Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Утоме му звекнуше ланци... Беше то ропски јек, који свако срце својим тупим звуком растужи... А сиромаху учитељу ударише сузе на очи, и ништа није умео изговорити, до само: — Ох, знао сам ја!...
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- раширио је руке и тако је све отпочело. Весна и ја смо стајали у пихтијастој тишини прекиданој само звуком очевих речи и самилосним климањем глава оних двеју.
Милићевић, Вук - Беспуће
Свеједно. У том часу забрујаше звона са катедрале Здраву Марију и проламаху ваздух својим пуним и широким звуком. Зачас се огласише звона с других цркава; несложно, гласови се сударали и разбијали; ситно и високо пиштала звона с
оронуо, како се немоћно испиње својим сурим стаблом; вјетар чудновато шуми у његовим гранама које клепћу тупим и сувим звуком под вјетром и откидају се и падају, ломећи се о тврду земљу.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ИИИ САН О ПОВЛЕНУ, ІІ Три свирача с висоравни, гологлави, полутавни, враћају се, ломни звуком, са трубама под пазухом. Отпала је плоча с клина. Мрзне у сну детелина.
У павит и зимзелен крут, у бршљан-вреже, куд плови њезин лабуд жут, слегла се самрт: па сувим звуком брсти лист и хладолеже лелуја срмом шумора, што тек је нацрт и бледа сенка шумљења које кроз бетон ледено лецне,
ИИИ Ни Петков сусед нити Средин женик, Четвртак жут је, наборан по лицу. С вокала дугог круни се у зреник и звуком коси зрелу камилицу. Од светла два му, једно би да блиста, а друго, с круга, Књигу мрака листа.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Ветар је са влажном руком Тресао прозоре мутне и тешка храстова врата, Звиждећи кроз празну крчму суморним и страшним звуком.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
То је, сви су се саглашавали, био неки црн вапај, свестан своје узалудности, који се, са звуком црквених звона, у киши што је ромињала, ни о шта одбијао под муклим небесима.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ветар је са влажном руком Тресао прозоре мутне и тешка храстова врата, Звиждећи кроз празну крчму суморним и страшним звуком. В. Илић ЦИИИ ЗИМСКО ЈУТРО Јутро је.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Одавна је знам! Све око нас, заковано, брекће, све жуди, вапије за једним покретом, за једним звуком, покличем, треском, па да наступи извјесно једва ишчекивано облакшање.
Ћипико, Иво - Приповетке
земљи, као да кога к себи маме а оно неколико борова—самаца уоколо непрекидно, једнолично жаморе својим јединственим звуком. Младић, наоко замишљен, погледавши је, рече јој: — Када се кући вратим, оженићу се.. .
Пред сутон, накресан, тетура кући. На махове, путем застаје и собом говори, и разговара са звуком телеграфских жица, и, наслоњен на телеграфски ступ, као у магли, дуго о нечем размишља. Тек у ноћи стиже кући.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Кад би звоно са големог овна предводника растегнутим звуком одавало да су прве овце иза града, пошљедње би улазиле у чаршију, преливајући се у пуној свјетлости прољетног,
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
нове кô знак васкрсења, Ја, што кô крај сфинкса у прашини гмижем, Ја, сулуди Јуда палог поколења; Апостолским звуком симфоније једне Певао бих химну што умрле буди, Али...
Ћипико, Иво - Пауци
— Не могу дангубити, — рече навлаш недужно и хтједе да крене. — Да ти нешто речем! — моли је он истим звуком гласа као и у кући. — Рећи ћете ми други пут, — насмија се она, погледа га и пође. Уто неко одозго долажаше.
Мрак их крије, а мало ко их срета. У ходу из даљега до њих допире звук хармонике и мијеша се са жалосним звуком вјетра. Слушају и жамор гласова и стругање ногу по поду и негда зацвијеле расклимани капци, кад их удар вјетра стресе.
Ма нимам вримена, — и осврће се и скањива. — Од оне вечери већ те нисам видио, — настави Иво, осокољен звуком њена гласа. — Нисте ништа изгубили! — Биће, ма не можеш занијекати да нам није било лијепо ... — Мучите!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И ти, О мили анђеле мој! позвана божанским звуком, Припреми чаробне дворе, кад сунца изумре моћ, Над ружичасти наш свет да Љељо узвије руком, Спокојни, плави вео и тиху
слатко у тихи сутон и тавни; Где црна бреза само, под ветра студеном руком, Кô тајни призрак се ниха, и тужним шумори звуком. И цео божји дан Он гледа пуста поља, где гола стрњика расте, И снева други сан.
Ветар је са влажном руком Тресао прозоре мутне и тешка храстова врата, Звиждећи кроз празну крчму суморним и страшним звуком. 1885.
Васкрсне ли тада наше младо доба И долети спомен са веселим звуком, Ти се благо насмеј на дверима гроба, И свега се сети - и одмахни руком... 1887.
Па где су љубавне сузе? Где светле надежде моје? Ил' све се сравнити може са давно умрлим звуком? Јест! Љубав лептирак то је што губи небесне боје, Како га дирнеш руком. 1889.
И лира загрми моја Очајним и страшним звуком И ја се препадох силно. Шта значи јецање боно? И онај суморни усклик и слатки онај над, Што у акорду једном, кô тајно
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А лађа малопре кратким звуком објавила полазак. И Јовчи се у сну причинило као да је нешто пукло, и то баш поред њега...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А често је — у ненадмашном игрању звуком — и основа целе песме саздана од једног гласа, који пева и слика у исти мах, којим се боље него ичим другим оваплоћује
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Управ тога тренутка с најдебље од тих свијећа откиде се тешка водена капља и с чудним звуком проби тајанствену тишину: штроп! — Шта је то? — лецну се Мачак. — Капље! — изрече Јованче свечаним шапатом.