Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Гледну овој, гледну оној страни, Свуд се пење јер ништа не брани. Само с ове, а са стране наше Крш и шума на путу стајаше, Све камењак до камењака, Грм до грма, трњак до трњака, Трње грма везало за грма, Камен
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад је једном опет отишао Дивоња у пашу, дође ти Милошу један мало старији јарац од првога, и имао је мали крш на глави, па почне звати Милоша: — О Милошу, о Милошу! Гдје ти је Дивоња? Данас ми је пшеницу опасао.
Милош му сад каже како је долазио старији јарац од првога, и како има мали крш на глави, „пак је поручио, вели, да му дођеш сјутра на Драги Камен на мегдан, па ако му дојачаш, да ти буде сва његова
дође јарац бијел као и ован, а има велики крш на глави, па поче викати крупним гласом: — Милошу, Милошу! Гдје ти је Дивоња?
Милош му сад рече да је био један грдан и бијел јарац који има велики крш на глави, и како га је позвао на мегдан на драги Камен, да се огледају.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
„Само данас у вашем граду — луда фамилија са Алијом и бебом на трициклу!“ Онда убацујемо сав онај крш од ствари у нову изнајмљену гајбу; ја таман престанем, а маман опали са ридањем.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Тако се ја, мало сентиментално, развесељавам. Крш, који сасвим личи на истарски крш, почео је да тамни и да се пење према небу. То сам дошао да видим.
Тако се ја, мало сентиментално, развесељавам. Крш, који сасвим личи на истарски крш, почео је да тамни и да се пење према небу. То сам дошао да видим.
Очи њиних старих жена зуре, као да су слепе. Звонце трамваја звони кроз овај крш тако лудо. Поћи ћемо кроз неку неизмерну пустош. Сва је земља као преорана. Тек понегде понека кућа.
Сва је земља као преорана. Тек понегде понека кућа. Понегде је још засађен купус. У даљини сам крш, ниско жбуње, и модро небо. Како се брзо мрачи овде! Шест дана живим и ћутим у овом мраку.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ово дрво ту је тек пола века. Раније беше шибљак. Још раније, пустара. Пре тога: камен, прашина, крш и смеће, Дуга столећа...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ко је год могао секиру понети крене се на крш и сву гору исеку и запале. Кад се камен беше ужарио, прљевима га порискоше и низ стрмен се стропошта у језеро.
Ћипико, Иво - Приповетке
Па тако стоје неко вријеме. Дјевојка гледа доље на град, што се као убог скупио уз голу крш. Одозго гледајући га, да се на некојим кућама цигла не црвени, није но гомила сивога камења.
Куће, вртови и сами надстојни крш уобличили се заједничким уредним обликом, досада од ње никад неопаженим; дрвета лимуна и наранча истичу се мрким
чељади, а и уоколо све је мирно, само што из даљине у одмацима, до њих допире звека мотика копача винограда кад о крш ударе, а доље код мора, неко камен креше.
'Ајдемо, ноћ је! НА ПРОШТЕЊУ На помолу мора и приморских села зауставише се да опочину. А и беше кроз го крш угрејало; сунце, док се родило, чисто и сјајно, као да је из мора изишло, поче одмах да греје.
Пред кућом му је го крш, што се зими следи, а лети је сув; нигде надалеко капи живе воде, већ се пије кишница што се сакупља између стена,
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
стране погледа на манастир, учини му се да гледа два реда ластиних гнезда припијених уз голи, од времена као мѐд мрки крш.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ми једва себе извлачимо, а тек како они изнеше топове на овај крш. Са висине посматрамо Могленску равницу, по којој се беласа пут.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
теслимити — уручити, предати; уступити, продати тимор — стена тиморина — предео пун високих, стрмих стена, камењар, крш токе — „металне плоче и дугмета пришивени на предњем делу ђечерме или џемадана, које се стављају као украс, а некада
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
1858. ЈА САМ СТЕНА Ја сам стена, О коју се злоба мори, Светска чуда и покори. Многи тежак облак, јека, Крш громова, огањ, клетва И сто чуда неба, земље, Разбило се о менека...
Ћипико, Иво - Пауци
стигоше судбену комисију на коњима, али са некога дијела пута морали су сјахати и јјешке поћи, јер на мјестима сами је крш и литица.
а што друго?.... — Немој тако, болан, Ждрале! Не видиш уоколо голети и крш, а гледај ограду! Што није уоколо овако? Ко је овај подмладак чувао и одгојио?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Слаткасти задах лешина у распадању. Киша већ два месеца није пала. Горе усијана сунчева кугла, доле усијани крш, свуда разбојници. Не видимо их, излежавају се по честару или се купају доле у моравским вировима.
Танко прамење дима на догоретинама звонаре, крш поломљеног грања, шиндре и одваљених плоча, рупе на крововима, црне сподобе монаха који су се кретали по дворишту као
И као што сам се надао, Димитрије премешта поглед својих ситних пацовских очију са мојих црвених боја на крш свеколиког биља које је Доротеј изручио из своје отрцане амбуље. Чега све ту није било.
Ишли су кроз шуме. Има дрва у изобиљу. Нису ишли кроз крш. Поцркали им коњи од глади! Па зар не преносе зоб?! И тако, тек што би се неко закерало појавило са црном слутњом,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Колона се диже. Пролазимо уском стазом кроз бодљикави шибљак и пењемо се уз неки крш. Дебели слојеви снега прекрили камен, те се стене углачале као стакло. А на коњима летњи потков.
Они чекају да се примири... Дотле други разгрћу снег и копају смрзнуту земљу, те насипају крш. Пешаци пристижу и задиркују: — Треба ли да помогнемо?... Беше ваше... Држ за десни точак!... Кочи узбрдо!
И онда, нека му је богом просто!... Спуштали смо се сада, надајући се увек да ћемо наићи на топлу храну и хлеб. Али крш све више осваја.
— Замислите само ову сцену — наставља Рељић. — Клисура... Лево понор, десно крш. Пут толико узан да точак топа иде самом ивицом. А уз то преко њега залеђени снег. На коњима летњи потков...
Ја вас опет молим, да нам не замјерите, ако је било чега неугодног... Шта ћете! Виђели сте овај божји крш. Ни сами немамо круха... Пођите ми здраво, ђецо!
— Овај би могао да задичи и само Цетиње — рече Драгиша када смо изишли. Одмах иза вароши настаје крш, обрастао дивљим наровима и осталим ситним шибљем. У почетку смо јахали уском путањицом између блокова.
Пута даље није било. Пред нама је широка, а стрма плоча неке стене. Лево је крш, десно понор. Требало је суљати се. Коњи се устежу. — Нема другог начина него да их силом погурамо — рече Бранко.
Стигосмо најзад у Љеш, пред којим се налази Сан Ђовани. Али не кретосмо ка мору, већ лево, опет у неки крш, и наредише да ту разапнемо шаторе. Људе је обузело напрегнуто стање ишчекивања.
Тако све поред обале, и стигосмо у Сан Ђовани... Једна зграда само и неколико барака. Остало крш и камен. Из зграде изиђе журно један виши официр.
Остадосмо сами. Чујемо где вичу: аероплан, аероплан! Рекох војницима да вежу коње и нека беже уз онај крш. А ја потрчах у правцу куда побеже магационер. Угледах заклон и са осталима скочих у рупу...
А када се изиђе на оцедно место, вода пишти из поцепаних чизама. Онда опет настаје крш. Оштро камење пара расквашену обућу, или са ципела и чизама отпадају и онако исцепана пенџета, те људи газе босим
Наређује командирима батерија да на та места отворе брзу паљбу. Терен је на овом нашем положају страховит. Све сам крш и камен. Нигде дрвцета.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ноћ. Поју славуји, и на брсне гране Као седеф бела месечина прска. Већ ме ево врху. Свуда крш и саме Две—три смреке шуме на рапавој плочи. Кô благе и топле материне очи, Лепе греју звезде и гледају на ме.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
док су Лазареви радили у пољу мислећи да је дјечак у школи, Јованче и Лазар превукоше с тавана сав онај крш од разне старудије и алата који је Мачак с поносом називао „моја радионица“.