Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Moj pogled se zaustavi na Vilandovoj „Istoriji abderićana“. Gracija stila tog nemačkog klasičara, srodnog najduhovitijim francuskim piscima, i njegov vedri humor razvedriše moju
Ali bi nas oni suviše udaljili od samih abderićana koji su glavni predmet ove istorije. Sve što bismo o tome imali da kažemo je da su naša dva svetska građanina provela
Zato mi posta još miliji. Počeh da razmišljam ne bih li svojim perom mogao nadopuniti onu prazninu Vilandovih „Abderićana“ i odlučih da to pokušam.
Za kratko vreme napisah to poglavlje u humorističnom stilu Vilandovom, iz čijeg dela pozajmih neke komične ličnosti abderićana. Opisah sastanak Demokrita i Hipokrata i njihove razgovore kako sam ih zamišljao i uživeo se u taj događaj.
Ali umiritelno tumačenje iskusnog lekara stiže suviše kasno do ušiju naših abderićana. Strah, koji ih je bio obuzeo, doneo je sve svoje kobne posledice.
Na levo krug!“ Oni se povrstaše u red i krenuše. Majmun se iza njih izbekelji i pljunu. Tako pođe njih sedam abderićana - magarac je u tom broju uračunat - kući. Njihov vođ uzdisaše i reče poluglasno: „Pravedni bože Posejdone!