Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
„Илирија”! (Одлази Вукичиним вратима.) Децо, господо, овамо, овамо! СВИ (долазе): Шта је? СПАСОЈЕ (раздрагано): „Илирија”! „Илирија”! „Илирија”! XИX АНТА, ПРЕЂАШЊИ АНТА (упадне задихан): Добар дан!
Црњански, Милош - Сеобе 1
су знали да их понегде чека свега нека смежурана баба, венац лука, улар, или каква сребрна копча на каишу, били су раздрагано пошли у ноћ, да краду.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Читалац губи осећање да је у литератури, и чини му се као да слуша исповест једног старог пријатеља који отвара своје раздрагано или рањено срце.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Сад Пантелија обрадовано развлачи уста и шири обје руке у сусрет кочијашу. — Куме Петре, оче рођени, откуда ти? Раздрагано и свечано грле се и љубе преко спуштене рампе, лупају се по раменима, па се онда поизмакну да боље виде један другог,
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Драги, душо душе! дођи да осетим рај свој и изумрем на уст’ма ти?“... И кита се појави. „Чија је?“ — вичу све раздрагано, али се од стида ниједна за њу не јави. Оставише је на страну.
Шалваре јој шуштаху, прамени расплетене косе шибаху је по плећима, а она се превија, бежи, смеје слатко, силно, раздрагано...
— Како после? Једи! — Некако сурово, али раздрагано, као старији брат млађега, нудио га је Аритон и силом га гонио да једе. — Узми, синко, узми!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Он толико презире чист ваздух да увек, када пали шездесету цигарету, раздрагано каже: „Хајде да мало дишемо!“ Као да га сада гледам: пола шест после подне — он баш месечарски буљи кроз прозор у
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Птице, које су, мора бити биле ћутљиве цео дан, граје раздрагано: у вечери изнад мене, уз острво, све смеђијој а преда мном, по води, све плављој.
Пошто се једина разликује од осталих изгледа као умножена. Где год погледам видим њу. Онда је бар посматрам. Лети раздрагано изнад цветова; сужавајући кругове, скоро је стални црвени ореол изнад њих. Опет се диже, зуји, размиче свој лет.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Наскоро се појавише и рањеници. Њихова појава је покварила оно свечано и раздрагано расположење изазвано нашим успесима...
Поред пута леже попаљена аустријска кола и надувене лешине коња. Сретамо и групе војника који раздрагано певају: Дошо Шваба све до Раље А од Раље никуд даље...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Чује се свирка. Он, њен младожења, као завршавајући последње веселе, већ уморно али весело, несташно и раздрагано се извија, заноси и прати песме, које сватови одлазећи од њих певају, остављајући њу и њега овамо саме.
И као да је он тек сада из собе неким послом отишао, тако је усрдно, раздрагано о њему причала. Софка је једнако устрчавала. И она је била срећна, задовољна.
већ неће смети да је погледа, још мање са њом да се пошали, насмеје, помилује је, камо ли да се испред ње поносно, раздрагано креће, и још тражи да га она, поштујући га, двори и услужује. После овога, све је то нестало.
И како му раздрагано дођоше као нека утеха речи и та песма о њиној кући! Да, заиста, нико се од њих није женио ни удавао друкчије до овако!
се, када већ почну младожењини гости долазити, а она ће морати да иде тамо и дочекује их, па пошто ће је сви весело, раздрагано, гледати, ишчекујући да виде каква је она, те, ако је и она весела, срећна, да се и они још више веселе, више пију,
старијим, да игра и то баш сад, и то чувено „тешко оро“ — она одмах поче, и то као никада дотле, тако слободно, раздрагано. Сви почеше да пљескају, старци да се изваљују, да би је што боље видели.
Чисто раздрагано, као сећајући се, кад су оне биле тако најмлађе у фамилији, па тако на овим веселима, свадбама бивале од свих мушких
у фамилији, па тако на овим веселима, свадбама бивале од свих мушких највише јурене, миловане и љубљене, на сав глас, раздрагано, дирале су Миленију: — А Миленијо! Ах ти, мори, мазнушо! Ти бајаги нећеш! Ти ли?
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
(Сав збуњен): Ето то! ВАСКА (све несташније, раскалашније): »Ето то!« (Смеје се раздрагано): Ха, ха, ха. ... (Заваљује се, хоће да привуче иза себе јастуке, да се наслони): Де, шта си се збунио!
На капији се чује снажна лупа звекира. ЈОВЧИН ГЛАС (снажно, раздрагано, поносно): Чедо, Васке, отвори! Доле, у кујни, па у соби до ње, на прозорима, појављује се светлост, промичу изнутра
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„У твоје здравље, млади мој Римљанине!“ Куцнуше се, а опат поче да рецитује версове и оде Хорацијеве. Никола га је раздрагано слушао, па кад опат доврши своје декламовање, запита га где је тако савршено научио латински језик.
Све је то дошло са Истока, а зове се васкресеније антике“. „Васкресеније антике!“, понови раздрагано Коперник. Опат га прекорно погледа, па му онда рече очински: „Ти си још млад, сине мој, па не схваташ смисао мојих
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А тамо после издатих наређења, војници добише „вољно“ па се раздрагано клицајући размилеше по широком, ограђеном, простору испред касарне и око ограде начичкане светом, где настаде срдачан
Па се наједанпут раздрагано ускомешаше они што пристизаху на узвишицу: — Ено мора, ено мора! — Еј, другови, ено мора! — Је л' оно море? — Шта?
А иследник се смешио, трљао мале руке и раздрагано и брзо нешто писао, па га тапшао по рамену и пустио га да седне и пије воде,; а он одобравао, све одобравао и говорио
Певао је млад, чист глас, звучно, раздрагано. Песма, широка, слободна, разливала се чудно из оквира баналнога мотива и, још у постељама, суседи су осећали како она
А што бих и плакао? — И рекавши ово, насмејах се живо и раздрагано. А и она се на ово засмеја за мном и, видео сам, без најмање трунке сумње у оно што сам казао.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
НА КАЛЕМЕГДАНУ Дан јулски и врео уморан одлази. Уз шуштање лишћа раздрагано, гласно, Јављају лахори да вече долази. С њим и сутон иде, и шаптање страсно Срећног нешто света. Ти парком прошета.
Ћипико, Иво - Приповетке
И, једући, угледаше црквицу између мрких високих чемпреса. — Пожуримо! — повика Божица. — Пожуримо! и раздрагано повуче Марка за собом.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
бркова, а сав обучен у свилу и чоју”, „миришу му хаљине од његове развијене снаге”, „већ уморан али весео, несташно и раздрагано се извија, заноси и прати песме”.
Чује се свирка. Он, њен младожења, као завршавајући последње весеље, већ уморно али весело, несташно и раздрагано се извија, заноси и прати песме које сватови одлазећи од њих певају, остављајући њу и њега овамо саме“.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Пали! Так, так так... Малтер је падао, свећа се лелујала, чауре одскакале, а Коста „Турчин“ дигао руке и раздрагано виче: — Песма над песмом... Симфонија... „Грофе“, где си да видиш и чујеш! Бело коњче махало је репом.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
чохано одело, с кључевима у рукама, гледајући како наступа све више хладовина, свежина, сунце све више пада и некако раздрагано јасно, свеже трепери по улици, поврх кућа, башта, зеленила, и он сам осећа како се заиста све заборавља.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Мито каже да се смејао (раздрагано, задовољно) мрдању мишије главице и шапица, милујући га прстом по леђима. Доротеј и миш су се добро слагали, били су
Клицали су раздрагано и распрђено тобож својим спаситељима, капе су летеле увис, низ тавна лица су се котрљале сузе радоснице, мрмљали су
Станковић, Борисав - ТАШАНА
СТАНА (двосмислено): Биће, биће и друго, све ће бити. (Раздрагано): Знаш ли, снашке, откад поче да живиш, крећеш се, да примаш госте, а покаткад да излазиш, да се виђаш, цела варош,
Служба се већ одавно пустила, јер ево већ и црквени просјаци иду по кућама. И код нас већ неки био. ТАШАНА (раздрагано): Ако! Ако! И подајте свакоме штогод. (Стани): Иди ти тамо. Ти то боље знаш. Слушкиња одлази.
МИРОН (као бранећи се): А, то није ништа. Сем ње другог свога немам; па бар њу да помогнем, усрећим. ТАШАНА (раздрагано): Ако, ако, дедо. Она је то и заслужила. Не знаш ти колико смо се, ја и она, као девојке волеле.
МИРОН (прекида је, одбија, чисто уплашено): Не, не! А особито у вече, твоје јело, твоје пиће... Не то! (Раздрагано, болно, више за себе): Кад је вече, мрак, човек, зато што је сам, слободнији је, и онда више једе, више пије и више се
(Раздрагано сам себи): Јер бих онда, можда, на све заборавивши, онако у ноћи, кријући се, немо, дошао чак овамо. И овде, испред тво
(Стресе се): Ох, и зато никада твоје јело, никад твоје пиће немој да ми шаљеш. ТАШАНА (раздрагано): Боже, дедо! МИРОН (савлађујући се, и да све то пресече, нагло, чисто секући самога себе): Де друго нешто.
(Као нешто о чему је толико мислио, али о чему никад до тад није хтео да говори, тако раздрагано): Да, Ташана, душа ми је стара!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Нема бога Саваота, Бугари морају да беже и са нашег фронта — говорио је раздрагано Лука. — Чекај, побратиме, да видим који је правац нашег наступања... Ух, мајку му, опасне су урвине пред нама.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
ВАСКА (задржава Коцану, голицајући је и штипајући): Овамо ти! КОЦА (отимајући се од Васке, али већ раздрагано, страсно): Пусти ме, Васка! Јао, не стискај!.. Боли ме, Васка, боли! ВАСКА (вуче је к себи и љуби): Чекај ти, чекај!
МАГДА (разнежено): Слатко моје дете, како ми оно све зна. (Раздрагано Коштани): Певај, кћери! Певај, и баба има бакшиша. САЛЧЕ (Коштани, која гледа око воденице у дрвеће, гору): Коса ти
ПОЛИЦАЈА (једном пандуру): Трчи и зови председника! ПАНДУР (одлази). КОШТАНА (истрчи, и изван себе од радости, раздрагано, прилази Митки): Ти? Хвала! Аман! Ох, газдо! Не дај ме, слатки газдо!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ехеј, жива си, дакле? — обрадова се Стриц. — А ко је то упао доље код тебе? Умјесто било каква одговора Жуја раздрагано закевта. — Шта кажеш? Не разумијем те! — повика Стриц. Опет весело кевтање као да се куја налази у потјери за зецом.
Дјечаци заграјаше: — Ихај, ала је црн, видјеће га читаво село! — Охо Јованче, видиш ли нас?! — раздрагано повика Мачак, иако је знао да га друг, онако удаљен, неће чути.