Obradović, Dositej - BASNE
Pita on: „Ko to lupa?” —„Ja sam — odgovori žena s pretvorenim glasom — što mrtvim|jelo nosim.” Kad ovi počne u mraku oko sebe pipati, ima šta nađi! Glave i kostš mršvih ljudi!
” Naravoučenije Na isti način može se ovo reći i onim sujevernim koji od živih s nepravdom uzimaju, a mrtvim za dušu daju.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Zar, bolan, odista hoćeš da odeš? — Bogami, Radojka, odista. — A tvoja kuća? — Kuću sam zatvorio mrtvim kocem. Bolje nek zaraste u zovu i koprivu kad ne mogu biti veseo u njoj! — reče Strahinja odsečno.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— More, glave turskog cara! — viknu Zavrzan. — Na posao! — zapovedi harambaša. Hajduci pritrčaše mrtvim Turcima i počeše ih prevrtati te uzimati novac i oružje. Zavrzan nikako ne ćuti: — To se zove nišaniti!...
Zavrzan je pravio šale i sa živim i sa mrtvim. Ivanko mu reče: — Grehota je podsmevati se mrtvacu!... — A šta smo mi?
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
i dugo, da bi da joj je pošto-poto, jednim mahom da prevrne svet, da turi glavu pod vodenični kamen, pa da zaspi, ma i mrtvim snom! Ali snu ne zapoveda đeda, niti se on boji njegove kletve! Anoka se diže. Pogleda tamnu sliku Petrije više sebe.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pavle mu onda ispriča da je, pre godinu dana, sahranio svoju ljubljenu ženu, koja je umrla, sa detetom, mrtvim, na porođaju. Nju ne može da zaboravi – druga mu žena ne treba.
Teodosije - ŽITIJA
a mislim da je bogoljubivim dušama koje ovo slušaju i sada poučno do suza. Jer kao po nekoj saglasnosti živi sa mrtvim dogovarahu se, i ovaj kao bogoslovnim jezikom apostolski sve poučavaše, a drugi, točeći miro iz svetih moštiju svojih
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Kad mu je umro otac, hteo je da se smiri. Nekako čudno obuhvati ga ta veza sa mrtvim ocem; bio je to mir, spokojstvo, a sve što oko njega beše, na svetu, šareno, ludo, bezumno i besmisleno.
Boja njenih očiju beše se razlila i on je nad njenim mrtvim telom gubio svest, mrmljajući suludo molitve, nazivajući je: „Dafinčo moja, Dafinčo“ – dok je sebe dodavao, kao:
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Ribe položene na bledozeleno lišće buljile su u njih svojim mrtvim očima. Dve vretenaste pastrmke iz reke u kojoj je naučio da pliva. — Sjajno! Potočne su ..
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
On sudi pisce ne po nekim mrtvim i apsolutnim pravilima, po »estetičkim kalupima« kako je on pisao, no po neposrednom utisku koji njihova dela čine na
Radičević, Branko - PESME
Zato, braćo, budimo veseli, Blago onom kom se dan još beli! Grobnica je kućica opaka, Zato mrtvim budi zemlja laka. Ao Simo, ču li, dragi Simo, Zar sa suzam' da se oprostimo?
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Predsjednik se osmijehnu, pogleda Stevana mučeničkim neveselo reče: , — Lakše je tebi, Stevo, ti vodiš brigu samo o mrtvim spomeničarima, a meni su živi o vratu. Kad bi ti samo znao šta tu sve ima i u šta se sve to izvrće ...
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I sve, čak i ulica, ispuni se, prepuni! Čini mi se od njihova plača cela noć zajedno s njima, sa osvetljenim, mrtvim Mitom, kao da se pokrete, uskomeša, diže nebu cvileći za mrtve...
Kostić, Laza - PESME
da l' za to prah svoj pope na taj kom da s njega gledaš dušom žalosnom gdje pleme tvoje spava mrtvim snom? Pa reci, nagov'jesti, daj Mi znak, što vidiš otud, svjetlost ili mrak? Vidiš li vraga, onog starog, tvog?
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Smiluj se, Silni, koji si lekar, kovčege raskuj, mahune mračne da nam se pasulj raseje vedro; neka bar sine, uzalud mrtvim, rđom sa trave, krcat, semènit, oblik gorčine koji je stočen u minerale.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Jereticima se ide naruku i to mrtvim, a za mene ostaju spletke dvorske i teške grdnje s neba! KOSOVO Sad je to priča u gradu budala, a tad su poginula
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Više se nije moglo dalje. Ljudi su već bez snage i daha i, kako stadosmo, gde se ko zatekao, legao je i zaspao mrtvim snom. Sunce je izlazilo kada me je neko povukao.
Vojnici mrskim očima gledaju one plave uniforme... Ali oni su zakrilili otadžbinu svojim grudima i omeđili je mrtvim telima svojih drugova. I samo dotle, do te žive međe mogu doći oni u plavim uniformama.
Na položajima ostadosmo samo mi artiljerci, sa onima mrtvim. Kretosmo da razgledamo razbojište. Neobjašnjivo nam je otkud onih dvadeset mrtvih naših i austrijskih vojnika, gotovo
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
i obrve od ćumura, sviramo na violinama bez žica, hramljemo na zdrave noge, umesto trudnog trbuha nosimo jastuk, nad mrtvim majkama prolivamo suze pomoću luka! JELISAVETA: Nama su tantuzi napoleondori! VASILIJE: Živimo u nacrtanim kućama!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Žene vrisnuše, dotrčaše ljudi iz drugih njiva i dohvatiše čiča Peru, koji stajaše sa izdignutom i prslom palicom nad mrtvim Spasojem, kao da očekivaše neće li se dići, da ga još jedared onako obori. — Ja sam za pravdu i zakon...
Rakić, Milan - PESME
I u duge noći, sred tišine gluhe, Nad poljima mrtvim punim svetog mira, Kroz predele puste i kroz grane suhe, Samo zvone zvona s tužnog manastira.
Ništa me više sad ne bode, Sve gledam tuđim, mrtvim okom, I spavam, kao tihe vode U miru tamnom i dubokom... III I danas, da meni Gospod reče: ''Evo, Ja ti sada dajem
Pandurović, Sima - PESME
Promiču ponos, milosrđe, vera, Polet i ljubav, i hrabrost i nada; Lud vetar muka naše želje tera Predelom mrtvim umrlih balada.
MІЅERERE To beše u snu sumornom, dubokom, Očajan poraz života i nada, Pred mojim mrtvim, zaklopljenim okom Svet što se gubi i jesen što vlada Setna i svetla preko svega što je Živelo negda.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
) Za mene neki govor skriva U nepomičnoj urni duha. I sve što gledam u njih dublje Sve mi se manje mrtvim čine Te škrinje mraka, tajne zublje. Jedne me mame, druge plaše — Neznanim glasom ko iz tmine: Uđi u mrtvo carstvo naše!
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Anđo, Bog nam uze „levog“ — reče mirno i ukočeno se zagleda u nju, s mrtvim detetom na rukama. Anđa poče otegnuto i jedva čujno, kao po dužnosti i nekom moranju, da nariče, mučeći se što ne može
urivenoj ispod čela video svoje lice s dugom bradom, sitno a veliko, izduženo lice, i uplašio se sebe viđenog u mrtvim očima Turčina, a šaka mu je bila puna crvenog gliba... U mojoj buni ljudi nisu tako bežali, ne okrećite im leđa, telci!
Nema ni groba, a tako lep glas ima. Ruku mi mojih što ih posvetih nedrima njenim mrtvim, glas mi je gorolomnički. Takav mi je život bio da sam jedino ćutanjem i nožem mogao lude da kažnjavam.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
godina, ali jeste jedan početak), sanduk sa mrtvim Simom terdžumanom ispustili su na utabano tle, poklopac se pomerio, niko to nije ni primetio, ljudi su se, svi,
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I u duge noći, sred tišine gluhe, Nad poljima mrtvim punim svetog mira, Kroz predele puste i kroz grane suhe, Samo zvona zvone s tužnog manastira...
očaran hrli; Da vlasi ove to njega kriju Dok smrt se kroz njih s životom grli; Oh, šta bi dao, te suze sjajne Da za njim mrtvim 'vako se liju!
Popa, Vasko - KORA
sam ti dao Ti je ne osećaš Praznina te je zagrlila Po trgovima Suza tvoja traži Moje oči Uveče se dan moj mrtav S mrtvim danom tvojim sastane Samo u snu Istim predelima hodamo 23 Bez tvojih pogleda reka sam Koju su napustile obale Vetar
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Kad se Mesec beše uzdigao iznad obzorja i kad je osvetlio poljanu pred gradskim zidom, ona je izgledala kao zasejana mrtvim i umirujućim rimskim vojnicima. Arhimedes je pustio i neprijateljsku flotu da se nesmetano približi gradskim zidovima.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Koračao sam preko mokre i ugažene trave po krvavom bojištu sa jedinom željom da ne nađem maloga Packa među mrtvim još nezakopanim borcima što su ležali ovde-onde, najčešće pogođeni u glavu i sa pobodenim i spljoštenim nosevima o
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
ne iskrsne i ono drugo: kad god i ma gdje slušao zvuke tog melodramskog Miserere, zvuče mi kao opijelo nad mojim mrtvim ocem zašivenim u kožnatu vreću nad kojom se zaklapaju sutonski vali oceana.
samo u ljudima, u kretanju i migoljenju živog ljudskog stvora, već i u prirodi, u čitavom njenom ritmu, pa i u takozvanim mrtvim stvarima. I u samom zraku u kome se truni zlatasti, ljepljivi nedjeljni pelud.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
To se snaha nadnela nad mrtvim deverom i domaćinom, pa kuka i nariče, ali Đurica ne čuje nikakva glasa, no se samo čudi otkud ta žena ovde !
I više se ničega nije sećao... A varoš vri od nestrpljenja... Kapetan je naposletku dobio tačno izvešće. Kola sa mrtvim Pantovcem očekuju se svakoga časa, a pojedinosti napada poznate su, većim delom, svima.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Oni spavaju, nesebični, blagi, S ranama živim i mrtvim očima, Velike duše kao kamen dragi, Večita pesma koju im otima.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Analogna težnja postoji i na slikovnoj ravni: aktiviraju se u mrtvim, opštejezičkim tropima zapamćene davne i pradavne, često mitske slike, kao u Popinoj poeziji.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
12 Ovakvi sablasni pejzaži, sa „mrtvom noći”, „mrtvim padanjem vode sa česme”, sa hladnom i „mrko-gvozdenom svetlošću” mesečevom - koji su čudesno slični pejzažima
Isakovičem iskrsava zajedno sa ugašenim Dafininim pogledom, jer „boja njenih očiju beše se razlila i on je nad njenim mrtvim telom gubio svest”.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Ščepala ga snažno, zajektala se kao nad mrtvim, uhvatila se za njega kao za zemlju, pa mu Nešto nerazgovetno šapće, bogorada i preklinje, besvesno već rešena da ga ne
No sa osetnom razlikom u stavu n čvrstini laganoga koračanja. Majka za mrtvim sinom nešto mekša, pitomija i primirenija; čini joj se da na svetu još ima duše i osećanja za poštenje: gle, kao da je
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Talasi će ovi rasti, Vek će veku da ih prati: Zato Darvin nije umro Nit’ će s’ ikad mrtvim zvati. Nit’ je njegov duh u tima Što kad mraz il’ oluj spaze Kao deca besomučna Na Boga se gore plaze.
Krakov, Stanislav - KRILA
ratne spreme, radovao se što prolazi kroz grad u kome se smeje jedno oko Svetoga Sergija, i plaču anđeli na svili nad mrtvim telom Isusa od zlata. — Srbi, Srbi, odilaze na front. Žene se smejale i zagledale ih.
Brkovi su mu padali raščupano n iz debele usnice, a on je šaputao: — Pobili su nas, pobili su nas... Izveštaji o mrtvim i nestalim neprestano su dolazili. Istina docnije su mnogi mrtvi oživeli, a nestali se povratili.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Nigde života!... I toke ove Na mrtvim grud’ma neme žalosno, Nemaju glasa; nema svetlosti, Gde se u svojoj valja tečnosti! Razbijen pehar svake milosti!...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Onda stavi bajonet u usta, prekorači preko bedema i odmah prileže. Naskoro ga izgubismo iz vida među mrtvim i ranjenim Bugarima. Bilo je prošlo odavno vreme otkad je trebalo da se vrati. Već sam se bio zabrinuo.
Sručismo se sa nekog bedema i padosmo na gomilu mrtvih vojnika. Smrad da uguši. Gotovo besvesno batrgam po onim mrtvim. Hoću da povraćam... Muka mi. „Vuci me!“ — doviknuh jednome vojniku. On me dohvati za ruku i gotovo iznese. „Ura!
Izneli su me iz zaklona i položili na jednu uzvišicu, odakle sam video tu Sivu Stenu. Cela padina bila je pokrivena mrtvim ljudima. Ja mislim da u svetskom ratu nije bilo strašnijeg pokolja za tako kratko vreme i na tako uzanom prostoru.
Tada je pala komanda: — Pozdrav nadesno! Poslednji pozdrav mrtvim drugovima. Preostali, i još čitavi, ulazili su u svoju zemlju, da krče nove puteve.
i kapetan „Fikus“, sobni starešina nad četrdeset potporučnika, u četvrtom paviljonu rekonvalescentnog logora, zaspa mrtvim snom. — Ovako se više ne može...
Jakšić, Đura - JELISAVETA
sjajnog istoka, Biserjem sitnim divno okićen, Suzicom, možda, tuge majčine; Izvezen onim crnim slovima, Svedokom mrtvim žive žalosti — Što je za ćerkom majka oseća, Idi, golube!
I može li se šalit galijot Kad orkan pomno zvezde zadrma, Šibajuć gneva bičem ognjenim, Daskama mrtvim trošne galije Jaok izvija bola paklena?...
PRVI SERDAR: To znamo mi — Morače šumne tvrdo korito Mnogoj je seji pokazivalo Oštroga noža besne tragove Na mrtvim grud’ma brata njezinog.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
po ugledu na običajni ritual slavske svečanosti, u srpskom narodu posvećene porodičnom svecu zaštitniku, do traganja za mrtvim junacima na polju Kosovu - sva zbivanja stilizovanja su u korelaciji emotivno-ličnog i herojsko-epskog.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Voda se odvaja od iscepanih krpa snega, vrluda kroz slepljeno lišće izmešano sa grančicama, mrtvim bubama i grumenima ilovače.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Sunce će se obaviti u taman veo, svetlost dana će se ugasiti. Večna noć osvojiće Zemlju, i ona će sa mrtvim Suncem produžiti svoj put kroz vasionu. ...Taman sam dovršavao ovaj životopis Sunca i Zemlje, a zatrubi strašna truba.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Skoro nikada ne prisvajaju, kao drugi ljudi, nekim mrtvim i krutim pravima; nego od svega načine živ akt, rad, pomaganje, i kroz to poseduju i imaju novac i moć...
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Tako, na primer, kad žena za mrtvim mužem uče i leleče, jošt i na grob njegov kao mrtva pada, šta je tu drugo nego špekulacija za udadbu?
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
u službenoj konduiti kao kvalifikaciju, jer ne bi mogli u dotičnoj rubrici napisati: „Sem maternjeg, služi se još i mrtvim jezicima“.
Rodriga Mondega i Huane, sirote devojke, grobareve pastorke: Don Rodrigo: Devojko, ispovedam ti se ovde, pred ovim mrtvim svedocima, da je moja ljubav iskrena i duboka kao što je tuga koja na ovim mrtvim poljima počiva.
ispovedam ti se ovde, pred ovim mrtvim svedocima, da je moja ljubav iskrena i duboka kao što je tuga koja na ovim mrtvim poljima počiva. Huana: Ah, kad bih smela tim rečima verovati!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ili ćemo besmisleno i glupo izginuti, da bi se nad našim mrtvim telima cerekali i kezili Arnauti. Komandant zaćuta. Odnekud iz daljine dopreše uzvici: „Živeo, živeo, živeo!
Na zastanku natruniše mi ranu puhorom od cigarete i onda je zavezah maramom. Po razbacanim stvarima i mrtvim konjima vidimo da se pre nas neka jedinica lomila preko ovih krševa. Na jednome useku ugledasmo mrtvog naduvenog konja.
Ona možda i ne misli više na mene. U pravu si... Možda, moguće. Ali naša sadašnjost je bolna. Okruženi smo čelikom, mrtvim i ranjenim. Svakodnevno slušamo prasak topova...
Priča se da su se odigravale bolne scene. Ljubeći svoju zemlju, ginuli su. Docnije smo među našim mrtvim vojnicima nalazili i leševe Francuza. Objasnili su nam da su to bili vojnici jedne francuske brdske baterije.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
svirepog običaja, da bude živa uzidana da bi se grad održao, ona bi htela da utiče na život i posle svoje smrti, da mrtvim dojkama hrani i mrtvim očima gleda svog nejakog sina.
bude živa uzidana da bi se grad održao, ona bi htela da utiče na život i posle svoje smrti, da mrtvim dojkama hrani i mrtvim očima gleda svog nejakog sina.
hrabar u borbi protiv neprijatelja značilo je tada ispunjavati obavezu ne samo prema živim saplemenicima nego i prema mrtvim precima. Junačko držanje bilo je dug oca sinu i sina ocu.
Kad je Odisej došao u donji svet i sreo Ahila, vladara nad mrtvim junacima, ovaj mu je uputio prvo pitanje o tome da li je Neoptolem hrabar, da li prednjači u boju.
Ta tragedija dostiže vrhunac u pojavi Kosovke devojke i majke Jugovića. Pole je pokriveno mrtvim junacima. U tu tišinu verenica i majka unose nemir svoga srca i mere njime veličinu gubitka.
sjajna afirmacija najplemenitijih pobuda: da čovek utiče na život i posle svoje smrti, da ga goni napred, da ga upija mrtvim očima i da ga napaja mrtvim dojkama.
pobuda: da čovek utiče na život i posle svoje smrti, da ga goni napred, da ga upija mrtvim očima i da ga napaja mrtvim dojkama.
bi mrtva saranio Marka; misli misli, sve na jedno smisli: mrtva Marka na svog konja vrže, pa ga snese moru na jaliju, s mrtvim Markom sjede na galiju, odveze ga pravo Svetoj gori, izveze ga pod Vilindar crkvu, unese ga u Vilindar crkvu, čati
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— poče da šmrkuće Stric i teške ga suze obliše od puste žalosti nad mrtvim sobom. Plakao je sve neutješnije, poče najzad glasno i da jeca tako da se i ono troje s raskršća prenuše i oslušnuše.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
sam se sprilikovao fariseom, što je za njih Hristos izrekao da su nalični obeljenomu groblju, a iznutra su napunjeni s mrtvim kostima s svakim smradom. Zato i sav iznutra strepim.
Ponajposle — neznana smrt, mirna, zla li. Mrtvim pak u grobu smrdljivo rastrunjenje. To je svima poslednja izdata čast. BRZI KONjANIK A naši zli i dobri danci ujedno ka i