Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Кажи им да улазе... Пандур изиђе, а уђоше Планинчани са везаним Милисавом; поклонише се пред капетаном, лепо се поздравише, па онда стадоше сви дупке, чекајући да капетан почне разговор. — Одавно те нисам видео, Радоване...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Па устаде. Станку се немаде куд него се диже и он, а већ Зеко беше готов и у ватру и у воду са Станком. Поздравише се са Сурепом, док тек Зеко рече: — А ватру? — Шта? — упита Ногић. — Зар ћемо је оставити?
— Хајде, хајде, чека харамбаша. И дођоше на место. Харамбаша и дружина поздравише их весело. Зека привеза ону тројицу за један танковијаст јасен, а Алексу принеше оној клади на којој је седео
Таман се он распричао у највећи јек, а дође попа с Јовом Јуришићем. Назваше бога и поздравише се. — Ето, мало седосмо, па нам Станко прича — рече Алекса. — Ја жестока боја, бого милостиви!...
— рече Станко. Позваше их те заседоше за совру, коју тада скоро свака кућа имађаше. Жене дођоше те се поздравише, па онда донеше ракије „да се посленици прихвате” — како рече Алекса. Обредише се неколико пута.
Ако сте уморни — одморите се... Сутра... други дан, друга и новака! Јаков и Милош поздравише се, па одоше у своје шаторе.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Онда је узе на руку и понесе је попу да је пољуби, па с Глувићем оде његовој кући. Поздравише се и остали сељаци с попом, па одоше, а он оста сам као сухо дрво, и на срце му паде туга.
Африка
За њим дође други и онда трећи. Сваки је донео весло за себе. Љубазни, весели, они ме поздравише и поведоше одмах реци. Један једини од њих једва да је разумевао неколико француских речи, тако да нисам ни покушавао
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Он потјера тамо, и кад дође ближе видје да се тамо један већ одмара. „Тим боље — помисли — бар ћемо бити у друштву!“ Поздравише се и замало па заметнуше разговор ко да су стари познаници.
Отац се обрадова кад га видје ко мало дијете, јер се бијаше покајао што га је отјерао, а маћеха и њен син се тек поздравише. Маћеха се грдно бојала да јој овај не отјера сина са имања.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
И још дубље рију и канал продужују у позадину. Пешаци... Ипак, поздравише ме, а један прошапута: „тобџија“ — и сви погледаше, чини ми се мрско, у моје сјајне чизме и светле мамузе.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Сви листови га поздравише дугим чланцима, многи донеше његову слику. Многи чиновници беху у почаст тога дана унапређени, многи полицајци и
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бакоња ободе коња на противну страну и наиђе на њеколико момчади, која лешкаху у хладу код оваца. Сви се љубазно поздравише с њим, па један запита: да се Срдар није разболио, па поручио што у село? А на то се Бакоња зацрвење и пође даље.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ту сам добио коња, да бих могао отићи до дивизијара, који је био горе, у шанцу. Из једне кућице поздравише ме неколико официра, с шалом и с осмехом. — „Ови се људи смеју!
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И кад звезда њима се показа, Видели су сви да нема више Ње, девојке: из овог пораза Прву звезду сузом поздравише. Већ се губи свело лишће с грана. Песма тица и ведрина ствари, Осећа се ход јесењих дана И дах тужан обамрлих чари.
Петровић, Растко - АФРИКА
За њим дође други и онда трећи. Сваки је донео весло за себе. Љубазни, весели, они ме поздравише и поведоше одмах реци. Један једини од њих једва да је разумевао неколико француских речи, тако да нисам ни покушавао
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Један застаде да припали цигарету од нашег војника. Кад наиђоше поред нас поздравише нас наши, па и Бугари. — Кад сте их заробили? — Ноћас, господине капетане. — Где ћете сада са њима.
— Збогом, наредниче! — Збогом, господине капетане, и срећан вам пут. Војници нас поздравише. Мало ниже командир проговори. — Ето тако... Био је добар друг. За собом је оставио жену и дете.
— Да, да, тако је боље. За ситну ствар идемо нас четворо — одобравао сам Томи. Арлета на то ништа не рече. Они се поздравише са нама и одоше. Нас двоје пошли смо у парк преко пута Изера.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Нећу да носим на својој души живот оног детета што као мишић извирује из модре излизане поњаве. Смерно ме поздравише. Нисам ништа чуо од онога што ми је човек довикивао с оне стране потока и зато им руком дадох знак да пођу уз воду.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ђаци се дигоше са својих седишта и поздравише га, како је то био обичај и ред, бурним аплаузом. Он се поклони и рече: „Поздрављам Вас, господо моја, добродошлицом,