Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Пашће паучина на мачеве грубе, А скромно ће рало опет да засветли; И као што јуриш сад огласе трубе, Уранке ће мирне да јављају петли.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Врло је интересантан и „превез“ који се овде зове сокај. Носи се на глави и спушта се преко леђа. Крут је, од грубе вуне вишњеве боје, са црвеним ресама при дну: често је поткићен белим и сјајним ђинђувама.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
У Радовићевој реченици осећа се говор, и тон неке грубе честитости. Чак и у лирским песмама фраза је непосредна, именујућа.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он је нешто скратио, избацио уметке, излишне чинове и епизоде, изоставио све што је било одвећ пригодно, поправио грубе историјске грешке, додао још више поуке, »ободрителних наставленија«, целу драму свео у пет чинова, а чинове поделио
ученима да иду«, присталица старе школе, он пише помешаним језиком, полу српским полу црквенословенским, чинећи често грубе граматичке грешке (1838.
Они нису верни, у њима има и неразумевања текста и мутног изражавања; преводилац ради стиха допушта све себи и прави грубе, угласте стихове; има необичних, скованих речи, често и вулгарности.
Од средине XИX века настаје доба меркантилизма, грубе борбе за опстанак, новца, предузећа, послова, интереса, прохтева, култа материјалних успеха.
чак без довољно историјског и географског знања, пуштајући с времена на време маха својој интимној природи, дајући грубе описе нижег живота, падајући у вулгарности и онде где је хтео да буде поетичан.
Мржње су га заслепљавале, и он је из сатире прелазио у грубе карикатуре, чинећи неправде и увреде и идејама и људима који му се нису свидели.
Милићевић, Вук - Беспуће
срп воде; однекуд из поља долазили одломци једне снажне пјесме коју су пјевали чврсти и оштри гласови жетелаца, пјесме грубе и вреле као и сунце које их пржи, под којим жању, полегли по послу и окупани у зноју; у њој се чуо пун звук српа кад
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
и прошкриње шкрињице (у вријеме разброја међу будним стварима): Једног давног љетника видјеле смо похару, неке грубе момчине како краду дукате; видјеле смо грешника у свијетлој кошуљи гдје набраја злочине при свијећи дрхтавој.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Доста ће бити пола вагона и поврх свега једна бомбона.“ У малој бари крокодил дрема, оклопник стари, нарави грубе. Кад ујка приђе, он му се жали: „Нешто ме боли, пипни ми зубе!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
А шале, наравно, да су грубе биле. Нарочито су волели да му дирају шешир; један му затури на потиљак, а други дође па га набије на нос с речма:
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
А Магда Калаба ће: „Или пѐтāк, Или ћу га, с отпацима, бацит у кош!” (Магди Калаби су грубе увреде Важније од зараде и од привреде.
” „Хајдемо, што даље од збиље грубе, На турнеју ћемо сместа велику! Ако си крезуб, златне ћеш имати зубе! Ћелав? Набавићемо ти дивну перику!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
СЕТНА ПЕСМА Дошло је време кад нам коса седи, И наша чула постепено грубе. Стојимо тако скрушени и бледи Док нашу старост објављују трубе.
Безбројна су уста рекла да те љубе, И умукла затим, да никада више Не прозборе речи ни нежне ни грубе, Јер теби речена реч — све друге брише!
бола, гледате судбу нашу круту, Очајања наше и беду дубоку, И лутања дуга на краткоме путу, Ил̓ вас тамо горе грубе неке силе Стегле, и не даду ни речи ни дела, Стварајући од вас. душе моје миле, Јадне Прометеје без полета смела!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Мрак! мрак се хвата дубок. Јече трубе Победу смрти што носи трофеје: Увеле наде из стварности грубе, Цепане снове, до оне алеје Што гуши земљом живот.
кад тихе кише мију Пред прозорима лишће ново, А нéме сузе саме лију У дивно мајско вече ово, Осећаш сенку судбе грубе И коб да наше сносиш беде, И људске мржње хладне зубе, И зла живота што не штеде.
Још мало, па ће бити добро, Још мало, моја добра Бранка. Живот је цвеће снóва побр’о; Његове грубе кликћу хајке. Ал’ чујеш?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Такве су нарочито зарицалице, песмице грубе садржине, којима се деца условно заричу да не проговоре — и разбрајалице.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
А трубу Младости нек затрубе Други за друге и грубе. О врати се о врати. Ломи се већ твоја трска На ветру. И киша прска По голом месу што пати.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
радостан, дуго се вије и беласа у жућкастој тмини велике кухиње, над округлом софром окићеном погуреним надничарима, а грубе руке спуштају кашике поред загризака проје и све очи падају по њој која стоји више њихових глава, висока и усправна,
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Не знам! — малишан слеже раменима, али, отворивши врата, занеме од чуда. На столу, састављеном од две грубе даске, блистао је његов тањир, златан.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Можда бих мојом рањавошћу успио да помало омекшам оне одвећ грубе облике у којима виталност проваљује из те несретне занемарене деце...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Чаше звече... смеј, кикотање ... нико и не помишља на опасност. Ђурица пребацио руку преко суседе, па јој шапуће грубе изјаве, љуљајући се и поводећи главом напред и удесно. — Која је боља, побро?... Знаш ?...
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
А Билхарц је, онако слабашне физичке конструкције увек био против грубе силе. Зато није волео ни Русе ни Прусе, јер су и једни и други били представници те силе.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
сељачке, „грубе и круте колије”, „дебеле и круте кошуље, „круте и јаке сукње”, „чворновате” руке, „оштре главе”, „тешке, јаке игре”,
свих стања у којима се ликови налазе ваљда су најпотпуније нијансирана она која почињу чистом љубавном чежњом и иду до грубе телесне пожуде. Али су и облици осујећивања, потискивања њиховог, такође чести и разнолики.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
као да су се Шарини брегови суљнули, и као одједном на домаку поља зауставили или да му се диве, или да га не грубе.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
»Јавор« 1891. ЕНО! Ено се Срби мире, Срби што Српство љубе, И ћуди мало тање И ћуди мало грубе. Ено се Срби мире, Сви који добро желе, Ма да их неке форме И преформице деле.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
он тебе убио, али кад га видиш где лежи овако уништен, пожали га; он то заслужује, он је кукавна жртва туђе обести, грубе, сурове власти, из чијих це ноката није могао отргнути.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Не, речи њених Онако милозвучне изреке Истерале би стида пламене На окорело грубе образе. — КНЕЗ ЂУРЂЕ: А тебе где обранише Крвници ти?...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Леш до леша. Циктај стреса Сложене 'рпе меса. Трубе трубе, Оштрице телеса рубе И снаге грубе У месо рију зубе. Тисуће људи, Тисуће груди, Тисућ мишица, Тисућ зеница — Све мре и гасне У славу славе часне.
Опраштајте зато наше речи грубе. Опраштајте клетве и пирујте даље. Хвала вам, што наше освежисте трубе, Нама које ветар у ваш кутак шаље.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Гледао сам њихове грубе, жестоке загрљаје, ослушкивао густе шумове њихових убрзаних уздисаја и издисаја. Јелена је, иначе, и даље остала да
је отровала радост, жуч се разлила по згрченим уснама које се отварају само зато да би пуштале напоље рогобатне, грубе, ускисле речи.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Редактор с нервозним лицем страшно је кезио зубе И гневно млатећи руком речи је сипао грубе: „Ја појмим лојалност, - вели, - и ко је преда мном вређа Нек добро унапред смисли куда ће склонити леђа!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Не знам шта ће му Бог дати...” Једне облачне октобарске вечери, око десет сати ноћу, одјекну пуцањ из грубе, тешке пушке. Чуло се, наравно, у свој варошици, али нико није испао на улицу.
— Господар-Гавра, то јест, са страшћу је пропирао женино цицано одело, и вештачки га глачао, иако су му руке биле грубе, и врло често још и кораве од разног бакалског еспапа. — Ја ћу,ја ћу!