Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— А да ли то зна капетан? — Може бити и да зна; али док он крене потеру, они могу овуд јаде поградити, само док се спусте у село. — Ноћас ли, рече, видеше се? — Ноћас! — потврди Витомир, па оде најлак навише, а нешто се сметни.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Алексу прилично оживе свежина. Он затражи да га спусте, па онда поиска воде... Суреп му даде, али само један гутљај. — Немојте ме мучити... Изгорех!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Затим би друштво имало да поседа уоколо, око троношца. У рупу, где је био кабао, имали су сад играчи да спусте своје удове, а на уд да привежу конац, или неку врпцу. Те врпце би висиле, под троношцем, који би се тада покрио.
наређења, да и Расцијани имају да светкују светитеље папежника, и да у такве дане затварају радње, ако су трговци, спусте из руке алате, ако су занатлије, не раде пољске радове, ако су земљоделци, поче вика: Нећемо у паоре!
Црњански, Милош - Сеобе 1
је висила из кола, помисли да све његове куће, сви његови обори, сви његови ћемери сребра, не могу, из даљине, да му спусте на шаку ни толико, колико би осетио једно зрно песка.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Витки прсти и пун зглоб младе жене спусте се на лимени сто. Пуфко подигне очи и угледа је у скраћењу. Сасвим високо — глава уоквирена тамним ореолом косе, нешто
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Ови сад брже-боље сплету од паветине уже, те спусте Марка у јаму. Кад он сишао доље, ал' ту, мој брате, све саме неке пећине.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Понекад стакло мочваре мирне лептирић модар крилима дирне. У касну јесен кад магле спусте над поља мртви вал, из даљи сиве севера хладног у госте дође ждрал.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Још далеко виђаху се његове дугачке руке, како се дижу к лицу, па онда се спусте и млатају поред кратких кукова. И Љубица осећа да јој се све више враћа старо расположење, осећа се у некој већој
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Постоји, међутим, нада да ће ускоро успети да се спусте и до те дубине на месту испод кога се налази то плодиште. Брод на површини океана, који спушта и диже апарат, имао би
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
па понесавши и једно уже оде са слугама иза града на језеро, и онде дигне један камен па рече слугама, да га на ужету спусте доле, па кад задрма уже, да га вуку горе.
Тако га слуге спусте, кад тамо — лепа башча и кућа, кад уђе у кућу, а то ала седи код ватре и у великом казану нешто вари.
“ По том однесу је у гробље, и кад је спусте у раку, свештеник по обичају баци на њу земље па оде први. Онда муж рекне свету: „Идите, браћо, полагано кући мојој,
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Сам и тмуран, стајао је на западном рубу неба и тако стоји још и сада... Али у лето и пред јесен, када се звезде спусте сасвим ниско и небо постане пуно њихова сјаја, две звезде се нарочито дуго задржавају на крову једне куће у Улици
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
У своју улицу Узун не долази сваког дана: ХХ век му је заморан. Долази кад се спусте кише и над Студентски парк и над Студентски трг а КапетанМишино здање потамни.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Све до смрти првога детета мислило се још о животу, после су саградили гробницу да у њу спусте оно драго створење, кад је она стала мислити о могућности смрти; а кад су се чланови породице поделили између куће и
„Слушај ти, рекох, Свидригајлове Свидригајловићу, наредићу сместа да се спусте ове овде завесе, да се напоље избаци ова овде бивша — слика, да ти се сасвим забране посете, ма ко био, ма ко био,
прозора се видело само: како они час-по, сложно и важно, подижу главе ка спрату са кога се пад догодио, да их после спусте и загледају се баш у оно место где је млади радник јуче мртав лежао. И руке су им нешто живо махале.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ови сад брже-боље сплету од паветине уже, те спусте Марка у јаму. Кад он сишао доле, ал’ ту, мој брате, све саме неке пећине.
Потом однесу је у гробље, и кад је спусте у раку свештеник по обичају баци на њу земље, па оде први Онда муж рекне свету: — Идите, браћо, полагано кући мојој,
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ја видим себе са душе нимало, И сумњам да је ње икад имало; Не чујем ништа осим својих страсти. Кад спусте главу у гроб, да се смири И срце моје, живећу у бањи Тишине мирно: по мојој лубањи Празнина ће се к'о вечност да шири.
Краков, Станислав - КРИЛА
по столу. Кнегиња је цикнула престрашено. Шеф, сав црвен, шапутао је нешто пилотима. Она два Њепора кружила су да се спусте на земљу. Нису понели митраљезе. Митраљези су лежали расклопљени у маломе магацину.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Од скученог лежања и хладноће ноге ми се укочиле. Војници често устају, трупну неколико пута ногама, па се одмах спусте у ров. Неки почели да дувају у шаке од зиме. Погледао сам на часовник. Било је два часа. Ако шта буде, биће сада.
— наређује Бора. Радослав таман принесе чашу устима, кад угледа брђане са напереним пушкама на његово одело. — Нека спусте пушке. — Кад видим дно чаше — одговара Бора. И преко воље испили су вино из великих чаша до дна. — Тако...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
се крвљу росе И преко вода чежњу страсти носе, Купећи сунца и цвеће и краје, Жуд лудих ноћи када разум стаје Да спусте теби на усне и косе И да усаде у зенице твоје Мирисе, звуке и звезде и боје; И кô победник што гине на мети Уз
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Сасвим издалека га тек питају да ли му што треба. „Зарадим, доста.” Мајка и отац спусте главу: мучи их „зарађивање” Срећково. А Срећко је ведар.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Наша два топа сипају ватру на онај ћувик да би бар ту задржали Бугаре. Ако се и одатле спусте, удариће нашу дивизију посред срца. Помоћ!... Помоћ!... Сунце је прижегло а жеђ удави.
Врх такође. Наши су се налазили на ближем, вертикалном краку. Била је поноћ... Бугари се спусте у Кајмакчалански поток и наиђу на наше предстраже.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
нек дође Великих и устрајни', Јачи но Христофор свети У Келнском храму на Рајни. Нек они ковчег однесу И спусте у море тамо, Јер тако велики ковчег За гроб је велики само. Знате ли што ковчег мора Тако велики бити?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
уставе суре бедевије, нек угасе свирке и поп’јевке, уз јелике прислоне барјаке, нек ме скину са добра коњица, нек ме спусте на зелену траву; љуто ме је забољела глава, јарко ми је омрзнуло сунце, а црна ми земља омиљела, бог би дао те би