Употреба речи спустили у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Они то учинише... Имају шта видети! Лежи читав читавцит човек, као год да су га јуче ту спустили. Само што је претурио ногу преко ноге, руке пружио поред себе, надувен као мешина, сав црвен, чини ти се сама је крв,

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

од слонове кости стоји у сребрној кутији расут прах за косу и лице, као да га је сад напустила Госпођа коју су јуче спустили у гроб. — Жуте руже умиру заборављене и пуштају лагано своју мирисну душу...

Црњански, Милош - Сеобе 2

А могле су видети свашта. Веслачи, на њиховој скели, били су већ спустили весла у воду, кад неко упита Исаковича, шта ће он ту, ко је, и куда ће. Истерали су га напоље, уз псовке.

Облаци су се били спустили тако ниско, да га нико није видео. А није могао да заспи, ни кад се осушио, и легао. Прво је ходао горе‑доле по соби,

Види, каже, види, како су јој усне модре. Биле су модре и плаве. Кад су јој оца спустили, мртвог, у сандук, виде је, како се ушуњала, и легла, у сандук, у жељи да и њу сахране, са њим, јер га је волела, због

Доста је несрећа и јада, у фамилији, било, и толике бриге их у Кијеву и Миргороду, чекају. А кад буду спустили корене у росијску земљу, нек се са Вишњевским обрачунавају.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Другу знатну групу чине досељеници пореклом из високих балканских долина, који су се спустили у доњодунавске низије поглавито у почетку XИX века.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Да отворите очи и кажете добро јутро уснама изгореним димом и учтивостима. Најрадије бисте спустили шалоне и преспавали лето, баш као што бели медведи преспавају зиму, али, као и сви други с којима се дружите, ви

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

старац рече, рећи ће и он старцу: — Е, хвала теби, старче, на свему, али ја имам још два добра друга, који су ме амо спустили, и који ме још чекају на улазу у овај подземаљски свијет, да ме опет извуку горе; зато, ако ми не можеш дати и за

Кад су и четврти пут спустили уже, договоре се да Марка извуку само до половице, па онда да га пусте да пане, и тако мислили су они да ће се он

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Уосталом, баш ме брига!... Ја даље од жице не могу! Сури облаци спустили су се готово до земље и из њих сипи јесења киша, упорно, једноставно...

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Дошао је тако чудан и тако изненада на небо. Ми смо међутим спустили 700 м. ужета. Сад копа мрежа“ – мрмља капетан Вицо – „биће шкампа“!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

То исто бива и при кретању брода унапред или уназад. Кад су се посматрачи кроз цев спустили лествицама у посматрачку куглу, они управе фотографски апарат, или апарат за филмско снимање у правцу споља осветљеног

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

А кад би знали... Кад би знали! Да могу да јој виде лице, уплашили би се и њеног свирепог осмеха и спустили би кашике. Осећа сласт од ситних ножева изукрштаних у очима и образима, и што је сада сигурна да ће до смрти остати

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

старац рече, рећи ће и он старцу: — Е, хвала теби, старче, на свему, али ја имам још два добра друга, који су ме амо спустили, и који ме још чекају на улазу у овај подземаљски свијет, да ме опет извуку горе; зато, ако ми не можеш дати и за

Кад су и четврти пут спустили уже, договоре се да Марка извуку само до половице, па онда да га пусте да пане, и тако мислили су они да ће се он

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Носили су ме тако једно пола часа, а мени се чинило у бунилу као двадесет година. Најзад су ме спустили. Чујем жагор људи. Неки се надносе нада мном и загледају ме. Слушам како спомињу моје име.

Њега Бугари да ухвате, одрали би га живог. Поздравите га с моје стране. Спустили смо се саобраћајницом до онога широкога канала, где су јуче истоваривали муницију.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Таман смо запрегли, кад се сручи страховита киша, праћења севањем и праскањем громова. Облаци се спустили готово до земље. Били смо обавијени непрозирном тамом, као у мрачној комори.

Сасвим нечујно, без ропца, без жеље, без јаука. И нико се зачудио није. Дохватили су лешину за руке и ноге и спустили у земљу. Свештеник је у пролазу проговорио: „Вјечнаја памјат“, и онда овлаш затрпали.

Клонуо сам иза шоферових леђа. Била је несносна топлота. Сва је станица била у диму и прашини... Спустили су ме на земљу. После су ме ставили на нека носила.

Угледао сам више барака и множину људи у болничком оделу. Унели су ме у један павиљон и спустили на кревет. Преко пута видим једно измучено лице које ме посматра успламтелим очима.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

О ови и тај, што се спустили, те се не наслађујете свога блага сито, ни се сваке благоте нисте кадри насићивати и лепа се вина напијати из довоље,

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности