Јакшић, Ђура - ПРОЗА
На шпитаљским прозорима видела су се два-три бледа, уплашена лика — то беху болесници. Сироти! Ишчекиваху помоћ, али пандури, који су се око плота скупили, нису смели прекорачити праг трошне зграде на којој су већ и зидови попуцали.
И неколико јастука и других лаких ситница изнесоше бујни таласи и играху се њима; пандури, који су с оне стране опасности стајали, викаху: — Људи, јастуке износите!
Ја узмем једну троногу столичицу, на којој су обично пандури седели пред вратима канцеларијским, и седнем до ње. Она ми не пушташе руке из својих увелих ручица, миловаше је и
приповедали су како се и сâм господин том приликом одликовао, како је пуцао на њега, како га је ранио, и како су га пандури ухватили, како су му после оца (нашега доброга чича-Марка) у мађистрату затворили...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
“ Стовари с себе јаре, забаци га негде у међу, пак се врати да што друго купи. Онда пандури, кад се он удаљи, однесу јаре, испеку га, и прочаја.
Са злим намјеренијем бивају кад лукавији за своју корист простијега хоће да обмани, као ове басне пандури старца, за излагати му јаре.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
таљигама; војводе ишчекивали су заповести из моји’ уста и опет судба ме доводила да пред онима што су били моји пандури на ноге устајем.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Мати у дреку. Слуге се склепташе. Пупавац се дере што га грло доноси и грди најгрђе. Дотрчаше комшије, жене, шегрти, пандури... Начини се читав урнебес. Повукоше Пупавца пандури у полицију, он се отима, дречи... Згрца се ту цела чаршија.
Дотрчаше комшије, жене, шегрти, пандури... Начини се читав урнебес. Повукоше Пупавца пандури у полицију, он се отима, дречи... Згрца се ту цела чаршија. Пуче брука на све стране. Дотрча и сам начелник...
Да није било људи, било би и за кике... Имали су посла и кметови, и капетани, и пандури! И сад ће поп Вујица, кад чује зими какву јеину да буче, уздахнути и погледати у онај крај своје собе где је уговарао
Кад тамо, сељаци стоварили с кола неку сандучину, и око ње се накупили пандури и практиканти те завирују. — Хоћемо ли отворити, господине?
— Гуд, гуд, сер! — рече му Енглез, па сасвим немарно стаде и он завиривати око оног сандука. Утом пандури отворише заклопац, и сви се на први мах тргоше кад видеше оно живинче унутра.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Без Маринкове помоћи он не могаше прекорачити прага. Ватра са огњишта осветљавала је xан. Хаџија и пандури субашини спаваху око ватре. Маринко пробуди једног пандура, рече му да јави субаши да је нашао оног човека и довео га.
Опет нешто шушну. Чу се чак и топот хода човечјег... Турчин излете напоље. Истрчаше и пандури. Трчаше, тумараше, завириваше у сваки тукар — нигде никога! Турчин је псовао, викао, претио свима чудима.
И кренуше се сви хану. Брзо су се опремили. Крушка опаса оружје, пандури, наоружани до грла, очекиваху заповести. — Полази! — заповеди Турчин.
Само диже главу, па кад виде ко му је гост, он је опет саже. — Мехо!... Ибро!... Асо!... — викну Крушка. Пандури притрчаше. — Све претурите!... Турци се разиђоше по одајама и зградама... — А је ли ти, матори?
Наста глуво доба... Све се ућутало, само попак певуши своју веселу песмицу... Пандури пообарали главе, па дремају. Напољу се чуше кораци... Он прену пренеражен.
— А знаш ли ти, бре, шта могу ја? — цикну он. — Ако бог хоће — ништа!... — Мехо!... Асо!... Ибро!... Пандури се појавише на вратима. — Одвуците овог маторог пса у подрум.
Зато је и позвао Ивана и Маринка да седе с њим. Сви су били као у неком полусну. Пандури су спавали у хану крај огњишта. Напољу је пиркао ветрић и гонио суво лишће...
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Доиста, Алка узме метлу па писара заједно са стражмештром истера. Немешкиња је, варошки пандури немају с њом ништа. Марко, како се састане са Свилокосићем, рече му: — Гле, Алка опет насела!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Да се рекрутација прошири и на Молдавију, Хунгарију, Блгарију. А да се сви пукови назову „пандури“, као што је у Славонији било.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Јасно су увидели да нису били ништа друго до „пандури“. Било би интересантно пратити овај народни духовни покрет за последњих десетина година. Кад су се 1871.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Међутим се у кући Комесаровој, где је спавао предводитељ пука, сазнало за све што беху ноћас по Печују „пандури“ починили. Двориште поплочано било је пуно слуга, који су спремали коње и велика, свечана кола.
Зато је Беренклау, и само зато, одговарао охоло на Двору, кад би му неко подругљиво рекао: „Ваши пандури“ – „да, моји пандури.
Зато је Беренклау, и само зато, одговарао охоло на Двору, кад би му неко подругљиво рекао: „Ваши пандури“ – „да, моји пандури.“ На збабаном лицу фелдмаршал‑лајтнанта барона Беренклау, као у старог попа, било је вечито бледило.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Елем, када већ дође до кавге и боја, умеша се полиција, узеше пандури разгонити светину, а један кмет, шта ли је, нареди да се дотера затворен фијакер.
Метнуше ме у фијакер, око кога беху наоружани пандури да одбијају свет. Онај седе са мном и одведе ме некуд, а са свију страна јури за колима светина.
— То је наша Полиција. Кад изиђем из кола, видим двојицу где се туку пред самим вратима Полиције. Пандури около стоје и посматрају борбу, а и шеф полиције и сви остали чиновници са задовољством гледају. — Што се туку?
Погледам, кад са свију страна пандури носе на леђима грађане. Сваки упртио по једног па га Носи на збор. Неки, мирни, ћуте и гледају равнодушно око себе,
— прекидох га питањем. — Код нас управља кмет, и он је најстарији; после њега долазе пандури. Ја се насмејах. — Што се смејеш?... Зар ти ниси знао?... А одакле си ти?...
— Кмет управља са својим пандурима. — Какви су то пандури код вас? — Е, пандура, знаш, има разних, и разликују се по рангу. Има виших пандура и нижих...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Знам да се ту помиње Саво Сарук, кога су пандури, по наредби капетановој, малко продрмусали; али, брате, он је то и заслужио.
баш знам како си почео: »Ваша светлост! Ми, капетани и пандури, попови и грађани, ми народ«... велиш ти, а светли кнез, обрадован, прекиде, па вели: »Доста, капетане: с то мало речи
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ (тргне се, испусти телеграм, те дрекне и сам): Шта је, брате? МЛАДЕН: Јурио сам као да ме пандури вијају. В ПАВКА, СПИРА, СПИРИНИЦА, ПРЕЂАШЊИ ПАВКА (за њом Спира и Спириница): Шта је, забога?
МЛАДЕН (наставља): Вичу људи, вичу деца, виче народ, вичу пандури, сви вичу. У кафанама, на сокаку, по дућанима, свуд се скупио свет, пуно народа, па неки вичу а понеки и шапћу у
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Али, кад домало дође Шкељо да јави е се превозе колонаш (пандури који у оно вријеме гоњаху хајдуке), Бакоња истрча пред манастир, гдје већ бијаху искупљени сви фратри, ђаци и слуге.
Нико други до Тодорина главом! — виче харамбаша, пљескајући дланом о стегно. — Он!... Он!... Он! — вичу пандури. — Какав Тодорина?... Који Тодорина?... Шта је тај Тодорина?... — Тодорина Дракчевић из Г...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Војници јуре, хватају сељаке, псују их и млате кундацима и пуцају у оне које не могу да стигну. ...Јаничари! Пандури, балего српска!
Зашто не верује кад то сваког дана бива? Још оне вечери је почело кад су пандури рекли да је неко пуцао на краља. Тада га није болело што га први пут батинају, и што он, везаних руку, не може да им
Крекет се расуо земљом и небом, чинило се да и звезде крекећу звонко и отегнуто, а пандури су му одговарали: „Ниси невин чим си Аћимов син.
“ — „Тако је“, потврђивао им је он, Аћим, у себи, пун језе и радости што и пандури мисле даје син исти као отац, иако он то није. Није, одувек је то знао.
Није ни сада, а било би му мило да није тако, јер Вукашин више није његов син. „Ниједан Катић није невин“, рекао је. Пандури су стално спомињали вешала, а Ђорђе од Пророва довде, до апсане, само да је невин.
Кад су их пандури са упереним пушкама дигли од вечере, везали и изгурали из куће, Адам је врискао, налетао на пандуре, хтео да их
пандурима чакшире, јер ништа друго није могао да им учини, он се стресао што, можда, последњи пут иде у Паланку. Пандури кажу, зато што се пуцало на крала све ће радикале повешати, а туђе је то и срамота је његова што он остаје међу
Није моја крв. Не признајем га за своје, народе. Чујте, после мене ништа живо моје не Говори он дуго, пандури га пожурују и прете, види мрку мрљу на Ђорђевим уснама и осећа да ће му срце препукнути од жалости што није видео
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
За један миг Ђурицу везаше пандури конопцем, повадише све ствари из лончине, повезаше их добро па обесише о Ђуричина леђа, а огрлице узе писар, сави их у
Е ја... Писар окрете разговор на друге ствари и, свршивши што је имао, изиђе пред судницу. Он и пандури за часак појахаше коње, узеше Ђурицу преда се и одоше к среском месту.
За један тренутак узбуни се цела среска кућа. Пандури поизлеташе, како се који нашао у то време: неко босоног, неко са једном обувеном а једном босом ногом, неко ђипио
општинама : »да Ђурицу Дражовића у своме домашају потраже, ухвате, и под јаком стражом, добро везана, амо спроведу«. Пандури већ беху усели на коње, и, како им се предадоше наредбе, одјурише трком.
— Е, па онда га је Ђорђе казао, сигурно. Шта Има још? — Сутра ће да дижу потеру. Синоћ одјурише сви пандури са наредбама у села. — Зна ли Радисав на који ће крај ? — Не зна за цело, али мисли да ће на Букуљу и Кленовик.
Жандарми и пандури, као обично, беху наоружани »до грла«. Кад се дохватише чистога поља, потераше брзим каријером... Само се чује потмуо
Уђе капетан у собу... У последње време, нарочито откад је доведен из суда, променили су своје опхођење са њим и пандури и чиновници.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ВАСИЛИЈЕ: Нисам се надао да ћете ме с пандури терати. ФЕМА: С пандури, дакако, с пандури се терају они који чест ноблеса дирају. (Евици.
ВАСИЛИЈЕ: Нисам се надао да ћете ме с пандури терати. ФЕМА: С пандури, дакако, с пандури се терају они који чест ноблеса дирају. (Евици.) Шта си стала, те га не тураш из собе.
ВАСИЛИЈЕ: Нисам се надао да ћете ме с пандури терати. ФЕМА: С пандури, дакако, с пандури се терају они који чест ноблеса дирају. (Евици.) Шта си стала, те га не тураш из собе.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
па видиш ваљда и сама да ми је оволика глава од брига!... Лице... антидинастички списи, плава риба, класа, пандури, расол за господина Жику, па онда фењер, па поп, па класа, распис председницима општина.
Па онда, господин-Жико, да се пошаљу пандури коњаници у срез. ЖИКА: Нек се пошаљу! ЈЕРОТИЈЕ: Јесте, да се пошаљу пандури коњаници на све стране да прокрстаре цео
Па онда, господин-Жико, да се пошаљу пандури коњаници у срез. ЖИКА: Нек се пошаљу! ЈЕРОТИЈЕ: Јесте, да се пошаљу пандури коњаници на све стране да прокрстаре цео срез, да завире у сваки шумарак, у сваки тор, у сваку воденицу.
Нек се и пандури коњаници мало раздрмају, и иначе ништа не раде до што иду по селима те збирају јаја за чиновнике. Па онда, ти пандури
Па онда, ти пандури зарађују лепу пару и на шверцу, па је право да се и они одуже држави. МИЛИСАВ: Треба! ЈЕРОТИЈЕ: Ми треба, господо,
Станковић, Борисав - КОШТАНА
кћи Арсина КОЦА, другарица њина КОШТАНА, Циганка, певачица и играчица САЛЧЕ, мати јој Врањанци, Цигани, Циганке, пандури. Врање. Садашњост. ПРВИ ЧИН Велика пространа гостинска соба Хаџи-Томине куће.
Не могу. Није ово једно. (Очајно шири руке): Ово је на све стране! АРСА Па зашто имаш руке? Удри! Камо ти пандури? ПОЛИЦАЈА Какви пандури? Пошљем га, а он изврне пушку, па и сам с њима заседне. И онда шта ја могу?
(Очајно шири руке): Ово је на све стране! АРСА Па зашто имаш руке? Удри! Камо ти пандури? ПОЛИЦАЈА Какви пандури? Пошљем га, а он изврне пушку, па и сам с њима заседне. И онда шта ја могу?
нико... СТОЈАН Нико! Ни Господ! Ни отац, ни Митка, ни председник, а камо ли полицаја и пандури... Ко те погледа, само те види, реч ти каже — тога је мајка у црни повој повијала! (Бесно.) Зубима ћу да га растрзам!
ПОЛИЦАЈА (замахује камџијом): Ћут’! Сад ти кожу одерах! (Виче): Дајте кола! Улазе кола, пандури, Цигани, сватови, са свирком. КОШТАНА (стреса се). ПОЛИЦАЈА (Коштани, показујући јој камџијом на кола): Хајде!
Него — срце ми се искубало. Ништа нећу да чиним. (Показује на Коштану.) Дошја сам да гу дарујем. ПОЛИЦАЈА, ПАНДУРИ, кола, повлаче се понизно испред Митка. ПОЛИЦАЈА (једном пандуру): Трчи и зови председника! ПАНДУР (одлази).
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
а код куће их по зградама и по шумама крили, опет се кадшто догађало да су их хватали и убијали: кога убију, ономе пандури одсијеку главу и однесу је у град, те се на коцу метне на беден, а кога Турци жива у руке докопају, онога набију на
Знаш ли, бане, не знало те чудо, кад западох ропства у вијеку, — пандури ме твоји ухитише у Сухари врху на планини, у руке ме твоје додадоше — ти ме баци на дно од тамнице, те робовах и