Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Старешина обаче захвали свима за такову учтивост и отменост, али у исто време умоли од себе таково поштење с којим не би се никад могао из рупе помолити да га мачак не чује.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И што је главно, никаква памет нарочита, ни дубина, ни нежност, ни отменост. А отменост је нешто најлепше и то се од њега не може ни тражити. Сељачки син чији су родитељи прешли да живе у вароши.
И што је главно, никаква памет нарочита, ни дубина, ни нежност, ни отменост. А отменост је нешто најлепше и то се од њега не може ни тражити. Сељачки син чији су родитељи прешли да живе у вароши.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
старцима, понашање према деци и женама, пријатељима и непријатељима, њихово држање на саборима, све показује нарочиту отменост у начину њихова живота и осећања. Осећање чедности и стида особито је развијено код жена.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Онамо, у лирској прози која има детињство као узор и меру, све је отменост, смерност, недореченост мудрост; овамо, плиткости и вулгарности колико год хоћете.
Доброта је у разумевању и подношењу. Гледање је до краја поједностављено, наивно: отменост у ставу и мудрост у понашању плод су вековног одрицања и уздржавања; смерност се јавила као исход дуге, наследне
Прећутао просто зато јер ми се чини да такве речи убијају отменост наше фразе, да поткопавају народну подлогу нашег језика, да васпитавају један укус који нас ничему добром не може
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ЊЕГОВА УМЕТНОСТ. — Песничке способности Војислава Илића биле су врло велике. Он је имао ретку осетљивост, урођену отменост и финоћу, жив смисао за лепоту, осећање ритма и живописности.
Има песника који су у пуној теорији »уметности ради уметности«, који изнад свега полажу на спољну лепоту и отменост изражавања, на ретка осећања, фине преливе, танчине осећања, поетске симболе и необичан начин изражавања.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Казаљка је показала да располажем са 85 отма (моја мера за отменост). Мерила сам и своју кобност и казаљка је показала 75 коба!
У фоајеу тог авангардног позоришта покушах поново да измерим своју отменост! Беда — свега 26 отмова! Кобност — 13 коба! Труба.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
“ Али отменост и чистота ове штампе је у унутрашњој политици. Ако се шегаче, са собом то не чине никад. Нису Атињани. Не продају се
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
на части у господина Гулјелма Фордајс, медика и златнога руна кавалера, којему је краљ ово достојинство дао за његову отменост у медическом знању.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Замисли га у свима патњама, замисли га у сваком ставу напора. Погледај добро, ох погледај. Осмејак овај обасјава сву отменост моралних мука што их је поднео човек тај. Загледај добро.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Два наредна Мишићева сазнања односе се на две књижевне моде: на естетизовану отменост парнасовскопариске провенијенције која је дошла до изражаја у антологији Богдана Поповића (антологији која је почетком
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
како да кажем... НИНКОВИЋ: Правила отменог друштва; л бон тон ди гран монд2. О госпођо, отменост, то је готово атмосфера без које ја нисам кадар да дишем; отменост је моја природа.
О госпођо, отменост, то је готово атмосфера без које ја нисам кадар да дишем; отменост је моја природа. ЖИВКА: Па, знате, ја сам обавезна да примам.
Мислим, знате, да ступим у везе и са овдашњим страним посланицима, па бих желела да уведем у моју кућу отменост. НИНКОВИЋ: То је лепо од вас и, верујте, добро сте учинили што сте се мени обратили. ЖИВКА: Па, казали су ми.
ЖИВКА: Ићи ћемо заједно код моје кројачице. НИНКОВИЋ: Врло радо! ЖИВКА: А шта ми још препоручујете као отменост? НИНКОВИЋ: Ох, да... То је главно – се ла шоз пренсипал3. ЖИВКА: Баш сам данас наместила златан зуб.
НИНКОВИЋ: Зашто не? Може и тако. Са ва оси.1 ЖИВКА: Чудновата та отменост! Бива да су жене за свет поштене а за себе непоштене, а ово сасвим наопако!
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
оличено у црквенословенским речима и традиционалним ћириличким словима, а већина књижевника и велики део грађанства "отменост" којом се дотадашња пракса издизала над говорним навикама простог народа.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
у чауру од свога језика и писма, свога богатства и своје независности богатих људи, своје традиције и отмености. Отменост та, у већој или мањој мери, била је стварна, долазила од више културе, од богатства, и нарочито од једне лепе грчке