Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Vazduh je bio hladan i mokar, a oblaci su se osećali nad samom glavom. Nad tamnim kućama avetno su se povijala velika mokra drveta pa se u toj tami čovek osećao usamljen, otkinut, opkoljen smrću.
Pa će sunce... — Ljubljena moja! A na polju nebo je tiho plakalo i kad kad vrisnuo bi vetar, te se drveće tužno i avetno povijalo tamo-amo. Tri nedelje posle toga umrla je Nataša. VIII.
vidljivom neuređenošću duha, naročito i čudno privlačio pažnju mimoprolaznika između kojih se kao prava pravcata utvara avetno i bunovno vukao. „Kako je veseo, vedar i razdragan ovaj svet — mislio je on.
uvek nerealnih stanja i mutnih i jezivih slika što se noću i danju avetno vitlaju oko mene. I noću i danju samo utvare. Ne znam i ne umem jasno da se pitam, ali slutim da postepeno i sigurno
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Zlurado tuda kliču ušare: Kriminal, rasap, gadost, podvale! Reči se gube, one se tope, avetno lebde vrh katastrofe. Uleti, lasto, u zvuk mi mukli: s ribizlom rime zrim o bodežu.