Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Оно све ближе к њему, па удри камењицама. Он онда стиште бежати што игда може, а оно све у скок за њим. Скотрља се Радош низ неку јаругу, сав се изубија и изгребе, па бежи што је жив! У оном страху осврте се.
Матавуљ, Симо - УСКОК
колико је радостан био због добре куповине, похита уз Крстац не гледајући преда се, те се спотакне и падне, а тиква се скотрља низ брдо и разби се у стотину комада. Од тога се уплаши један зец из грмчића и потече низ дубодолину.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Овамо, бре! — одједном се чу испред наше капије. Мајка скочи. Суза јој се скотрља. На нашој капији уђе заносећи се, са заваљеном шубаром, наш ч’а Јован, ортак и побратим покојног оца, а за њим,
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Сва се крушка затресе, а силно грање поломи се и падне доле на земљу. Сељак опали из пушке, а орлушина се скотрља озго и паде под крушку. Сељак окрене кундак, па је домлати.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Спавај, под родом, летино блага, стровилом кљукни кад се скотрља јесен са брда. - Нека се страда: мени, по глави, крши се, прска, с круном о небу, шљива - а српска.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Био је топал јесењи дан. Повремено зашуми сухо храстово лишће и ветар нанесе понеки лист, који се скотрља са ивице рова.
— Господине капетане, ама тек што смо очистили цев, наиђе командант. Ми је прислонисмо на лафет, а она се пред њим скотрља доле. — Ама то је чудо једно — прича доцније Александар командиру.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Таман се добро загледаш, кад — а одоздо, кроз лишће чујеш: туп — туп — туп, па тек; цврц по самом челу — и орах се скотрља на траву...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
— Толико! — ...Погоде се, и Ћеклић понесе тикву. Кад био на врх Крстаца, поклизне му се нога, пане, а тиква му се скотрља низа страну и распрши се у стотину комада. Зец један, у толико, искочи из грма.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Твој стег је твоје чело. ЕТО ШТА УЧИНИ СЈАЈ Док трепнусмо: ето шта учини сјај! Паде глава дану, скотрља се И ми посматрамо где се крај нас гасе Ствари и нестају као бачене у крај.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Сат откуца осам, па пола девет. Као да га повуче звук звона, старац се скотрља у сан. Ни сам не зна колико је спавао, шта је сањао... Али, када је отворио очи, све око њега блистало је у месечини.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Понекад бучније протутњи стари аутомобил или се скотрља, од Студентског парка, шумор лишћа; понекад залутају и расветљени дечји гласови.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Сва се крушка затресе а силно грање поломи се и падне доле на земљу. Сељак опали из пушке, а орлушина се скотрља озго и паде под крушку. Сељак окрене кундак па је домлати.
Краков, Станислав - КРИЛА
Срећни играчи су носили на крилу полуголе жене. Друге су стајале около, и чекале да се који златник и на под скотрља. Руски прапоршчик је новодошавшим показивао ”игру митраљеза”.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Не смем да погледам ни горе ни доле. Камење се отискује и звонко пршти по љутом камењару у подножју. Сваки пут кад се скотрља неки камен, ужини ми се да се то нешто од мене откинуло и нестало у нетраг. Страх лагано нестаје.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Убрза Варалица корак. Скоро се скотрља низ планину и спази кућерак жене сав згрчен на месечини, застаде као окамењен: шта ако гаје Смрт преварила и надјачала