Јакшић, Ђура - ПРОЗА
године; после их је облагао мелемом који му је добра моја тетка — могла бих рећи: добра моја мајка, јер ја мајчине неге упамтила нисам — додавала; а кад би га рана заболела, шкрипнуо би зуб’ма, а моју добру тетку, која је уз његову
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Али има и оне друге: „Иди, вели, синко, и Бог нек' те чува, а ти чувај образ и буди јунак“. Ето има и те крви мајчине. Сад, какав сам ја качамак ту испао?
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Због мајчине безусловне љубави, бриге и разумевања, као и њеног заштитничког понашања, деца оба пола много воле мајку, док оца пошту
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Њена кћи има мајчине очи боје дима. У исто време, из супротног смера, сваке недеље долази један млади човек водећи за руку сина, који се
Млада жена тада расејано помилује девојчицу која има мајчине очи; млади човек откопча свом сину горње дугме кошуље. Ја од туге прогутам карамелу, мада уопште не волим бомбоне.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Е, збогом, и срећан ти пут!... Дотада нисам нарочито помишљао да ми се шта може десити. Али сузе мајчине су ми навлачиле тугу, не толико што сам се плашио за себе, колико због бола који би њој био нанесен...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Научила је она давно, да из очију своје деце чита њихове мисли. Љубица поцрвене, задрхта, па се одједном баци на мајчине груди и заплака горко, очајно, с тешким јецањем... — Мај... мајко моја!... мајко !...
О, да дивне, ретке среће!... Чудне ли лепоте и радости: приљубити се тако уз мајчине груди, сакрити главу у мраку на тим свенулим прсима, које су те, некад једре и здраве, отхраниле и подигле!...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
све, све то стоји и живи пред очима детињим, од кад оно зна за себе. Миле су јој биле негда мајчине груди, али је и тада, чим стаде разазнавати понешто око себе, радосно пружала ручице на први поглед милостивих очију.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
да добро воспитаније чадом својим даду, да и [х] не размажују, да и[х] не кваре, да и[х] од злих ћуди од колевке и од мајчине сисе одучавају.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
” И знам поуздано, дивит ћy јој се и због тога... Ускоро затим, самих неколико недјеља послије мајчине смрти, отишао сам и ја из мјеста на школе у град. А тиме некако завршава и моје дјетињство.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Било је то у време мајчине смрти. Био сам потпуно исцрпљен од бола и дугог бдења и једне ноћи су ме одвели у неку зграду, два блока од наше куће.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Њихов дух осећао се свуда, а њихов утицај био је изузетан. Ово ме је увек подсећало на мајчине речи: ”Нека је вечна хвала богу што ти је омогућио да уживаш благодети које сада уживаш и које ћеш наставити да уживаш
Питање ”Шта је светлост?” - није више било најважније питање у мојим мислима после мајчине смрти. Питање ”Шта је живот?“, доминирало је дуго времена мојим мислима и осећањима.
На повратку у Берлин никако ми нису излазиле из памети мајчине речи: ”Мораш се оженити Американком ако желиш да останеш Американац, а ја знам да то желиш.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
стиха сан на рубу пролећа, пре но што ново лето настане, узајамно пресликава са сном човечијим пре но што изађе из мајчине утробе.
При томе се смрт у слици морнаревог утапања у море у многим појединостима узајамно претапа са сликом изласка из мајчине утробе, све до, на пример, двозначних „раздераних обала у рукама“, које исто толико упућују на утробу колико и на море.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Затим је у почетној глави шире развијена приповедањем о јунакињиним прецима с очеве као и са мајчине стране: „Толико умоболних, узетих, толико рађање деце са отвореним ранама, умирање у најбољим годинама, вечито
Заправо више из мајчиног понашања него из њених речи; из повремене мајчине забринутости и узнемирења она ишчитава, дослућује оно што се дешава, што се може десити с оцем, или што отац може
И то је већ сигнал да ће се у продужетку показати како јунакиња у својој свести тумачи, ишчитава мисли из мајчине свести, при чему је нама читаоцима дато да у истој реченици посматрамо преплитање обеју свести или двеју тачака
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Из Венеције? Мирисав листак сјајног истока, Бисерјем ситним дивно окићен, Сузицом, можда, туге мајчине; Извезен оним црним словима, Сведоком мртвим живе жалости — Што је за ћерком мајка осећа, Иди, голубе!
Ћипико, Иво - Пауци
Код вечере стара моли га да се с чиме заложи: сварила му неколико јаја. Али ни мајчине молбе не склонише га. Тек окусивши, брани се: — Не могу, мајко!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
и младу служавчицу, која не види сунца зато што од малоће живи као туђе слушче, напуштена и збуњена и она, без неге мајчине, без доколице да гледа сунце.
— Извукла је грдњу, али вребала и даље и мајчине очи, и нешто што је у аустриској војсци било најлепше, доиста: мотив трубе пред ноћни мир...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ваљда је то био последњи одблесак свести... Мајчине очи лагано се склопише, а на устима замре последњи дах. — Свршено је!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Остали мравићи зачели су се, такође у дугим белим ноћима: зашто је само њен син бео? Белко за мајчине муке није знао. Растао је и јачао, али га игре браће нису привлачиле, још мање скупљање хране за зиму.