Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Јабланови само високо у зраку Шуме, шуме чудно, и дрхћу у своду. Сам, крај мирне воде, у ноћи, ја стојим Кô потоњи човек. Земљом, према мени, Лежи моја сенка. Ја се ноћас бојим Себе, и ја стрепим сâм од своје сени.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
и уважавате пожртвовање за род, а српска вила уписаће му име у читуљу српских мученика, и сачуваће му спомен и за потоњи свет. »Но, ако вам је одвећ жао, нежне душе српске, што се Шац... овај... Љубинку...
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Наглашавање пресудног значаја најранијег искуства за целокупни потоњи развој заједничко је психоанализи и народном схватању детета, особито како се оно испољава у нашим народним
Матавуљ, Симо - УСКОК
Сви једва дођоше к себи од чуда, Крцун потоњи; али како се морало ходити кроз невидјелицу и како им ноге клизаху по снијегу, не могаху ријечима исказивати шта им је
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Што ли дршћеш, што се кријеш? Што л' се, ружо, не развијеш? Да ја виђу окле воњи, Ма ми био час потоњи. Ој ви дојке, две јабуке!
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Свет је писмо, древно, Непоуздано, али још на снази — И тако читамо га свакодневно, Ми, првог смисла потоњи читачи И гонетамо значење му гневно, Ми суђеници, присилни тумачи Заданог писма које смислом прети Из сваког слова.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Оташева дружина понесе Мишана и Јанка. Овај потоњи бијаше још у животу. Кад се поврнуше по Марка, али он наслонио главу на мртве коње и отворио очи.
Повијест је крупним словима забиљежила догађаје онијех чувенијех сто дана, кад се див потоњи пут подиже и замахну да једним ударом спршти своје ситне супостате.
на лудост, а и с тога што бјеше кољеновић и што му стари увијек вјерни бише, опрости му, ама под увјетом да изучи и потоњи разред војничке школе, а по томе да служи у војсци. Не би ни то доста.
У оно доба није се за каву ни чујало у овим крајевима. Сердар, пошто потоњи испи своју, а видећи е су сви прегли да кидишу Цуци, па да им сврне мисли, каза свој сан.
Онај за њим бјеше висок, бјелопутаст, загрнут војничком кабаницом иако бјеше врућина. Овај потоњи не назва, но прстима дотаче капицу. „Добра ви срећа!“ одговори сердар, растежући сваку ријеч.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Бог ти дао сваку срећу, а нарочито ову чест: да родиш синова шест, кћери двије, да ти криво није. Прво кћери, потоњи синови да се кћери прије разудају, да снахе заове не застају: да се два зла у дом не састају.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Један од њих рече: „Млијеко“, а други да није, него једна друга ствар, те се тако опкладе. Ови потоњи дакле зазовне на вечеру онога што говори и оће да је млијеко најбјеље, пак по вечери справи га у своју постељу да
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
— властелин бољетица — болест бољше — више брамин — индијски свештеник бран — рат брег — обала будушти — будући, потоњи бужак — буџак, угао бутељка — боца в — у (најчешће у сложеницама) ва-у вавек — увек вежество — знање вексел —
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Јабланови само високо у зраку Шуме, шуме чудно, и дркћу у своду. ...Сам крај мирне воде, у ноћи, ја стојим, К'о потоњи човек. Земљом, према мени, Лежи моја сенка. Ја се ноћас бојим Себе, и ја стрепим сâм од своје сени. Ј.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Онај потоњи смениће убрзо онај први, па зато и дођох овамо да видим шта ће од њега да наследи. У овој вароши живи један јавни бележ
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
У тој истој соби спремани су и васпитани за потоњи рад сви највећи зликовци, од којих је, за последњих тридесетак година, дрхтала цела Шумадија.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Између њих и света стрмог, ено, Као у јаму тешка киша пада. Жуборику биљно песмом дозивају И дан иза леђа ко потоњи цвет. Бела им врана на језику. Знају Са лажном сликом да помире свет.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Онда се подиже силна и храбра јуначина мишцом, Петра и Марице врсни син Ђорђе, а потоњи Црни, Ког је невидимо божија десница водила крепко, Народу смућеном почев говорити небесним гласом: „Докле ће
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
У зидине проклете времена загришће зуб, и тврди у прах ће камен, и темељима сваки траг; ал’ име твоје, потоњи коби наше знамен остаће и остаће, мајко!...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Овај потоњи свршио је Терезијанску Војну Академију у Винернојштату, отишао у Србију и прешао, после оног прелазног звања у Управи