Дучић, Јован - ПЕСМЕ
да ми је моћи Испунити опет целе своје ноћи Сузама и слутњом којој конца није. Да ми је да волим као пре, пун мрачне И свирепе сласти да патим и страдам; И уживајући у болу
Црњански, Милош - Сеобе 2
ситницама, аката и извештаја, о Србима, Исаковичи су пресвлачење тих трупа гледали са много дубљим сазнањем и слутњом, онога, што се целом њиховом национу догађа – као судбина.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Не „чочек“. Другу, тежу, топлију игру. Полако, као издалека, с неком слутњом и раскошном језом. За њом су ишле више као сенке, пратећи је у кораку, девојке.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Али хаубица је ћутала. Са тешком слутњом очекивали смо сутрашњи дан. Људска кланица наставила је даљи рад тачно у седам часова, двадесет четвртог октобра.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Са страхом, с тешком слутњом у груди Забринут народ лута и блуди По улицама, Тиска се, врви Около Храма Ал не на принос пасхалне крви Већ да
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
као никада до тада, одједном поче осећати: како је почине за срце да хвата нека неизмерно дубока, из тамне даљине са слутњом така тешка туга, јад и усплахиреност: чиме ће се све ово свршити? Да неће, а сигурно ће, сигурно — смрћу?!
Чу само како Марко, чисто бежећи из собе од ње, тамо међ својима, са неком страшном насладом, слутњом, надом, као луд виче и заповеда: — Капију, бре, затварајте, капију замандаљујте, да нико, нико... Ах! Ах!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
и целу своју тежину и снагу држи дизгинама, коњи савијају вратове и фркћу, Аћим припаљује цигару, немоћан пред неком слутњом. Друкчији је њему овај, сваке године исти дан. Могао је бар паре да затражи. — Коњи ће покидати амове!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Са страхом, с тешком слутњом у груди, Забринут народ лута и блуди По улицама; Тиска се, врви Около храма; Ал' не на принос пасхалне крви, Већ да
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Обузет мрачном слутњом намеравао сам да се вратим и известим командира да Пацка нема. Предвиђао сам тугу командирову и било ми је стога још
Ћипико, Иво - Приповетке
и страва да иде у сусрет нечему новоме наизмјенице савлађује њену женску природу, а на махове, угрожена злосрећном слутњом, чисто се тресе и каје се што је сама тражила преокрет у своме мирноме животу.
Биће да му и крмило већ не служи! Антица, гоњена језивим страховањем и црном слутњом коју олуја повећава, иде напријед, но доспјевши на крајњи рат школа, нема куд даље, — устави се; вјетар је удара са
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
- попут тајне камере - нечије око, уз то око које добро познаје Тодору и запажа сваки њен покрет, повезан са скривеном слутњом и помишљу. То, извесно, није ауторово око, јер је он сам за се у роману безличан.
слике у води и злокобне сенке; и исте, на крају, слике пејзажа, све у покрету, лаке и провидне, али и проникнуте слутњом смрти.
Ношени, као и Вук, неком мутном а неодољивом слутњом, Дафина и Аранђел пресецају границе допуштеног понашања све у нади да ће „доћи у додир са нечим дивним, ванредним”,
плави круг са звездом који се на оба поменута места привиђа Вуку Исаковичу између сна и јаве, вазносећи главног јунака слутњом о једном вишем свету, у исто време је и застрашујући круг који пред престрављеним Аранђелом Исаковичем искрсава
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
црна земља наопако поћи, Атоми створа что у вечност језде У прах и пеп’о претворит се моћи, И фурије, кад страшном слутњом дрежде, К’о грације за срећу света доћи, Нег’ што ће Милош, витезова дика, Називати се авет одметника!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Поцркали им коњи од глади! Па зар не преносе зоб?! И тако, тек што би се неко закерало појавило са црном слутњом, одмах би га са свих страна здушно дочекала граја оних који су веровали.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
У његовој лирици животни оптимизам преплиће се са меланхолијом и слутњом смрти (у песми „Планинска слика“ она је изражена појавом „црне змије“ у планинском пејзажу), а мотиви су усмерени на
У његовој лирици животни оптимизам преплиће се са меланхолијом и слутњом смрти, а мотиви су усмерени на свет природе („Тице у гори“, „Пролетње јутро“, „Ласте“, „Љубичице“, „Облаци“ и др.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ваљда под слутњом да ћемо и ми у трећој генерацији цивилизоване породице, а у другој школованих људи, затрти се. Зашто гробови нису
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Јевда полете, али не могаде стићи Доку, која је јурила као ветар. Јевда се врати у кућу с тешком слутњом. И наслутила је. Тетка Дока полете одмах право у Замфиров крај.