Употреба речи игуман у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Али сам премучао, знајући да ко нема у глави, он мисли да има више него сви други. А игуман, дичећи се, пита намесника: јесам ли му како одговорио? „Мајде! (отвешта онај) имаће гди год дође шта повједати.

” Те веома! Један шаљив игуман мољаше Викентија Јоановича, белиградскога митрополита, да га учини владиком, ако ће барем за неколико дана.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

А што је Алекси за тим стало? И тако га поздравите”. Оде преко Колубаре. У то исто време дошао игуман из манастира Боговађе (Петровић) Василије (Жарко). Овај Василије био је родом из села Паљува нахије ваљевске.

Овај Василије био је родом из села Паљува нахије ваљевске. Кад дође игуман Жарко моме оцу Алекси и каже му: да је прешао преко Љига некакав Петар Мутњанин са 20-30 момака и по боговађској

” И одма је отишао. Отац каже: „Веће после за њега нисам ништа чути могао”. Овај исти боговађски игуман Жарко у 1804.

Станоје Главаш хотео је силом да му са јункаша скине. (Ову је ћорбалту тј. тупу сикирицу игуман боговађски и за Турака на седлу о јункашу свагда носио, ја добро знам).

(Ову је ћорбалту тј. тупу сикирицу игуман боговађски и за Турака на седлу о јункашу свагда носио, ја добро знам). Игуман Жарко — јунак, ни Турцима се није дао газити, но и̓ је везао и сикирицом оном тукао, — потегне сабљу и повиче: „Около

Теодосије - ЖИТИЈА

Своју замисао рече игуману и замоли га да се с вечери почну јутарње песме и да се начини велики пир да игуман почасти војводу с благороднима, а младић је ове и сам својим рукама служио и веселио.

Пошто су се на вечери дуго задржали, заповеди игуман да се удари у било, јер бејаше дан недеље. Устаде игуман и с њиме младић, и одоше у цркву на молитву.

Пошто су се на вечери дуго задржали, заповеди игуман да се удари у било, јер бејаше дан недеље. Устаде игуман и с њиме младић, и одоше у цркву на молитву.

младић, будно око, уставши од њих поклони се пред светим олтарем и даде своје обете Господу, пошто га благослови игуман, и узе једнога старца, одликована свештеничким чином, те узиђе па велики пирг у манастиру.

се поклонио и видео манастире, и из ових да се попне на врх Атона, и да види како живе самотници и да га благослове. Игуман одобри молбу његову, пославши с њим братију искусну у овом његовом тражењу.

И отпусти га игуман да се одмори, јер не знађаху за чежњу душе његове према оним пустињацима, која је изједала тело његово.

И не доби то никако, јер се игуман зачуди не говој неумесној молби, и рече му: — Не, чедо, не! Не приличи да се онај који није утврдио ноге послушношћу

Овако чинећи, био је као неки неми лостив и гневан непријатељ цвојему телу, да су с е игуман и сви дивили таквој ревности његовој и доброј промени, да је онај који је одрастао добро и од оних који су добро

Зажале да опет иде у Лавру светог Атанасија, и узе благослов од игумана. А игуман, жалећи га да пешице путује због босоте, јер на коња не седаше до доласка очева, посла с њиме братију, и укрцавши се у

ови рекоше да су Лаврани, и један од оних који су били са њима, избегавши, дође у Лавру и исприча шта им се догодило. Игуман и братија се безмерно забринуше за божаственог младића, бојећи се да разбојници како не сазнају чији је син.

“ Одмах игуман због њега посла к непријатељима старца преподобнога и доброразумна, да утоли суровост њихову. Овај дошавши донесе им

Старац одмах погледавши на светог младића, и као с великим гневом стаде га грдити, говорећи: — Зар те није игуман послао онамо, а Ти својевољно чиниш твоје ствари? Ово говорећи скочи на њега, као да ће га ударити.

Црњански, Милош - Сеобе 1

кроз капију, на широку ледину са црквицом и великом кућом, под старе храстове, пред Аранђела Исаковича изишао је стари игуман, који га брзо умири, рекавши да је епископ код куће, само негде у врту.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

с војске кући, порука му од цара, три недеље да се одмара, да се не одзива и ако га зову да се суди, или ако игуман по њега поручи; да га време на вратницама чека, да га чекају и царски и црквени људи, и поклисар што стигне издалека.

Матавуљ, Симо - УСКОК

У тај мах бахну на дворишна врата Ђорђе, игуман манастира Острога, људина необична раста, лика и ношње. Бахну и застаде на прагу, а колик бјеше, мало што не испуни

“... Сви главари весело заграјаше, те се чуло: „А глај сокола! А дође!“ Игуман се поклони и затутњи као из бадња: — Помози бог. Благосиљај, владико свети.

Па посједаше. На ходнику момци служаху напитком војнике. Игуман Ђорђе започе: — Поздрав ти, господару, од попа Милутина из Тушине, па онда од свијех Морачана.

Каква бјеше љетина? Је ли ко умро од старијих? Је ли било чаркања с Турцима? Владика постави та питања да се игуман сјети о чему не треба да одмах говори, о ономе што бјеше најглавније, о чему сви мишљаху онога часа, а то је о

Сви постадоше замишљени, намрштени. Јанко, сједећи у нуглу иза Његушâ, посматраше их редом. Игуман се сјети што хоће владика и потанко одговори на питање. Послије њега на ред дођоше Пипери и Бјелопавлићи и остали даљи.

Тако их је ђакон нудио редом, али владика, одједном, из небуха рече: — За крв међу Катуњанима нека суде игуман Ђорђе и војвода Бошковић. Ријечанима и Катуњанима приморци Крсто и Вуко.

вечерње Цетињани одведоше већину „извањаца“ на вечеру и ноћиште; у манастиру остадоше Његуши, два Приморца, острошки игуман, војвода Бошковић и сердар Пламенац; остадоше разумије се и онијех десет војника што смијенише ону шесторицу.

По вечери обични посјед у мађупници био је живљи и веселији него обично. Игуман Ђорђе и ђакон Иво надметаху се у шалама, сердар Пламенац причаше о своме путовању у Русију и у Париз, војвода Бошковић

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Али трезвени игуман предсказивао је близак крај свем том »светињичењу«. Стални подсмеси са свију страна, низак живот манастирске братије,

За време аустро-турског рата 1788—1791. служио је као војни капелан и становао је у Шапцу. 1796. постао је игуман манастира Фенека, али дошав у заваду са грубом и распусном братијом, оде 1798.43 за српског свештеника у Трст.

Као његов игуман Теодосије Мркојевић у Шћепану Малом он на звездама учи богословију. Путовања по Русији, Аустрији, Италији све више су

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Па после, старче, после заповедам, нек дође була да је исповедам!” Рече Варнава, игуман млади, а старац оде тако да ради.

„Ти ли си ћерко?” игуман загрми, „што код паше мисли нас да оцрни? Ти ли си несрећо, ти ли си куго? Ал' чекај само, нећеш ми дуго!” „Владимире!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Кад се донесе пред њих у једној чинији с чорбом риба расјечена на троје, онда игуман узме главу говорећи: — Глава пред главу! Други узме сриједу говорећи: — Ребра сјеверова и град царја великаго!

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

(Круне се красте - падају зуби.) Отроче мију монаси врачи. Дамјане свети, цјелбу прозрачи! Игуман Јефрем усрдно моли: „Помози, Јаки, убрани, склони! Радуј нас, Благи, и осоколи! Жераву сручи у слух сотони.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

И док мрачним крилом за небо се хвата, Неко живо лупну у храстова врата. — Игуман се диже. На уласку самом Стајало је момче, увијено тамом.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Опет врисак, смех и неко потмуло гунђање. То се, без сумње, јавља игуман немилим гостима. — Хеј, вина овамо! — Калуђеру, кољи јагањце! — Свирајте, цигани! — Здраво, дружино! — Ура!!...

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

! А не знаш како ми је сад криво. Гледам ову ђецу ево овђе, нема ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе му отвориш. Криво ми, до бога ми криво! — То ти верујем, а и мени је, ви’ш, криво.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Бјежи, грдна клетво, с рода — завјет Срби испунише! У Бечу на Ново љето 1847. года СОЧИНИТЕЉ ЛИЦА ВЛАДИКА ДАНИЛО ИГУМАН СТЕФАН ЈАНКО ЂУРАШКОВИЋ, сердар РАДОЊА ВУКОТА„ ИВАН ПЕТРОВИЋ КНЕЗ РАДЕ, брат владике

ИЗЛАЗИ МЈЕСЕЦ КРВАВ, И БИ ВЕЛИКИ ПОТРЕС. У ТО ИСТО ДОБА ДОЂЕ К ЊИМА СТАРИ И СЛИЈЕПИ ИГУМАН СТЕФАН С БРОЈАНИЦАМА У РУКЕ. КНЕЗ РОГАН Мож ли знати, оче игумане, рашта ове горе уздрхташе?

КНЕЗ РОГАН Мож ли знати, оче игумане, рашта ове горе уздрхташе? ИГУМАН СТЕФАН Ко ће, синко, божју вољу знати, ко ли божа прозрети чудеса?

КНЕЗ РОГАН Ада што је овај мјесец црвен како да је из огња испретан? ИГУМАН СТЕФАН Ни то, синко, ја не могу знати. Аљинах је на небеса доста, па Бог даје коме какву хоће; а мени је свакоја

Благо вама који их видите, ви сте ближе Бога и чудесах! ТИШИНА ЈЕ; ИГУМАН БРОЈИ БРОЈАНИЦЕ. КНЕЗ ЈАНКО А бројиш ли све тако, игумне? ИГУМАН СТЕФАН Бројим, синко, не престајем нигда.

ТИШИНА ЈЕ; ИГУМАН БРОЈИ БРОЈАНИЦЕ. КНЕЗ ЈАНКО А бројиш ли све тако, игумне? ИГУМАН СТЕФАН Бројим, синко, не престајем нигда. КНЕЗ ЈАНКО Доиста се мислиш набројити.

Ко те није чуо ђе говориш, онај не зна што у тебе спава. ИГУМАН СТЕФАН Хоћу, браћо, то сам и дошао. Ја сам многа зажегâ канђела на олтару цркве православне, па сам слијеп дошâ међу

МНОГИ ИЗ ГЛАСА: Збори, оче, сви ћемо слушати колико те год воља, ако ћеш до поноћи. ИГУМАН СТЕФАН Ја имадем осамдесет љетах.

Поругани олтар јазичеством на милост ће окренут небеса! СВИ ПОСПАШЕ, А ИГУМАН СЈЕДИ УЗ ОГАЊ, БРОЈИ БРОЈАНИЦЕ И СВУ НОЋ ЧИТА МОЛИТВЕ МЕЂУ ЊИМА. ЗОРА ЈЕ, ДИЖУ СЕ, ПРИПАШУЈУ ОРУЖЈЕ ДА КРЕЋУ ДОМА.

СВИ ИЗ ГЛАСА ВИЧУ: Амин! ИЗЛАЗЕ ИЗ ЦРКВЕ И ОТОЛЕН СВАКИ ДОМА. БАДЊИ ВЕЧЕ ВЛАДИКА ДАНИЛО И ИГУМАН СТЕФАН СЈЕДЕ КОД ОГЊА, А ЂАЦИ, ВЕСЕЛИ, ИГРАЈУ ПО КУЋИ И НАЛАЖУ БАДЊАКЕ.

ВЕЧЕ ВЛАДИКА ДАНИЛО И ИГУМАН СТЕФАН СЈЕДЕ КОД ОГЊА, А ЂАЦИ, ВЕСЕЛИ, ИГРАЈУ ПО КУЋИ И НАЛАЖУ БАДЊАКЕ. ИГУМАН СТЕФАН Јесте ли их, ђецо, наложили, у пријекрст кâ треба метнули?

ЂАЦИ Наложили, ђедо, кâ требује, пресули их бијелом шеницом, а залили црвенијем вином. ИГУМАН СТЕФАН Сад ми дајте једну чашу вина, ма доброга, и чашу од оке, да наздравим старац бадњацима.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

За ђаконом хитно силажаху са доксета игуман и архимандрит. „Знам, Стево, знам; разумијем лијепо!“ рече му ђакон суминувши га.

Нечесов носоња, здепан, црвене браде до паса, бјеше тај архимандрит Вучетић. Он ружно погледа клисара. Игуман Пахомије, напротив, бијаше окошт, црне просједе браде, смирена изгледа.

“ рече ђакон казујући руком пут прозора. Сви ђипише, јер се на лицу ђаконовом читало заиста велико чуђење. „Игуман! игуман!“ повикаше људи, а глас им је одавао чуђење помјешано са весељем. И Владика се подиже да се увјери.

“ рече ђакон казујући руком пут прозора. Сви ђипише, јер се на лицу ђаконовом читало заиста велико чуђење. „Игуман! игуман!“ повикаше људи, а глас им је одавао чуђење помјешано са весељем. И Владика се подиже да се увјери.

Прије свега, поштовани читаоче, посумњаћеш овако (отприлике): или је у свој Црној Гори био тада један једини игуман, или је тај о коме се говори тако „извјестан“ био да се разумијевало који је. Ово је потоње истина.

Нити је слика ни прилика такога! Острошки игуман Ђорђије, то је човјек у пуној снази (и још каквој снази!), а на дебелу дорату јаше преко снијега.

“ Такав бјеше игуман Ђорђије острошки. Господар и сви Црногорци љубљаху га и поштоваху због чистоће његова живљења и великог јунаштва.

„Да му изиђемо на сусрет!“ рекоше неки млађи од главара, те се одвојише и одоше пред манастир. Игуман остави вељу пушку пред вратима, а под малим и јатаганом уђе, приступи Владици па се и с осталим цјелива.

Па има и још нешто рашта изосташе“, рече Ђорђије, намигнувши. „А како се ти накани?“ Игуман стаде да прича колико је конака ходио — и друге све згоде и незгоде његова „путешествија“.

Радо су га слушали, а радије се припремали (готово сваки без Владике) како ће га задијевати, јер је и игуман био велики шаљивчина. Али је вријеме већ било обједу. Господар се диже па устадоше сви.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Оправио посао као Петроније на Браићима. — Игуман у некакоме манастиру, наређујући увече млађе шта ће који сјутрадан радити, рече некакоме Петронију: „Ти ћеш,

Кад ујутру сване, Петроније, не чекајући да му игуман каже зашто ће ићи иза Браиће, узме пушку на раме па управо у Браиће; и проведавши онамо читав дан, врати се пред вече

Кад га игуман, који га је ујутру тражио да му каже шта ће чинити на Браићима, запита: „Ђе си ти данас, Петроније?“ — он му одговори:

— Сјела четири калуђера да ручају; кад се донесе пред њих у једној чинији с чорбом риба расјечена на троје, онда игуман узме главу, говорећи: „Глава пред главу“; други узме сриједу говорећи: „Ребра сјеверова и град царја великога“; а

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Владичице наше Богородице, Приснодеве Марије, светога општежитија, и ћелије им довољне у Кареји, где да проводе игуман и сва братија која долазе.

“ (Мт. 18, 20) Стога ову заповест дајем, свима да је знано: нити прот да има власт над овом ћелијом, нити игуман светога нашег манастира, нити други неко од братије да не смућује онога који живи у ћелији овој Светог Саве.

И што се налази у тој ћелији, било вино, било воће да не узима наш манастир ништа од тога, нити игуман другима да даје, него напротив, да се ту даје из нашег манастира спомена ради, свећа светом Сави, уља 60 литара.

Потом, опет, овакво правило дајем да бива: да се окупе игуман светог овог манастира са свом братијом и да бирају мужа богобојажљива који је подобан живети у ћелији у месту том.

Било да буде неко, као игуман, или други неко ко је служио у месту овом светом, да се пошаље у то место, и он сваку слободу и власт да има над

А манастир, нити игуман, да нема никакве власти над ћелијом том. Нити, опет, мита ради да се не поставља неко у ћелији тој, а да није достојан

молитву: „Боже превечни и безначелни“, а по молитви додати мало поучење оглашењем отачаских речи, које ће прочитати игуман, као што примисмо од пређашњих наставника, што, једино ако синаксар не забрањује, не треба никако изостављати.

“ Затим се игуман моли и говори: „Бог молитвама светих отаца наших нека вас спасе!“ И тако уставши, у ћелије ваше пођите, оставивши

Треба игуман, ако прима децу духовну, да поучава братију, па и појединце, и управља на души корисно спасење. Ако ли их не прима, то

А нека буде и ово: Ако игуман штогод није слободан, јер се умножило братство, нека заповеди коме год од јереја, или неком од поштованих међу браћом.

Пошто почне уобичајени псалам ради слушања, полази игуман за трпезу и неизоставно сви који су указани да седе на првом обедовању у трпезарији.

Ушавши сви у трпезарију и пошто се оконча речени псалам са малом молитвом, седа се по реду који је одредио игуман и једе што је постављено са похвалом Богу.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

„Људи паметни, и који могу, беже из Турске и прелазе у мирна царства христјанска; а он хоће да децу у Турску води!” Игуман, сирома[х], видећи се изненада у такој фортуни, правдао се како је год могао, заклињући се и преклињући да он тога не

Ето, видите оца Н. из манастира Н. из Фрушке Горе, који је од први[х] и најимућ[н]и[јих] манастира у Срему. Његов игуман послао га је к мени и пише ми, молећи ме, да му допустим просити милостињу по Банату, заклињући се да другда нејма за

Он исти, игуман будући, начне нас питати. Игуман: „Откуд сте ви, децо?” Ја: „Из Баната.” Игуман: „А далеко ли сте накањени?

Он исти, игуман будући, начне нас питати. Игуман: „Откуд сте ви, децо?” Ја: „Из Баната.” Игуман: „А далеко ли сте накањени?

Он исти, игуман будући, начне нас питати. Игуман: „Откуд сте ви, децо?” Ја: „Из Баната.” Игуман: „А далеко ли сте накањени?” Ја: „Овде би ради остати, ако нас примите.” Иг[уман]: „Што ћете овде?

” Ант[оније]: „Та немој се, богати, љутити! Ја знам да си ти игуман; ал’ ако га ти узмеш, како си ти љут и напрасан, он ће трећи дан од тебе побећи.

Пак се окрене к мени: „Ти мали, [х]оћеш ли ти мој ђак бити?” Ја: „[Х]оћу”. [Игуман]: „Но, пољуби руку, пак ти не слушај тога великога и брадатога; он говори шта му на уста дође.

Време је да к мени дођем. Мој игуман, кад устане, нађе ме над књигом. Било му је зачудо да једно дете мојега возраста не иде којекуд трчати и скакати,

Онда он опет: „Знаш ли зашто те терам?” Ја: „Не знам.” Игуман: „Ако ти будеш добар и послушан, тако како читаш, ти ћеш код мене, док сам ја жив, остати.

Мој добри и разумни игуман, видећи да моја будалаштина све то виша бива, каже ми чисто да он тога више неће трпити да при њему на[х]одећи се сам

Велике недеље поведе ме мој игуман у Карловце и на Велики четвртак архиепископ Павел Ненадовић рукоположи ме на дијаконство.

Што ми је сад најсмешније: мој добри и незлобиви игуман почео се био уверавати да ја имам неки дар чудотворенија за моју топлу и усрдну веру.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Поред Милоша су седели високи свештеници, игуман и архимандрит, ај трпезарија је била препуна. Љубица је корачала преко ћилима од црвених и црних шара, црвеног и црног

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

— Какву? — Богме, да вама свак плаћа мисе, а ви никоме. КРЕЋИ, ОЧЕ ИГУМАНЕ! Умирао један стари игуман у зенђилу манастиру. па од жалости, кад види да ће умријети, почне плакати.

То некако дочу игуман испред врата, па завиче: — Објешењаци једни, шта то погађате? Дао бих ја и све краве па и волове манастирске, кад би

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Све је срађено. Кукурузи се перушају, конопље набијају, а и котлови су почели пећи. Игуман је извадио дозволу и јуче још пред зору наставио котао.

Игуман је извадио дозволу и јуче још пред зору наставио котао. Примакао је један ред преко дозволе, али игуман је, па неће на њег' ни свијет ни суд. Тако он, кажу, ради сваке јесени.

Ни игуман ме не могаде познати, тако сам се био прерушио. Све то би, док би чојек попушио лулу дувана. — Ули-де једну, Мићане!

— Теби је, Мићане, рекô да му у 'вај ардовић улијеш ракије, ама добре... Игуман ти је прикричио да добро припазиш, јер би, вели, могла оклен виданција трнапити... 'Ајдемо, Симеуне!

“ — Даће! — загрми Партенија. — А тебе није послô мутесарип бањалучки, већ главом Партенија Давидовић Делић, игуман од намастира Гомјенице. — И Симеун Пејић Рудар, ђак од намастира Гомјенице!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Упита ме и за нашег игумана Макарија. Одговорих да је игуман тешко болестан. Макарије Само ја знам да је Доротеј стигао овамо да ме излечи.

Прохор Изгледа да је Доротеј видар из ариљског манастира и да је дошао овамо да излечи игумана. Дакле, игуман је кришом од нас послао поруку епископу Евсавију да му пошаље неког вештог травара који би га спасао скоре смрти.

Сад више нисам сигуран да ли је игуман устао из кревета зато што није био у стању да поднесе лечење, које је ваљда више шкодило од саме болести, или су му

Прохор Игуман се узврпољио. Цело пре подне је тумарао по дворишту и сваки час погледао према истоку одакле је требало да се појави

Јелена Било је мучно. Игуман је седео скрушено и утучено на постељи крај Лауша и правдао се. Овај честити старчић испео се горе, к нама, да би

Колебам се око једне ствари: да ли да му кажем све оно што сам дознао о властелину. Игуман мисли да само он зна. Простодушни старац.

Отуд су се вратили без калуђера, пошто игуман Макарије није хтео ни да чује о пресељену у Кулу. Матија Једини сам ја, Матија, раније, пре ступања у манастир,

Старешина наш, наш игуман, кога смо се из не знам којих разлога сви одреда прибојавали, остајао је жив, додуше и сам везан за постељу, али,

Баш тако. Не сме, вели, у будуће напоље јер долази Брзан, сваки час може бити овде. Напољу је опасно. Ја, као његов игуман, морам му то забранити.

Обред венчања Мијата Видића и Анке Којић извео је лично игуман Макарије. Млада је била уплакана, младожења равнодушан, остало спетљано на брзину.

Василије Кад је чуо да Никанор већ два дана и две ноћи седи у Митровачкој пећини, игуман Макарије је само болно јекнуо, преврнуо очима и слабо се накашљао. Хтео је нешто да каже.

Рекох некима да би ваљало звати Доротеја. Они одбише. Љутиће се, веле, Никанор кад се врати. Али игуман је на самрти, рекох. Ако је на самрти, нико му не може помоћи, па ни твој Доротеј, одвратише. Зашто мој, упитах.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

сопственом примеру показује снагу младалачких илузија (жеља да постане светитељ), али и значај доброг учитеља (мудри игуман у њему види паметног дечака жељног знања и подстиче га да се окрене школовању).

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Негдје шева пјева при заходном зраку, И сиједи отац игуман, пун бриге, Полагано чита из дебеле књиге Опроштајна слова сиротну тежаку. И чуј! Земља пада... Врх дрветâ руди...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

среће има; а сва добра срећа изнијела игумана Светогорца Васа од бијеле цркве Вилиндара са својијем ђаком Исаијом; кад игуман опазио Марка, на ђалпма десном руком маше: „Лакше, синко, да га не пробудиш!

Ту Мијајло распустио војску. Чича Јаков остаде пред црквом су својијех три стотине друга, су четири своје арамбаше; а игуман Аџи-Костантине није требе да с’ у боју деси: Костантин се игуман уклони.

три стотине друга, су четири своје арамбаше; а игуман Аџи-Костантине није требе да с’ у боју деси: Костантин се игуман уклони.

Зрин) — град у Хрватској, данас село (јужно од Петриње) зулум — насиље зулумћар — насилник ибришим — свилени конац игуман — старешина манастира иђе, иђем — иде, идем ижљећи — изићи извадити (агалуке) — измолити изгубити (кога на

прифатити — прихватити про — преко прогарити — реч нејасна значења, можда: запалити проз — кроз проигуман — бивши игуман проишао — прошао Пролог, Пролога — висораван у Босни, западно од Ливна прометивати — пребацивати пром’јенитн

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

ГОРА 210 ЦАР, ЛАВ И ЗМИЈА 211 О ТУРЦИМА 212 ИЗБОР КАЛУЂЕРА ЂЕРМАНА 213 ПРЕПОДОБНИ МАКАРИЈЕ МИРИ БОГА С ЂАВОЛОМ 214 ИГУМАН СИЛОАМ И ЛЕЊИ МОНАХ 215 ЛАВ И ПУСТИЊАК 216 ТРГОВАЦ И СМУК 217 КОНАЦ СВЕТУ 218 ЦАР НА КРАЈ СВЕТА 219 ЧЕТИРИ РАЈСКЕ

Пак ми после тога да смо му опет покорни у служби што нам заповеда!« ИГУМАН СИЛОАМ И ЛЕЊИ МОНАХ Приде од некуд монах к игумну Силоаму у синајски манастир. И виде братију делајушту.

Хоћу ли га пустити да дође к теби? Рече игуман: — Нека дође амо да видимо која је заповест. И дође неки врло стасит, хубав и одевен човек пред игумна.

Одговори му игуман са свом браћом те овако му рече: — Како бог узхоће, тако да и буде — и запита их сву тројицу хоће ли остати на конаку

Рекоше му они: — Ако би имали где местанце за ноћиште, остали би до сутра да будемо ту на бдењу у цркви ноћас. Рече игуман, те их одведоше за спавање у припрату црковну. Пратећи их, запита како су им имена.

А кад би на утрњи, те исто двојица нека уђоше у цркву на правилу стајати. И по очатању двојих катизми, рече игуман слово о мучењу светих да се очати, а остали калуђери забранише и не дадоше то чатити.

Тадар игуман по изборли у град посла три четири калуђера, те то чудо казаше цару и патријарху, пак и обојица с многим народом тај

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности