Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Од 1878. године Црна Гора је држала део јадранског приморја са пристаништима Баром и Улцињом; трговачке везе са Которским заливом су постале тешње.
Географска средина и етнички састав Говорили смо о географским особинама јадранског приморја и његова залеђа или Загоре.
области, на земљиште хришћанске државе, Млетачке републике, и ово је било од пресудног значаја за доцнији развитак приморја.
Затим су (1420) заузели скоро све градове далматинског приморја. Ове прве своје тековине су Млечићи звали „Веццхио ацqуисто“.
Друга, врло знатна група обухвата становништво јадранског приморја, чије психичке особине нису потпуно хомогене. У њој се разликују: група далматинског приморја између Котора и Велебита
У њој се разликују: група далматинског приморја између Котора и Велебита и група кварнерска и истранска. С овом се последњом везује унеколико становништво карсне
Загора је онда била између турског земљишта у Босни с једне и јадранског приморја, које су држали Млечићи, с друге стране.
Ускоци су били браниоци јадранског приморја које су држали Млечићи као што су динарски досељеници и старинци у пределима Војне границе штитили аустријско земљиште.
Већ су почетком XВИ века биле чувене чете из Клиса код Сплита. Најпознатији су били сењски ускоци са Кварнерског приморја, као и они из Равних котара, код Задра.
Сада су се томе занату опет почели враћати. Остало им је као сталан приход рибарство, од којега поред приморја живи и знатни део јужне Боке.
Становништво јадранског приморја је добило нарочито психичко обележје. То је први утисак који испитивачу падне у очи кад из балканског залеђа стигне на
Иако су у почетку овога века Јужни Словени били многобројни у свима варошима јадранског приморја, многи међу њима, који су у школи научили талијански и њиме се течно служили, припадали су талијанској странци.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Каза му да је то попадија Гојача, жена попа Марка Пунишина, родом из Приморја, најдушевнија, вели, жена у браству, права задушна мајка, а и међу људима цијењена као паметна.
Од Црмничке нахије: сердар Саво Пламенац и прото Андрија Ђуровић. Из Приморја: Крсто Калућеровић и Вуко Ивановић. Ђак додаде: — Уз главаре је дошло доста Црногораца и десет војника који ће
Бела му каза да се поп и Гојача још не вратише из Приморја и исприча му силесију ситница, највише о грађевини и зидарима.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Када је покушао да слика београдски живот у Циганчету и Мору без приморја, могло се видети колико га је варош помела и ослабила, и какав је у ствари био његов књижевни таленат.
Своје многобројне приповетке штампа у засебним збиркама: Из Црне Горе и Приморја, две књиге (Нови Сад, 1888; Цетиње, 1889); у издању Матице хрватске Из пріморѕког жівота (3агреб, 1890); Са Јадрана
Поред тога дао је неколико свезака приповедака: са Јосипом Берсом С мора и приморја (Задар, 1896), С бојног и љубавног поља (Мостар, 1904), и 1911.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
одушевљен балканским ратовима, али одушевљени су били, са мном, и радници, и носачи, и рибари у пристаништу и дуж Приморја. Сви смо се надали бољем, социјалном положају међу народима, после тих победа.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Видите ли, ако Бога знате, колико је мора и приморја, равне Босне и Херцеговине, Арбаније управо до мора, колико је наше Горе Црне, — све је облак притискâ једнако, свуд
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Било их је осам. Дошли су — као обично сваке године — да у име Приморја Владици честитају нову годину и да буду на скупу.
није ти веле главу ломити, јер љеба и меса у кући је доста, а вина и ракије и осталијех потркушица, донијеће се из Приморја, ако је што у ћеси; ако си обеспарио, зајмиће ти наши, па да би што и залагали; а за пренос пак, најлакше, јер и онако
“ „То и ја мишљах, Господару, но не умједох да искажем! Колико је Црне Горе, Приморја, Зете и Херцеговине, крштене душе ту нема, која те не љуби, која не чезне за твојим благословом а не дрхти од твога
Нека га!... Не знам како је лоза понијела, хоће ли бити вјетар отрунио пупове... Нијесам гледао никога из Приморја ни из Црмнице...“ Ђакон застаде јер назрије гомилу људи преко поља од Бајичкога краја. Биће их било тридесет.
“ „Који је то, са срећом?“ запита сердар. „Богме, тајо, добар чојак Ивановић из Приморја!“ умијеша се Милица. „Је ли то Лукин син?“ запита сердар пажљиво. „Он богме“, прихвати Јока нагло.
Друге јесени удаде се Стана за неког постаријег човјека из Приморја. Удала се толико да се усиђелицом не назове. Домаћин јој умрије послије три године, а она се врну с једнијем мушкијем
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
“ — Тако су баш лани послали једнога из Приморја, те је цркâ од шиба — вели Кушмељ. — О Исусе! О Дивице! О Јозефе, праведни, шта се још на свиту неће чути — уздише
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Италије и њених великих културних градова дошао је Коперник у малу магловиту рибарску варошицу шумовитог северног приморја средње Европе. Но тај нагли прелом у његовом животу био је можда од користи за његов научнички рад.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Тако поред песме „Краљ и бан код кола“, за коју је означено да потиче из Горњег приморја, постоји још једна која је такође из Горњег приморја и такође садржи варирани сликовни образац о девојци обученој у
„Краљ и бан код кола“, за коју је означено да потиче из Горњег приморја, постоји још једна која је такође из Горњег приморја и такође садржи варирани сликовни образац о девојци обученој у сунце, месец и звезде.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Лутају са својим стадима од благих приморја до посурелих снежаника Бистре н Кораба. Скићу по печалби од мора до мора и далеко преко Дунава, носећи у мекој
Ћипико, Иво - Пауци
—Са срећом! — зажели старјешина. —А бијасте ли заједно? — упита Раде. — Казуј, имена ти! — А да, упутисмо се из приморја лицем на Туциндан нас двојица, а у путу стигосмо тројицу из другога села, те неки дио пута бијасмо заједно.
А сада одлази да види свој родни крај, мајку, море, небо и поље све то обасјано сјајем љетнога приморја. На догледу мора поздрави у њему као неку објаву истинскога живота. Први дани пролажаху му у млађаном несташлуку.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
„Стефан Урош, краљ свих српских земаља и Приморја“... „Христољубиви, богобојажљиви краљ, самодржац...“ Поздравља, каже се у писму, свог „љубимог“ пронијара Лауша,
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Кô српских гора млади бор, Приморја чедо мило, Походи неба зрачни двор И мира љуби крило. Осам је пута цветô цвет, Толико свену пута, И њих нам збриса
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Млечићи нису били у стању да изићу на крај с ускоцима, те су затражили од аустријског двора да се ускоци „уклоне из Приморја, а барке њихове да се спале“.
Он само помиње, без везе са јунаштвом и јуначком поезијом, постојање племенске организације на северу Хрватског приморја и у Босни до XВ века.
нове ни половне; ал' тако ми моје вјере тврде, одврћ ћу се у равно приморје, затворићу скеле око мора и друмове около приморја, начинићу кулу у приморју, око куле гвоздене ченгеле, вјешаћу му хоџе и хаџије“.
Туре пјано говорило, то тријезно бјеше учинило: одврже се у приморје равно, позатвора скеле око мора и друмове около приморја, куд пролази царевина благо, на годину по триста товара; све је Муса себе уставио; у приморју кулу начинио, око куле
Испроси је Смиљанић Илија из Приморја, из кршних Котара; ал’ на Мару просци навалили, браћо моја, са четири стране; најпослије Турци навалили а просити
“ А катана њему проговара: „Што ме питаш, Мустај-беже Лички? Јеси л’ чуо латинско Приморје, код Приморја ришћанске Котаре и у њима Јанковић Стојана? Ја сам главом Јанковић Стојане!
дана, лов ловио, ништа не добио; а кад трећи бјеше око подне, таде добар шићар задобио, уватио хајдук-Вукосава од Приморја, мјеста питомога. Још се вали Бојичић Алиле: „Хоћу њега ка цару водити, и хоћу га цару поклонити“.