Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Сва измишљенија, преваре и лажна мњенија извиру и произлазе или из незнања или из лукавства. Оне лажи које происходе из незнања, лакше их је од себе отрести, ибо како
Стоји написато да четири велике реке испред њега извиру. Ево четири реке: Дунав и Тиса, Сава и Драва. Ее, баш! Пак зар ове реке из једног места извиру?
Ево четири реке: Дунав и Тиса, Сава и Драва. Ее, баш! Пак зар ове реке из једног места извиру? Подаље се теби ваља измаћи ако си рад к оним рекама доћи! То су, ако ћеш да знаш, Тигар и Ефрат, Нил и Ганг.
Ал' ево невоље, што ове две последње реке од оне две прве, и једна од друге, на хиљаду миља далеко извиру. А да што ћемо сад? Ништа, ка' и досад.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
жарко, Још би гледô твоје сунце јарко, Слушô грома, слушао олују, Чудио се твојему славују, Твојој реци и твоме извиру — Мог живота вир је на увиру!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ево их онда, извиру, неко путељком из кукуруза, неко плови царском џадом, цестом државном, па још се и на кобили љуља, трећи трнапи из
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Ово су извори из који(х) извиру све страсти које узнемиравају род человечески и које чине да човек на човека мрзи, један другога хули, гони, удручава,
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
„Ха!” рече сам у себи „идем онога калуђера преварити и хоћу да из њега цекини извиру.” Па се примакне калуђеру и куцне га штапом говорећи: „Све цекини и талијери.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
и покорно; из послушанија и покорности рађа се трудољубије и исполњеније сваке своје дужности, а одавде произлазе и извиру, као из живога извора, сва остала благона-равија, једним словом, све поштено, разумно, праве-дно, богу и человеком
Мати, мати и рођена сестрица! Какова су то чудна имена! И сад ми, ово пишући, из самога срца извиру сузе и, наводњавајући очи моје, једва ми дају писати. Паднем на ону пречесну земљу, изљубим ју и сузами оросим.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бујас потврди главом, слегну раменима и изађе. Тада Бакоња бризну у плач, у силни плач. Учини му се да му сузе извиру из дубине срца, а не осјећаше да му бива лакше. Тако му никад није било.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Сва су му сећања бистра и сва извиру из Вукашиновог одласка, остају за брзим коњима као бела пртина и црно дрвеће и врзине, док он из забрана, из кога се
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
жарко, Још бих глед'о твоје сунце јарко, Слуш'о грома, слушао олују, Чудио се твојему славују, Твојој речи, и твојем извиру Мог живота вир је на увиру! О, песме моје, јадна сирочади! Децо мила мојих лета млади'!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А они редови као из саме земље да извиру, зар и они да не буду поздрављени, зар да не буду и они ободрени? Не, то неће и не може бити.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
декору, који води све до тренутка кад су се у песми почеле да језгре најчистије лирске слике, провидне и лаке, као да извиру из природних појава и поново се у њих враћају.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Одатле и извиру мрачне Станковићеве слике; они многобројни, час јачи час слабији, наговештаји унутарње пустоши. На подлози Митиног
А, у суштини, и као у стиховима Суматре. Постпено се, дакле, почиње откривати откуд извиру многи, танано стилизовани песнички преливи у интимноме животу ликова, мада је тај живот иначе - споља гледано
Стога реченична раван, по све му судећи, тексту даје општи фон из ког извиру импулси за понављања на вишим равнима. А прва виша раван свакако је надреченична.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Из мрака, из неба, земље, извиру чудесне приче, Гласова све јаче бива и ваздух чисто ври... Један се церека лудо, а један очајно кличе, Као духови зли.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Прве су општег, а последње само женског рода. Сузе које од срца иду опет се деле на сузе које из лукавог срца извиру, и сузе које из чистог срца иду.
— Има и такови суза које онда истом извиру кад највећа пакост или љутина срцем човека овлада, или кад жена не може мужа по вољи за косе да очепа; даље, кад жена
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Са свих страна јављају о појави нових и све већих непријатељских снага, које као да из земље извиру. Батерије се растржу на све стране. Око подне поче и бугарска артиљерија да шара по долини, тражећи нашу пешадију.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
силним у возу, између две железничке станице; На прозору саксија с три цвета, лице неке старице, На пољани из амрела извиру четири ноге голе...
Спавајте, спавајте заједно курјаци и магаре: Пејзажи извиру из очију и теку низ лице, Сузни огољени пејзажи, Од савести и мраза дрхћу озебле убице Са жудњом изгледајући жандаре.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Извори планински постуденији бистро извиру текући, велике воде се згревају и смањавају се под брегове, бистре се виде; воденице се намештају да брашно за храну
ДУБОКЕ ВОДЕ Ка неке што су дубоке воде те им се дна не види; а друге што опет тесно и помало извиру, а не зна се откуд им је глава; и неким чује се хука испод земље с надањем се негде излазу, али врло се заустежу