Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
све стојећи. Рече како ће очувати шеницу с те њиве — само за благе дане. Месиће од ње чесницу, колач за крсно име. Најлепше је брашно од старога жита. — Само ако добро роди — рече Огњан.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Него и јесте чудан био тај дуварски сахат. Права антика, што наши кажу. Био је мало мањи од иконе св. Ђурђа (крсно име поп-Ћирино) са облигатним ружама између цифара, које су арапске биле а записане на давно пожутелој табли.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Кућа честита. Шамики, пак, тако што још на памет не пада. Чамча слави крсно име светог Стевана. Даје за своје пријатеље велику вечеру. Позвати су и господар Софра и Кречар.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
) Крсно име, главна српска слава, представља помен митског претка једне породице.¹⁰ Дабог (хроми вук), врховни национални Бог (
39—40. ¹¹ Тановић, С., исто, с. 168—169. ¹² Врчевић, В., Три главне народне свечаности (Божић, Крсно име и свадба), Браћа Јовановић, Панчево 1883, с. 147—148. ¹³ Петровић, П. Ж.
Врчевић, В., Три главне народне свечаности (Божић, Крсно име и свадба), Браћа Јовановић, Панчево 1883. Врчевић, В., Разни чланци, Дубровник 1891. Врчевић, В.
Ж., „Избор младенаца за ступање у брак у нашем народу“, Књижевни север, 11, Суботица 1933. Петровић, П. Ж., „Крсно име“, у: О крсном имену (Зборник), Просвета, Београд 1985. Пећо, Љ.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
не зна чије је кости, чијег млека, ни где јој се очински кровови диме, за твог копљаника који слави помајке себарке крсно име.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Боже помози! Боже милостиви, ти помози и утјеши. Жива богородице, смилуј се, помози! Свети Ђурђу, моје лијепо крсно име, помози нама грјешнима!
— викнуше сви. — Зато бих ја рекао да га примимо у наше браство, ако хоће! Да посад буде наш брат! Да слави наше крсно име, да гинемо за њ, ако устреба, и он за нас; да му се зна огњиште и гроб, да му се натрага изједначи с нашом, ако је
— Што би, кнеже?! Говори, ако си божји, како ти не бих помогао!? — Ево шта је! Сјутра ми је крсно име, црно ми освиће!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Јеси ли питао Усуда? Он му одговори: — Јесам, и Усуд каже: кад славиш крсно име, а ти закољеш најгоре, а да закољеш што најбоље имаш, све би ти се штркљала говеда.
Он остане онде до крсног имена. Кад дође крсно име, домаћин убије најбољега јунца, и од онога часа марва се стане штркљати.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
КНЕЗ РОГАН Је ли вино госте посвадило, кâ је вама ово крсно име? ТОМАШ МАРТИНОВИЋ Није свађе међу госте било, но ни Турци жену уграбише.
издао, браћо, те јунаке, не предавâ пуње ни проскуре, него пасју вјеру вјеровао; крвљу му се прелили бадњаци, крвљу крсно име ославио, своју ђецу на њ печену ио; у помамни вјетар ударио, а у лик се манит обратио!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
У томе пуче пушка пред вратима од авлије и чу се: „Добра вече домаћину и честито му Крсно име!“ Пејо искочи. Женске се поређаше до врата, у кући. „Добра ти срећа и добар ми дошао, пријатељу!
А онај му отповрну готово истијем такијем гласом, дижући се лагано: „Добро јутро и на здравље ти крсно име!“ „И с тобом заједно!“ Поп се ижљуби са званцима. „Е, сад да се одужимо Богу!“ „Еламо!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Тако ме туђе очи не водиле! Тако ми ова пушка срце не понијела! (показујући пушку). Тако ми се вино на крсно име у крв не прометнуло! Тако ми се крсна свијећа не угасила! Тако ми се кућа не ископала!
Нашавши се на обали, он управи поглед небу и јетко је изговорио горње речи, а убрзо напустио своје дотадашње крсно име св. Климентија, заменивши га св. Николом. Добро је (кашто) и паметну жену послушати.
А највише, Боже дај му чисту душу на умрли час како му је била и на крштени дан! Бана домаћина ово крсно име св. Стјепан у здрављу заскочило, а бољему оставило од ове године до године, а од године док буде воља божја а
му мисао била од пшенице просуру ми правити, а од вина пуне чаше точити, цркви ходити, богу литургију служити, своје крсно име славити, своје пређе спомињати, да га бог спомене у царство небесно! Шта ћемо даље! Бог нам дао здравље!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Јеси ли питао Усуда?” Он му одговори: „Јесам, и Усуд каже: кад славиш крсно име, а ти закољеш најгоре, а да закољеш што најбоље | имаш, све би ти се штркљала говеда.
” Он остане онде до крснога имена. Кад дође крсно име, домаћин убије најбољега јунца, и од онога часа марва се стане штркљати.
“ „А ми хајдемо у сриједу“ рече главар, а трећи одговори: „Не у сриједу, мене је крсно име, пак ако ми се званице | сквасе, ондар куд ћу ја?
13. ВИНА МИЈЕХ И ЊЕГОВА ПЈЕСМА. Крене сељанин у једну варош на два три дни пред крсно име да донесе два мијеха вина, те купујући онако жељан као и остали сељанин напије се по закону, и начне по вароши као
“ 15. КАФА И ЊЕЗИНО ЦРНИЛО. Кад пође једном кум кнез у кума попа у варош на крсно име, најприђе изнесу му кафу. Кнез помисли | да је кафа највиша част, и науми кад се крсно име служи, те купи мало
Кнез помисли | да је кафа највиша част, и науми кад се крсно име служи, те купи мало кафе. Кад дође кући, рече кнегињи: „Спреми ово каве тамо кад дође кум поп, да му свариш.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
венчала; у које сваке године на Ђурђевдан с браћом мојом, с милом Јулом и са мном долазила, родитеље своје на њи[х]ово крсно име, светог Георгија, посетити: „Остај ми збогом, вриштући једва сам изговарао, — земљо, души мојеј света, у којој сад
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Јеси ли питао усуда? Он му одговори: — Јесам, и усуд каже: кад славиш крсно име, а ти закољеш најгоре; а да закољеш што најбоље имаш, све би ти се штркљала говеда.
Он остане онде до крснога имена. Кад дође крсно име, домаћин убије најбољега јунца, и од онога часа марва се стане штркљати.
— А ми хајдемо у сриједу, — рече главар; а трећи одговори: — Не у сриједу, мене је крсно име, па ако ми се званице сквасе, ондар куд ћу ја?
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
) и спреми за алкохолно врење, комина“ контати ― рачунати, мислити крсно име, крсна слава ― „празник у спомен онога светитеља којега поједине породице у Срба славе као свога заштитника“
у спомен онога светитеља којега поједине породице у Срба славе као свога заштитника“ кршњак ― „онај који слави крсно име, свечар; крсно име; крсни колач“ ктитор ― оснивач неке задужбине; добротвор манастирски, црквени кувет ― снага,
светитеља којега поједине породице у Срба славе као свога заштитника“ кршњак ― „онај који слави крсно име, свечар; крсно име; крсни колач“ ктитор ― оснивач неке задужбине; добротвор манастирски, црквени кувет ― снага, јачина куљав ―
бесплатан рад за турског господара светац — светитељ; крсно име, слава свјет — савет свјетлица — муња севап — доброчинство, добро дело, племенит поступак седра — кречњак
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Помање српске народне свечаности уз мимогредне народне обичаје, Панчево, 1888; Три главне народне свечаности, Божић, крсно име и свадба, Панчево, 1883.
). К. се за њих спрема и о даћи (најчешће на врло старински начин, без квасца), о општим заједницама (Божић, крсно име, Младенци, Велики четвртак), и у свима случајевима кад се очекује, или тражи, присуство предака (на пример, о
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Шестог маја. Слава патријаршиске цркве Светог Ђорђа. И моје крсно име. Велика литургија. Чинодејствовао патријарх уз асистенцију свих присутних епископа.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
наше српско срце... ако Бог да. — Госпа Нола се ухвати за главу и јекну. — Крсно име се у овом свету не зна! Господе, не дај ми с памети сићи...
Вала, у овом свету се крсно име не зна... Јулица и Срба се венчали. Без параде и чашћења. Паланка је поштедела госпа Нолу од стрелица; а није
Кога да пита? Гра-гра. Коме да се жали? Гра-гра. — Зашто прота, кад дође за крсно наше име, зашто не чита и име моје мајке? — Ама, дете, то није прилика да се помињу мртви... има кад се и то ради.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Крвљу му се прелили бадњаци, крвљу крсно име ославио, своју ђецу на њ печену ио! У помамни вјетар ударио, а у лик се манит обратио!
изнесе крстат свилен барјак, на коме је дванаест крстова, сви дванаест од чистога злата, и икона светога Јована, крсно име Мусића Стевана; прислони га уз господског двора, па се шеће горе на чардаке, да пробуди господара свога.
То зачуо Краљевићу Марко, па се моли цару честитоме: „Господине, царе поочиме, мене јесте сутра крсно име, крсно име лијеп данак Ђурђев; већ ме пусти, царе поочиме, да прославим моје крсно име по закону и по обичају; и
То зачуо Краљевићу Марко, па се моли цару честитоме: „Господине, царе поочиме, мене јесте сутра крсно име, крсно име лијеп данак Ђурђев; већ ме пусти, царе поочиме, да прославим моје крсно име по закону и по обичају; и дај мене
царе поочиме, мене јесте сутра крсно име, крсно име лијеп данак Ђурђев; већ ме пусти, царе поочиме, да прославим моје крсно име по закону и по обичају; и дај мене побра Алил-агу, да се с миром понапијем вина“.
Од ина се цару не могаше, веће посла Краљевића Марка да он слави своје крсно име, и даде му побра Алил-агу. Оде Марко у гору зелену подалеко од војске цареве, па разапе бијела шатора, под њим
Па се скиде низ бијелу кулу скроб — ретка каша од брашна Слани Камен — Сланкамен, место у Срему служба — слава, крсно име: Службу служи славни кнез Лазаре Смиљанић Илија — котарски јунак из XВИИ века.