да је он то привиђео — откуд онђе курјак итд. — онда рекне: — Нешто шушну!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
бабо, све ти вјерујемо: може бити и мједено гувно, јахати се може на вратило, ма за лађу и весла сребрна, то ти нико вјеровати неће, ер је сасма преништава лађа. БАБА Истина је, мој миле, душе ми!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
и опет му хладно; ова и она кућа само што нису моје, а остале све су туђе; из његове руке и шећер је сладак, можеш ми вјеровати: ријетко истину говорим, а још рјеђе лажем, итд.
Ласно је тебе, ал’ је тешко поштеном човеку. Могао си за те паре и ново купити! Можеш ми вјеровати: ријетко истину говорим, а још рјеђе лажем. На чуну катана. — (Кад се за кога хоће да каже да је рђав војник).
— Истина сунцем сја. — Реци бобу: боб, а попу: поп! — Много ашова треба док се истина сахрани. — Боље је вјеровати својим очима, него туђим ријечима. — Говори истину, макар ни дан не живио. — Истину тражи, правицу уважи.
“, а капетан није знао којему ће прсту вјеровати. — Ова се пословица обично приговори ономе кад не зна да по истини каже или (каже) што замршено. Вакуп хуп!
да то не може бити истина, онда спусти на девет, па на осам, и тако доћера до једнога; а кад му ни то не ћедну вјеровати, него му стану говорити да је он то превиђео, откуд онђе курјак! итд.
и пресјекао лубеницу с врха до дна, и мало земље приватио, а још нешто да вам приповидим (а чисто знам да ми нећете вјеровати), једанпут сам четири јаја од прве с једном ногом поломио.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
био, а на прову двора царева бабицу, коју су заједно с њом Турци заробили били, али од радости није могао сам себи вјеровати, нити је и коме за то што казивао.
не ће мене код дома мог вјеровати, ако ми не даш једнога од својијех министара.“ Цар | му да министра, баш онога ком је шћер своју обећао био.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Најзад, пошто му милије бјеше вјеровати да је стриц изабрао настрану покору, него да је шенуо памећу, повјерова оно прво.
“ Ту је мисао Бакоња читао на лицу Јелкину и вјеровао да је тако. Осим тога, обоје мораху вјеровати да њеки нарочити светац штити њихову тајну, кад она оста скривена од матере (Јелка немађаше ни оца ни браће, но двије
да се све те особине налазе при једноме човјеку, то је тешко било вјеровати, али и оне које бијаху на први поглед видљиве заношаху његове парохијане.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И зато, кад неко каже да је устрајан у своме вјеровању, то стварно значи само да је устрајан у својој одлуци да ће вјеровати, или, у најбољем случају, у својој обмани да доиста вјерује.
Просто не могу замислити како бих могао не вјеровати сваким новим даном у нешто ново! Кад видим људе које загријева и храни оно исто што их је хранило прије много година,
А нешто касније, насред тог трга његов коњанички споменик. Ако умре... Чисто ми се не да вјеровати да ће то бити оно исто као кад, тамо у трећој класи, умре Мате Писквићевић из Бргудовца!... Али не!
И — xоћете ли ми вјеровати — сада највише уживам баш у оним његовим касним, морализаторским, пучкопоучним списима, у којима је на сваком кораку
— ... који је свакако израз „повишеног животног тонуса”. Ако је тако, нека буде! Нико задовољнији од мене. Радо ћy вјеровати том бољитку, смјерно као сељак, чак и не питајући је ли то дјело аспирина или дјело сугестије.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Нијеси требао. Истина, он је за паре свачији, али не треба вјеровати ником, кад глава виси о концу. — То сам и ја мислио, али као велим: нека га.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Дуго се преговарајући рекне му најпослије жена: — Нећу ти се никада вјеровати да си био у боци док својим очима не видим. На то враг: — Е видјећеш сада да могу унићи у боцу.
Ћипико, Иво - Приповетке
— Укрцајмо се! — понови стари рибар и, погледавши у лешину, рече: — Нећеш га оживјети! — Је ли било мору онолико вјеровати! — настави као за се.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— Да мјеште крста бјеше ударио на се челикови панцијер, шћах ти вјеровати да помага; ама крст? — мучна работа! Од њега може бити да бјеже нечастиви, али куршуми, божа ми вјера — не!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Врви Крајишник кô да из земље изниче! Стали ми, па бројимо... Људи, нећете ми вјеровати, а ово је цијела цјелцата истина: седамдесет и три ли, и двије ли — сад ћу вам, бој се, слагати — 'иљаде све сама
— Ули-де једну, Мићане! — Још сунце и не мисли огранути... Људи, нећете ми вјеровати, а ово је цијела цјелцата истина: кад се огледа' на шјену — ни узми, ни подај — права правцата швапска гереналина!
“ Не доврши. Звизну сабља! Људи моји, нећете ми, море бити, вјеровати, а ово је жива живцата истина: сат ли, подруг ли, стајô је труп усправ, а глава се откотрља, па говори: — „Каурине,
Ушла у народ некаква невјера и проклетство. Нико ником не вјерује, па се бојим да ви мени нећете вјеровати... — Јест богме, Симеуне! Пошљедње је вријеме настало, видим ја.
А кад пирне кроз ноздрве — нећете ми, браћо, вјеровати — а кад вркне и пирне кроз ноздрве са дрвећа полијеће лишће! — Вјерујемо, вјерујемо, Симеуне! Што не би вјеровали?
А кад вркне кроз ноздрве — море бити да ми нећете вјеровати — а кад пирне и вркне кроз ноздрве са дрвећа полијеће лишће! Сретосмо се. Он сâм, ја сâм.
“ „Шта је то, газда? Каква је то сад нова вјера настала? Да ви нас, газде, нећете поримити? Није вам вјеровати, газде сте. Ја сам Срб, а таки Срб, Боже сачувај и заклони!
Ћипико, Иво - Пауци
И старци су се колебали, сумњајући да им Петар не би поставио Ступицу: није му пуно вјеровати! Ипак су се одлучили: биће на опрезу, и у четвртак — дошли су... Петар их дочекао и уведе у дућан. Напоји их ракијом.
Стриц јој Петар вели: — Чисто да сам знао што сад знам, бива што свијет говори, — али свијету није сваку ни вјеровати, — не бих био однио им поруку Радивојеву.. . не бих, па ето... —А што то свијет вели?
и није никоме од стида казивала што јој се догоди са свекром. —Ко ће то вјеровати? — вели један од комшија. —Што не би вјеровао? — јави се један времешан човјек.
Није већ никоме вјеровати ... А чудо, — поштени људи, па се туже на газду... Од те ноћи отац му казиваше кад би што на рачун газди давао, а
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ал' нисам виђела — да ти имаш коња Јабучила, Јабучила, коња крилатога; ја не виђех твоме коњу крила, те не могу млада вјеровати, већ се бојим хоћеш погинути“.
и пак постојбине; имао сам нешто мало блага, млоге лаве и млоге тимаре, могао бих откуп саставити; ал' ми, бане, вјеровати нећеш да ме пустиш двору бијеломе: тврда ћу ти јамца оставити, тврда јамца — бога истинога, другог јамца — божу вјеру
Ако л’ ми се вјеровати нећеш, када будеш вису на планину, погледаћеш здесна налијево, опазићеш двије танке јеле, — сву су гору врхом
Мој ујаче, Црнојевић-Иво, не смијем ти санак исказати, тек ако је сану вјеровати, вјеровати сану и биљези, ја ти, ујо, хоћу погинути, погинути у твоје сватове, јал’ погинут, јали рана допаст.
Мој ујаче, Црнојевић-Иво, не смијем ти санак исказати, тек ако је сану вјеровати, вјеровати сану и биљези, ја ти, ујо, хоћу погинути, погинути у твоје сватове, јал’ погинут, јали рана допаст.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Кад Луња исприча све шта јој се тога јутра догодило у школи, Јованче озбиљно рече: — Лазаре, сад јој можемо вјеровати, и она је наша. — Хајде, де! — сложи се Мачак.
Као да јој одговара на то њезино тајно питање, Мачак одједном проговори: — Вратиће се опет наши дјечаци, треба у то вјеровати. На зачељу посљедње чете климало је некакво коњче претоварено котловима и којекаквом старудијом.