Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А тек попови како су били угојени! Мантија само што им не прсне испод назува, а појас никако да се скраси на трбуху него све бега под браду и ближе врату.
А на Шаци као да нису оне његове лепе ирошке хаљине, него нека као мантија, и нека камилавка; а у њега нека дуга брада па се богу моли.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И зато, чим се служба сврши, попа изиђе из цркве, зацрни се његова мантија преко гробова, тада све узаври од плача. Полете крици, праштање, љубљење гробова. Тада почне оно чувено цвилење.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
) Љетују бачве - жути ракија. Преписном књигом руменак трне. уз фрулу ћука шушне мантија: монах Теодор разбије грне. О брвно бије са речице бук, као да чита: рци, буки, ук!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
сети, како је једанпут видео и проту наврх цркве: ветар је јако дувао, прота се ухватио за карниз од кубета, а коса и мантија, мислиш, одвукоше га са цркве; пред њим нешто загледају два инжињера, а он пружио руку, па им нешто показује...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Тресе се од старости и једнако се мучи загледајући око себе, да ли је заиста ту, код њих. Његова доста изношена дуга мантија климата се око њега. Магда му приђе руци. Целива га и честита празник.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Њему се истинито могу примијенити они стихови: „Не реси га ни сребро, ни злато, Него крјепост и мантија црна; Не прате га сјајни пратиоци...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Раса не чини калуђера, ни мантија владику. — Сребрно седло не чини добра коња. — Коњ се кроз длаку не хвали, него кроз брзину.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
117. Споља тело, а унутра кошуља. 118. Спријед шило, страга вило, оздол артија, озгор мантија. 119. Старац сједи под воћком, покрио се обојком, заложио брабоњком. 120. Сто орлова једно јаје снесе. 121.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Ово, пак, да им се даје на годину: раса, кожух, постеље довољно, и клашње, мантија уколико се коме раздере, за обућу по педесет белих новчића. А старе расе и обућу не враћамо у манастир.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Цвита је била на прозору. Маша пљескаше рукама, кунући се да није видјела младога фратра коме би мантија тако доликовала као Бакоњи. Цвита сађе да пољуби Срдара у руку. Бакоња гледаше на страну.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Калуђер збуњено прихвати дизгине и белу кобилу повуче према липи. Из конака измиле и пође к њему неколико брада и мантија. — Дођох по водицу. Унук ми се родио!
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
1876. ЈАН ХУС На Сабору косничкоме Има, ваљда, пет стотина Црних риза и мантија — Али нигде ведра лика; Већ кô она туга тија Спустила се помрчина, Па се ваља као змија По грудима становника...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Крај кљусета, на три-четири корака даље, лежао је самар преко кога је била пребачена мантија. Вир је био миран и гладак, сунце је блештало по лењој води.
Жудње моћи. Да завист поломи зубе о њихову кроткост и благородност. Какви су они? Зар мантија, тај комад сукна, може излечити погано људско срце од ниских жеља?
Сада ми пада на памет Прохор, обешен, каквим сам га видео у зору онога јутра. Мантија му је била одсечена до пупка. Доле је био го, и ја сам могао да видим његове дуге, венама испреплетане ноге и његове
Димитрије Доле се разгорела свађа. У њој учествују сви одреда. Полемику су почели монаси. Мантија је, кажу, света. Она је неповредива. Нико на њу не сме потегнути оружје.
Најзад у свему томе откривам једну посве нову сањарију. Летим раширених руку с главом надоле, мантија ми лепрша, дишем свеж ваздух, не заптива ме, не гушим се, нутрина ми је чиста као у новорођенчета, промичем између
Говорио сам себи: Димитрије, ти си најзад слободан човек. Можеш ићи куд год зажелиш, никаква мантија ти се не заврзује око ногу. Зашто, Димитрије, онда не потонеш у дубок сан кад је овај пропланак тако згодан за спавање?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Његова ношња, црна свилена мантија и камилавка, не разликује се ни у чему од ношње осталих великодостојника његове црквене државе, али кроз ту обичну
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ако се покаже у мени права способност за чисто научни рад, онда, оно што ме највише може усрећити, то је мантија калуђера и фрушкогорски манастир са сјајним отсуством библиотеке... Како живот већ плаши!...
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— рећи ће прота, као најнадлежнији да о томе да своје мишљење. — Па ако! — теши се мајка. — Баш ако и погреши што, мантија све то покрије! Мој теча, онај што о докторима има добро мишљење, био је одлучно за то да будем министар.