Употреба речи просјака у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

је распознавати и раздељавати разумна од неразумна, вредна и поштена сељанина од ленштине и здрава читава, без нужде просјака.

” — каже им Албанез. — „Вала и јеси и бићеш”, — одговоре други, смејући се. Кажу за два просјака да су се пред једни врати инатила ко ће од њих пре искати.

су морали знати на| који начин и најпоследњи гражданин своје припитаније и содержаније придобива; ленштину и без нужде просјака нису хотели међу собом трпиш; гди су пак праву нужду вид'ли, ту је све општество јединодушно помагало.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

се оголићено и покисло грање на дрвећу; опао креч и лêп са кућа од силне кише, па ти изгледају куће издрпане као ред просјака пред црквом.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Узми синко, узми чедо! Па да и остале просјаке зове, и њима да раздаје. Свима да дâ а никога од тих просјака, божјака да не пропусти. А њих је пуно. Из целе вароши, свих маала. Па чак и суманути, полулуди.

Увек је била опрана, искрпљена и лепо повезана. А њене босе ноге нису биле као у других просјака разпуцане, прашњиве, већ увек опране, мале, хитре...

Ни новац, ништа није хтела да прими. А изгледало је, да је од свих заволела неког Љубу, просјака, који је вечито лежао и спавао. Био је то млад, развијен дечко. Црне масти, црне косе, црних очију.

И Наза му је заиста давала. Али да не би пало то у очи код осталих просјака, она би га прво корела да седне негде истакнутије где може штогод да се напроси а не тако, у крај, где га нико не види.

И гегајући, блатњав, продужи пут једнако скупљајући се испод оне своје поњаве и масне кошуље. ИВ ТАЈА Од свих просјака он је био најлепше обучен. Као да је био неки њихов старешина, или владика им.

ВИ БЕКЧЕ — ...Ха! Зорт! — Утрчи он и посред њих, просјака, упадне. — Трзајте се. Тамо... просјачка веро, бре! И почне да их гура, растерује, док он, у средини, најбоље место

Умро који од тих просјака, божјака. Не памтим ко беше, само знам да га мртвог нашли негде у јендеку, у кипти, и понели га.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Бежао је од ње, као од неког дрског просјака. Она је била, очигледно, јако бледа, а била је и уплакана. Тек пред вече, успела је да ухвати Исаковича.

Трифун је имао у свом збегу много деце и жена. Много болесника. Много сиротиње. Много просјака. Пролазио је, тако, да се, издалека, чинио пролаз просјака.

Много болесника. Много сиротиње. Много просјака. Пролазио је, тако, да се, издалека, чинио пролаз просјака. Међутим, и најгоре пијанице Трифунове биле су сад тихе пијанице, његови болесници били су неми болесници, а прошао је

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

они били док сам ја растао, и звиждучући прођох ка цркви на чијем се прагу сунчала Драга Падавичарка и још два или три просјака из мађарског краја. Ноге су им биле голе и пуне промрзлина и то ме погоди као ударац песницом у желудац.

Његово љубавно поље било је ово гробље, као што је то и за већину карановских фрајера. На њега сем просјака, које нико не би имао храбрости да пита шта виде лутајући гробљем, и љубавника, други нису долазили.

Црњански, Милош - Сеобе 1

За њим, међу дрвећем, по брду, трчало је још свега неколико просјака, остали беху заостали. У дољи и на брду видела се цела варош, расута међу баруштинама и трском, а, даље, прокрчене

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

дједу за утјеху, а нама, дјеци, на радост, донијеће ти ђаво у нашу кућу брадатог иконописца скитницу и, заједно с њим, просјака инвалида Станка Веселицу с његовом дрвеном ногом.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Слатка моја тетка, с њеним округлим, благим лицем, паметним и милим очима и устима увек на смех или на плач! Не беше просјака, Циганина, који, ако ништа не напроси, а он да не пође к њој, уверен да га код ње свакад чека чаша ракије, сир и ако

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Кад анђео божји сиђе на земљу, претвори се у просјака, па дошавши к ономе што чува крушку замоли га да му да једну крушку.

Ако тешко живе, подај им бољу храну. Кад анђео сиђе на земљу, опет се претвори у просјака, па отиде к ономе што му поток тече вином и замоли у њега чашу вина, а он га одбије говорећи: — Да ја дајем свакоме

Док ти се онај јунак сјети да је заборавио ћемер, па трчи брже боље натраг. Кад дође врелу застане просјака, назове му бога и запита га кад је стигао на извор. — Ја има чејрек сахата, ја и нема! — одговори просјак.

Бош, јунак неће ни да чује, већ навалио на просјака: — Ја паре на сриједу, ја ћеш данас овђе погинути! Кад се просјак опет стаде правдати и клети се да он о парама нит'

Зађе по свем ономе пољу, кад ниђе стићи. Прекопа просјака и његову торбу, кад нема ништа ни туј. Шта ће ко јадан, ко жалостан, не смије више у оном пољу остати, јер ако ко дође

Чобанин однио паре, јер су његове и биле а није ни он сам знао. Отац онога просјака био је хајдук, па је на правди убио оца онога јунака, па ето видиш сад се на његову сину вратило.

41. ДВА НОВЦА: Чуо од једног просјака у Новом Саду па је онда сам написао Вук Ст. Караџић. Објављена први пут у Вуковом издању народних приповедака од 1853

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Са осмехом, који ћути, вара, и крије – као заверенички, који вас воли. Као у просјака, који вас презиру, као у болесника, који вас се гаде, као осмех убица, који вам се смеју што их не знате а виђате

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

— Како да не, како да не? — чује Софка како им одговара, и сигурно понова Алилу лепи новац. Испред цркве од просјака, деце и залудна света не може да се приђе.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Ноћ постаје бела К’о велик покров. Видим добро: Група Авети црних, просјака је стала Свуд око мене, и злослутно ћути. Времена ноћног стадоше минути. „О, куку!! куку!!“ певали су петли.

! куку!!“ певали су петли. Тéшко; и срце бол ужасни чупа; Оловна слутња на душу је пала. Душа је празна! Ред просјака што је Стао пред мене, то су жеље моје — Добро их видим — моје наде, страсти И мисли, куку! куку!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Туђа мука — готово проклетство! Што има ли то братимски дијелили, од сироте и просјака не заклонили; што кљасту и слијепцу уделили, то бог видио и намножио. — Да бог да! 9 Ево наше шесте и, богме, честе.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

(Два новца) слушао сам у Новом саду од једног просјака, пак сам је послије писао; 2. (Чардак ни на небу ни на земљи) написао ми је у Берлину 1844 године кнез Михаило М.

| Кад анђео Божиј сиђе на земљу, претвори се у просјака, па дошавши к ономе што чува крушку замоли га да му да једну крушку.

Ако тешко живе, подај им бољу храну.” Кад анђео сиђе на земљу, опет се претвори у просјака, па отиде к ономе што му поток тече вином и замоли у њега чашу вина, а он га одбије говорећи: „Да ја дајем свакоме по

Кад дођу у двор, каже она оцу свом, како је прстен ње покојног мужа познала у просјака онога што у башчи сјеђаше, „него пошљи“ рече „нека га зовну, да га испитамо, од куд је прстен они у руке његове дошао.

“ Цар одмах пошље слуге, те просјака доведу. Онда га цар почне испитивати, од куд је, и како се зове, и како је прстен тај у руке његове дошао.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

А и за просјака има места и хране! у дворишту овнујски рогови, алат, Свињске длаке, ћуреће главе, дрва, Кокошје перје на пању и око

Крију се, иако их нико не види. Посебну пажњу обраћају на Просјака.) МАНОЈЛО: Јесам ти ја реко да ће се чудо показати? И показало се, и то неколко пута! И видео си како се завршило!

ТАНАСКО (споља): Секунд, госкапетане, заборавих ову пушчетину! (Улази. Гледа Просјака.) ПРОСЈАК: Међ вама би се и арханђео угасио! Брже но слама! Ко спава с вашкама, устане препун бува!

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

наредбама и разним полицијским забранама, на шиљатој голој калдрми и благом мартовском сунцу, греју се и пуше десетак просјака у похабаним војничким униформама, слепи или са патрљицама од ноге или руке, истакнутим тако да се виде на први поглед.

се разбегоше, Секула, не размишљајући ни секунда, распори ножем, оштрим с обе стране и чуваним у тајном џепу копорана, просјака Јеремију, званог „тобџија“, који му је радио о глави, и чија се црева просуше по прљавом патосу чекаонице.

По свему био је то један од оних просјака жалосне судбине, кога је глад гонила негде по овом мразовитом времену, што је пут учинило готово пустим.

А у руци мале Светлане био је новчаник са свим новцем који је код себе имала. — Ама узмите! Узмите! У зачуђенога просјака, чије су ме очи питале, ја сам погледао тако неодређено да је он и даље остао збуњен. — Узмите! Само узмите!

Тада срећан, што их беше пронашао, претвори се он у старца просјака, те ти наједанпут сиђе међу њих. Али се брзо покаја св.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

руке, и миш би хитро превалио десетке метара, прелетио као велик жут лептир с мирне површине зида на лице слијепца просјака на углу, затреперио у крошњи багрема, па нагло прескочио, загнао се у мрачну хладовиту дубину конобе преко улице,

Ћипико, Иво - Приповетке

Узбуђен, сиђе у двориште. Беше на измаку зиме, у суботу, када се у дворишту семинарија скупљала сила просјака, тражећи милостињу. Узбуђен, обилажаше око њих, тражећи неку сиротицу коју је често гледао.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

обратио много, Сваки свога „фаха“ да се држи строго: Тако смо позвали и једног сељака, Да представља собом хромога просјака. Него ту се друштво забринуло цело: Да ли сељак има просјачко одело?

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

песма „Шетња једног стенографа по вашару“ дочарава атмосферу вашара бројним детаљима, портретима продаваца, просјака, гуслара, циркуса и сл., век пре Ерићевог Вашара у Тополи.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

МИРОН Ех, кеса! Зар може нешто од оних наших тамо божјака и просјака и да се сакрије? Ухвате ме кад задремам па ми све придигну. Ето ноћас ми сву ракију попили.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Али, видиш, Мимића бије још и несрећа. Срећа и несрећа, то су фактори живота и у животу владара, и у животу просјака. Изгубио је жену у најгори час; друштвена и материална немоћ му убија дух; и сад још и та ужасна катастрофа с јединим

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

СВЕТИ ТЕОДОР РАСКИВА КИПОВЕ »На сокаку видео сам велике Артемиде богиње, њезину главу у руци некога просјака, где продаваше...« »Ако је бог златан, то опет он ваља сиротињи потребној за храну!

Скупоћа и већи трошак, што но од тога никакве вајде нејма, кроме души повређање. А у џепу за просјака не држати новца. Није ли то укор и срамота?

Где би се велики бољари од воље му свега свога добра му, лепоношења и хузура пометнуо, те за просјака бос подносећи сваку тугу и невољу, претуцајући се по сокаци, подносио? Кад му није то за невољу трпити?

Недај своје умље за безумље. Буди слепу око, хрому нога, кљасту рука, старцу штака; не проходи на празно просјака. Куд доспели да пристали. Да се сам обгрне с благом, а други нека оскомине гризу и јед гутају!

Од сад лав се мишу моли, бољарин на гласу од просјака кап воде проси, не од другога кога незнана, него исто од тога који је пре желио шњегове софре мрвица му окусити...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности