Употреба речи скочише у књижевним делима


Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Поменем овој двојици да даду полицу на Хаџи-Бајиће у Митровицу, да исплате 300 талира Живковићу. Но они скочише за очи: „Прођи се, прото, зашто се задужујеш? Сутра, кад у Срем побегнеш под дугом, а ионако, чиме ћеш се ранити” итд.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

—Али хоћу да га бијеш у саму петељку! Станко пружи пушку... Наста тајац... Врисну шара и — суварак паде. Хајдуци скочише око њега. — Ево, вала, скинуо га је баш у петељци!... Заврзан загледа, па пружи Станку руку: — Е, еј вала ти!

И ороз на његовој пушки кврцну. Тај нејаки звук ороза јекну страшно. И Маринко и Крушка пренуше и скочише. — Ићи ћемо! — рекоше обојица у глас. — А... ићи ћете!... — насмеја се Заврзан. — Онда, друга ствар.

Кад будеш почео на своју руку, чини шта знаш, али на моје име... убићу те!... Хајдуци скочише око Станка... — Добро, харамбашо! До данас сам био твој, а од данас свој.

Он поче посртати, ал̓ не испусти главе... Као муња пролете шанцем: — Погибе!... И као љути рисови скочише голаћи на бедем... Суреп и Заврзан већ беху код Станка, те га придржаше. — Шта је? Јеси рањен? — Јесам.

— Јест, управо из турског табора. Напливао сам на Засавицу и дођох да вам јавим шта се код Турака ради. Војводе скочише на ноге. — Шта се ради? — Брука! Први наши меци памет им пореметише. Хтело је прснути куд које.

Теодосије - ЖИТИЈА

Сви око њега скочише, и запиташе га за узрок страшнога крика његова. А он, јадник, једва дишући каза: — Неки страшни младић по заповести

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Кладим се да је унутра купус. — Овамо га! — дочека други, и као по команди обојица скочише право на мој џак. Од бола и страха ја крвнички дрекнух, а они...

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

им смерно на сусрет поита, Пољуби им ноге и копита, Јоште нешто говорити теде, Ал' магарци ни да га погледе, Већ скочише у лађу лагуни, А за њима псина и мајмуни, Они веслим', пас приону крми, Па завати, привати и скрми, — Пресекоше

Од ране се онда пренемога, Падо доње са коњица свога; Ал' скочише до троје Српчади, Дигоше ме са земљице млади, Понеше ме крвцом низ рудину, У дворове Силић-Милутину.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Сви, чак и ја овамо, на крај собе, осетисмо хладноћу, коју он споља собом унесе. — Срећна слава, домаћини! Скочише к њему, скинуше му сури шињел, поставише га за софром.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Утом опет један ага завиче на Мују да им што слаже, а Мујо једнако шути. На то сви скочише. — Те што ти није да ти није, ваља ти нам штогод слагати!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

И, гоњени нагоном за одржањем, људи скочише и натчовечанском снагом подигоше рукама задњак топа. Бичеви заошинуше. Неко јаукну...

Али у томе часу нешто свитну и проломи се страховити прасак. Војници скочише, питајући буновни: шта је. Одјекну још један плотун и из хиљаде грла се проломи: „Ура, ура, ура!

— Ето га! — викну један и људи хитро скочише један преко другога у заклон. Чауре се разлетеше на све стране, а дим и земља нас засуше.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Знао сам, ако умре да немам куд... други ме нико не би тако милостиво примио... пропао бих... На мене скочише у школи два најодраслија ђака... због неке увреде... Истукоше ме пред друговима, осрамотише...

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Е, па и њима једанпут догоре до ноката, па веле — ту Мића завали фес — веле: једанпут се живи, једанпут се мре, па скочише на њ. — Аферим! — викну гомила. — Ама, има бога, што ја говорим увек. Има бога, има, јакако! И тако они скочише на њ!

— Аферим! — викну гомила. — Ама, има бога, што ја говорим увек. Има бога, има, јакако! И тако они скочише на њ! — рече Мића и превуче шаком преко бркова.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Она двојица скочише на Бакоњу, али снажни Кушмељић залијепи шаком једнога и другога у тињи час. Грго допаде. — Шта је!? Зашта се тучете?

— Са мнокарце? — Јест, да ми кажеш ди је стричев кулаш — рече Бакоња, гледајући га добро у очи. Кнез и Осињача скочише са столица. Кењо их плахо погледа и поче муцати. — Ја, вире ми, не разумим шта ме питаш! Зар је нестало коња вра-Брни?

Ја ћу викнути фра-Јакову овако... Оба скочише, те отјеравши Бутру, стадоше преклињати Грга да не говори даље. Али их Грго не слушаше, но љутито брбљаше даље,

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

у некакав вилајет. Ту ти нигдје ништа нема но сами миши. Мачка и штене, кан̓ ти гладни, одмах скочише па почеше давити, а миши сви побјегоше к цару.

— Бе, — вели — какав је јунак он, још су већи јунаци дјеца. Чим мене угледаше, скочише на панту, хоће кућу да сруше на ме, а једни кроз баџу да ми не дају побјећи, једва сам жив умакао од њих.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

И други. Чују се повици: „Стој! Стој!“ — Ко ли то виче? Али замах нас је захватио. Иза једне ограде од камења скочише неколико Бугара. Сјурише се на једног четника и свега га избодоше. Опалио сам у гомилу. Дотрчаше и наши.

Око тога отвора земља је била као испечена, од силне ватре приликом паљења. Војници који су били око топа, скочише. — Помаже Бог! — Бог вам помогао! Командир скиде шлем и поче да брише зној.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Седи, молим ти се. И њему, његовим молбама, придружише се сви. И њена стара, готово слепа мати. Све жене скочише. Младен је осећао како су сви погледи на њега упрти. Радознали, жељни, молећиви да остане, не прекида, не нарушава...

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

То није мала ствар, господо! — Бранку се очи засветлеше. Два друга скочише на ноге да траже реч. Бранко учини руком да треба чекати.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

“ Па скочише у воду Мораву. Цар је Мемед Сталаћ освојио, не освоји добра ни једнога. Љуто куне турски цар Мемеде: „Град-Сталаћу, да

Томе Раде врло каил био; пак скочише на ноге лагане, обукоше рухо трговачко, на Грујицу рухо сиротињско; отидоше шехер-Сарајеву да продају дијете Грујицу.

Пак ћем онда заћи кроз нахије, те исјећи све српске кметове. Како би нам раја додијала?“ Све дахије на ноге скочише, Мемед-аги сви се поклонише: „Фала, јолдаш, Фочић-Мемед-ага, твоја памет пашовати може!

“ Кад то чуле српске поглавице, намах они послушаше Ђорђа: сви скочише на ноге лагане, припасаше свијетло оружје, сваки свога убише субашу, жене, ђецу у збјег одведоше.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

То потпазише други и казаше му оцу. На то разљути му се отац, и таки кћаше да га умори. Него многа му господа скочише око њега и једва га одмолише да га за ту малу ствар, а незнану, не смакне.

А каде то Гедеонови јунаци учинише по заповеди му, онда иза сна непријатељи скочише ка вртоглави; ништа не знаше што то би, мнедоше да се израиљска војска замешала међу њих те их секу, а они изокола за

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Неје те ни срам! Пи, какво зборење! Иди си дом! Несрећо бећарска!... Дом да си идеш! — повикаше и скочише све на њу. — Кој те је зваја?!... ’Ај’ си дом!... — Кој да си иде дом?! Ја ли?!

— Па кој ги рече за оро? Ти ли? — Јок ја!... Казаше ги ники из ма’алу. Та сви скочише сас резилење... Викају: не прилега на чорбаџијску керку у оро играње по ма’але... — Е, а зашто па играше?

Ту га је водила до његове дванаесте године, а престала је да га води тек кад све жене скочише у интересу јавног морала, и кад је наишла на сложан и једнодушан отпор и протест посетитељака хамама.

Затим приђоше капији. Не прође неколико тренутака и чу се тресак капије и звек звекира, а затим сви скочише у кола и потераше... Они што у тај пар прођоше с тестијама воде том улицом видеше при светлости општинског фењера све.

Отишао је најпре Замфировима. Кад скочише на њ све тетке, ујне и стрине, — све Ураније и Калиопе, Таске и Ташане, сва та женскадија — па заџакаше на њ на сва

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности