Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
hrastovoj krošnji s večeri na vetru, nikle iz vode, iz ptica, iz grobova i vukova, njegove reči, zlatne i zelene, cvetaju, bruje i rastu.
Afrika
Dok jedni rasadnici kafe već zru, drugi tek cvetaju. Kao mirtin cvet, nežan i providan, cvet kafe dršće u zapaljenom predvečerju.
Po njoj su gdegde, gde je izvor, veliko tropsko žbunje, ogromna bezlisna drveta koja cvetaju, palme koje nose džinovske crvene grozdova, čije je svako zrno veliko kao hleb, i riđe, i rujeve, i plave krune drveta.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Nema ništa protiv ženinih rođaka, koji se u Rosiju sele. Ako tamo cvetaju ruže, pa čuje da im je dobro, možda će i on krenuti, ovako mator, za njima. Rođak je pukovnika Horvata.
mestu, kraj Dunava, u Austriji – mestu, koje je, prema pričanju njegove Ričuline, bilo vrlo lepo, u proleću, kad jabuke cvetaju, još lepše, zimi, u snegu. Još više je slušao o njenoj materi, kojoj je kći slala svu uštedu.
Trgovina, koja je još bila u rascijanskim rukama, cvetala je, kao što tamo, ogromni, suncokreti cvetaju. Međutim, u kući Trandafilovič, gde je Isakovič nadao se odmoru i gde je hteo da obračuna prodatu kuću u Temišvaru i
ostavljala je, u takva leta, i šizmatike, i Šokce, u familiji, pod istim krovom, a iznad tih krovova bagremovi tada cvetaju i mirišu opojno.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Imperio Argentina, kako njen glas na sedamdeset i pet obrtaja stiže iz zrelih pomorandži, ole-bikova i Granade u kojoj cvetaju granate; čini im se da ona ima glas baš za one stvari u kapiji, a taj glas je umanjen i dalek, smešten na površinu
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
1908), [dva] romana Došljaci (Beograd, 1910), [Čedomir Ilić (Beograd, 1914),] i jednu zbirku pripovedaka Kad ruže cvetaju... (Beograd, 1912). 1914. izišao je u Beogradu njegov prevod Maksima Larošfukoa.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
VII Šta sunča više Užarena tačka? Pometnja teče - cvetaju joj bulke: po Tikvi bunca kỳkurek maslačka, kukỳta svira s bunikine bukve te tresem voćku, što pod rodom drema, u
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Zadaje tvrdu, pretvrdu veru misliti neće na svoga Peru. SKREĆE SE PAŽNjA Voćke mi krasno cvetaju, eto, krušaka biće čitavo leto. Đacima javljam da imam pseto. Čuvaj se dobro, nestašna četo!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
bilo življe Na brdu udaraju četiri puta pečat Leđa hoće da se vrate u Solun Nerodimlje Zvečan Dafine cvetaju oko hrama I peva neko večan Pođoh uzbrdo od ruske Lavre ka malom srpskom manastiru u brdu, u sumrak, da prespavam
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Jednu čašu u slavu rumenih ruža, što su počele da cvetaju na usnama slavnih pešaka slavne vojske Habzburga. Pijem u slavu smeha Banaćana koji je lagan kao i kolo njino, ali
Nigde na svetu nije ovako duboka voda i ovako široko nebo. Veliki vrtovi u kojima cvetaju svetiljke, zelene, žute i crvene; njino svetlucanje u vodama, polako diže ceo Pariz u providan, jutarnji zrak.
Stari, sedi vrtlari sade travu. Velike, mramorne vaze, na kojima se vitlaju bogovi i bahantkinje, i cvetaju tirzosi, ređaju se u daljini kao granitno kamenje kojim se označava međa na zemlji.
koji, na tankim drškama, podupiru velike krune krovova, i liče na ogromne, mračne rascvetane lale; zidovi, što cvetaju visoko u kamenu, tankom kao bilje; prozori tamni u nedoglednim visinama, koji se crvene kao krv – sve me to previja,
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
— Bogme, Zeče-plačidruže, Ne cvetaju tebi ruže, Al u strahu — moraš kasti — Da ima i nešto slasti... KORNjAČA I ZEC Ide jedna kornjača
Nos je moj veliki strasnik A ja, nosilac i nosovlasnik, Uživam, kao bogovi, U martu kad cvetaju glogovi, I kada on u zemlju blaguši, Koren rena nanjuši.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Bolje je u snopu požnjeveno, neg’ u klasu pohvaljeno. — Uveče se dan hvali. — Pod noć tikve cvetaju. — Pred zoru se mrzne. — Skoči, pa reci „hop“. — Ko se poslednji smeje, najslađe se smeje. — Konac delo krasi.
4 MLADENCIMA Srećni ženici i mladenci, srećni ni (nam) zeleni venci! Neka stareju i beljeju kô stare planine, neka cvetaju kô prolet, nek' venu kô jesen. Kako sad u svadba i veselje, tako dogodine u krštenje i u strižbu!
Sveti Sava - SABRANA DELA
“ I pošto se ispuni zapovest njegova, dođe mnoštvo crnaca kao dobromirisnih cvetova koji cvetaju u toj svetoj pustinji. I došavši k njemu, mir i blagoslov primiše jedan od drugog, i ne dade im otići od sebe.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Sad nema ljubičica! Hodeć' kroz cvećem išarana polja, Gde one smerne ne cvetaju više, Gde naše staze povetarac briše, Duh mi se vraća u vremena bola, Što skora prošlost u sebi ih skriva; I to sećanje
Popa, Vasko - KORA
zemlje Kad sunce kasni 21 Ruke tvoje plamsaju Na ognjištu usred moga lica Ruke tvoje otvaraju mi dan Ruke tvoje cvetaju U udaljenoj pustinji u meni Gde još niko nije zakoračio Ruke tvoje sanjaju u mojima San svih ozvezdanih ruku na
Petković, Vladislav Dis - PESME
I padaju oči k'o krunice cvetne Na tu zemlju vlažnu što sve mirno prima. Dok cvetaju breskve, vesele i sretne, Svuda žalost ide 'ladna kao zima. Koje li je doba ove noći crne?
Miljković, Branko - PESME
gde ne posreduju između nas i našega sunca pustinja je) One stvaraju svet pre njegove očiglednosti pre prvoga dana Cvetaju ptice na granama ljudi od gline otvaraju stabla i uzimaju otud srce slično ruži One su najmanje izmišljene Ne menjaju
se pevajući kasnim te reko u noći zasađenoj najlepšim baštama duh mi valovlju sličan al istrošen na bizarne cvetove što cvetaju u našem oskudnom znanju Dan se udvaja gde se rađa vreme buduće noći veliki vodeni duše nad gorama kad grom mi
Petrović, Rastko - AFRIKA
Dok jedni rasadnici kafe već zru, drugi tek cvetaju. Kao mirtin cvet, nežan i providan, cvet kafe dršće u zapaljenom predvečerju.
Po njoj su gdegde, gde je izvor, veliko tropsko žbunje, ogromna bezlisna drveta koja cvetaju, palme koje nose džinovske crvene grozdova, čije je svako zrno veliko kao hleb, i riđe, i rujeve, i plave krune drveta.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Opake političke rugalice, koje ništa ne čuvaju i nikoga ne štede a sve prljaju i iskrivljuju, cvetaju kroz čitav XIX vek; bolje ih je i ne znati, jer često lažu: jedna od njih, sročena u mračnoj redakciji Srpskog naroda,
Ilić, Vojislav J. - PESME
Blizu samoga sela gusta se šumica diže, Gde kravar obično drema kad sunce na zrenik stiže. Tu divlje cvetaju ruže i bistra rečica teče, I pesma slavujska zvoni u vedro zvezdano veče.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Vaša lepeza je bila divna; od cvetova, živih, koji se jednako otvaraju i zatvaraju, kao da vam iz ruke cvetaju. Pa onda, i keruša Nera pošla s vama na bal.
Jevreji su kao one biljke puzavice koje istovremeno rastu i putuju. One žive i cvetaju vukući se po dugačkim ogradama. Svega se mašaju, i sve obuhvataju, i opet nigde ne ostaju.
Možda je bezbroj korenaka? Nije. Jedva daleko negde nađe čovek drugi, koji se takođe lako izvali. Od čega žive, i cvetaju, i mirišu, i krase svet čitavi plaštovi i zidovi onog zelenila i cveća — to ostaje zagonetka!
Petrović, Rastko - PESME
dve dojke Kao dve grude snega, Na lepotu njinu obliše se rumenilom stida Dva snežna brega; I ulicama kao da direci cvetaju, Po gorama kosovi kao da pevaju, Po poljima junci da šetaju, Kad se u srce useli proleće: Tad veselom mladeži svaka
U vrtu puti one kao jednaka dva cveta cvetaju A krv ruže je pod njenim nježnim noktima. Protiče venama njinim mistično proleće Gde beži ljubičica, gde različci se
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Uzalud su se dovikivali mladići da na sebe skrenu njen pogled. Uzalud su je drugarice zvale da izađe s njima na livadu: cvetaju bele rade, vilin-konjici i svici lete. — Šta će mi bele rade? — odvraćala je Zlatokosa.
Šantić, Aleksa - PESME
prev.). 54 Lagano moja kola Kroz šumske odmiču strane, Gde u proletnjem sjaju Čarobno cvetaju grane. Ja sedim, umujem, snevam, Na dragu mislim, kad same, Spram kola mojih, tri senke Glavom klimnuše na me.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
I u maju, kad cvetaju dafine, najradije je sedeo na prostrtom sidžadetu pod njima; pušio, izdavao naredbe, srkao kafu, i tada je vrlo malo