Obradović, Dositej - BASNE
Čudi se seljanin, i svojim očima ne veruje. Kad eto ti domaćina s lova, zagrmi avlija od lupe konja i lajanja pasa. Užasne se gost, beži po budžaci, nevešt mestu, ne zna gdi će se sakriši.
Kad je pravedno i razumno starati se da su nam avlija, dom i postelja, selo, grad i predrago otečestvo u miloj, prijatnoj čistoti i poretku, da u njima mirno i zadovoljno
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Naša im vojska preseče put od Valjeva, i pođe na Turke; a oni naprave od avlija meterize i stane se, a sela donosila su im ̓ranu; a naša vojska bila je u planini Gomilici; i tako svaki dan puškaraju
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Gazda Milun se nađe sad u velikoj prpi; uzvrda se što nikad nije. Ljudi osuli na nj psovku, puca ona avlija. Ta je vreva trajala gotovo čitav sat.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Oni prilaziše k sovri te se zdraviše... Stanko se koristi njihnim dolaskom, te pobeže u kuću... Avlija postajaše sve punija. Čeljad iz susednih kuća dolazaše da se nađe na pomoći. Dan osvoji. Zazvrktaše kočije.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
dođoše žene i ljudi iz susjedstva, a i koji su dalje sjedili. Još jedno po sahata, i avlija bješe puna ljudi, a pred kućom više od deset kola, a Mara — još spava! Kum Ninko pogleda u sunce koje se pomoli.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Dok se oni razgovaraju, imaće prilike čitalac da razgleda avliju. Avlija prostrana, otegla se čitavih dŷž njivâ, da jedva možeš dovikati onoga s drugog kraja avlije.
Sokak ili avlija, to je svejedno, u svakom selu. Zato i u ovom našem nije bila retkost da se razapne pajvan i da se suši veš preko
— ... a za rešeto je avlija a ne sokak, — nastavlja pop Ćira. — A ne izneti ga nasred sokaka, kao da je sokak vaš spahiluk,...
Dođe i dan svadbe i venčanja. Osvanuo je lepi Đurđevdan. Cela pop-Spirina avlija miriše od silna jorgovana, a sve selo okićeno selenom, jorgovanima i vrbovim grančicama, jer je praznik.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
velike sobe, sve pune, svud kožna kanabeta i stolice; kujna puna bakra; bašta velika; velika štala puna konja i krava; avlija puna sena i slame. Vidi se da nema ni u čem oskudice.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
!! Krasno špekulacija! Haris to teo!⁴... Pero, sinko, iziđi malo u avlija. PETAR: Kazaću mu. JANjA: Šta ćiš da kažiš? PETAR: Da vam je po volji. JANjA: Smeteno, gluvo!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Poručiće mu dotle perikmahera. Avlija tog traktira bila je popločana crnim kamenom, a spuštala se u oluke, kao neka prevrnuta, blaga piramida.
kuće trgovca Žolobova, nego i po avliji, tako, da je izazvao smeh sluškinja, a poplašio krave u dnu Žolobovljevih avlija. One su ga gledale – dižući glave – svojim krupnim, crnim, očima.
Iza kuće, tu, bilo je nekoliko avlija, i ambara, a uzbrdo, voćnjak i travnjak, pun mirisnih žalfija, kukureka, sa dva reda suncokreta, pored plota.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
KUĆE 55 KUĆA 57 DIVLjA KUĆA 59 A U NULI AZ 60 II 61 AMBAR 62 KAČARA, MESEC POJEDEN 63 VAJAT 64 PČELINjAK 65 AVLIJA: BOŽIĆNjE JUTRO 66 PRELEST SEVERA 67 CRKVA DRVENA 68 PREOBRAŽENSKA CRKVA: ZVONIK S ARHANĐELOM
Košnice, smiljem kađene, guši uspara i fujka zefir, vreo, voštani, u razboj noćni, krckav, koštani. AVLIJA: BOŽIĆNjE JUTRO Nije to pejzaž s hartije ni čija lirska sujeta To vid je čedne magije u znaku belog subjekta.
Prostire Bela smetove o crne kuće brestove, gde jeza s lučem gostuje. To hram je, a ne avlija: kraj česme gola Marija kao da nešto posluje.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
REČNIK MANjE POZNATIH REČI I IZRAZA Aber (haber) - vest, glas avlija - dvorište akšam đeldi (geldi) dođe akšam, pade mrak alat - konj crvenkaste, riđaste dlake al-duvak; - al
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Lekari su dole radili, sekli, previjali, i danju i noću. Avlija je bila puna ranjenika u blatu. Srbi bi čučali kraj svog zemljaka koji je umirao.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
U zlo doba razgrnuli sapunicu, postiđeno Skupili se sa svih strana, i avlija beše puna, I videli čudo jedno neviđeno: — U lavoru nije bilo nijednog sapuna.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Iza stakala na oknima, viđahu se mrežaste lijepe zavjese. Oko dvora bijaše prostrana avlija zasuta sitnijem pijeskom, i zasađena granatim lipama; ta stabla pri dnu bijahu obzidana.
Pšenelov dvorac nalikovaše Vencelovu, samo što manji bješe; bašta, avlija, prigrade — sve to bješe u boljemu redu negoli u onoga.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Što će ovo sad biti od mene, ko boga veruje, pomislim; no što sam ja kriv, kad je avlija otvorena. U taj ma[h] uljeze u avliju i pristupi k meni s dugačkom, belom kao sneg, bradom sveštenik, koji, kad vidi da
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— pa iziđe pred kuću, kad ima šta vidjeti: puna avlija drva. Povrati se sad da budi sina, kad pogleda oko njega čudo i zahiru, probudi ga, pa mu reče: — A šta je ovo, sinko?
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— reče Simeun, iskapi čašu, pa nastavi: — Skupi se svijeta puna, ravna ravnijana avlija. Sve naoružano do zuba, došlo da brani od mrski' Agarjana ovu svetu crkvu. Pokojni Partenija — i u grobu mu 'vala!
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Nešto kasnije objavljena Prokleta avlija (1954) pokazala je svu Andrićevu pripovedačku veštinu: prastaro uokviravanje priče u priči transformisao je u skladno a
Stanković, Borisav - TAŠANA
Sve da je kao što je i bilo. (Pokazuje iza sebe u okrug). I bašta, i šedrvan, i drveće, i avlija, i cela kuća. Ti bar znaš kakav ja imam amanet.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Mi se sa dve strane graničimo plotom, i skoro smo kao jedna avlija, ali badava. Juče, smotrih ja kad je iskočila da podmetne sud pod oluk.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Pogledajde dole niz Kosovo: gdi se onaj svilen barjak vije, onde j’ šator crnog Arapina, oko njega zelena avlija, sva avlija glavam’ nakićena: evo nema još nedelja dana kako j’ proklet Arap isekao sedamdeset i sedam junaka, Kosovaca
Pogledajde dole niz Kosovo: gdi se onaj svilen barjak vije, onde j’ šator crnog Arapina, oko njega zelena avlija, sva avlija glavam’ nakićena: evo nema još nedelja dana kako j’ proklet Arap isekao sedamdeset i sedam junaka, Kosovaca tužni
govorno: „A zaboga, čobane Mihate, je l’ istina, što mi ljuđi kažu, e ti imaš u Prizren dvorove, oko njih je kamena avlija, u avliji sedam čardakovah, na svaki je ključanica zlatna; a još imaš velikoga vranca, uzda mu je kako zmija
Epitet bijela upotrebljen je u ovoj pesmi (neobično) uz imenice: avlija, čaršija, riznica. Riknu jelen, a riknu košuta, tj.
REČNIK manje poznatih reči i istorijskih i geografskih imena abajlija — aša (konjski pokrovac) avaz — glas avlija — dvorište, ulica avlija-marama (havli-mahrama) — vrsta pamučnog rupca aga — gospodar, gospodin (seljaci koji su
reči i istorijskih i geografskih imena abajlija — aša (konjski pokrovac) avaz — glas avlija — dvorište, ulica avlija-marama (havli-mahrama) — vrsta pamučnog rupca aga — gospodar, gospodin (seljaci koji su živeli na njegovoj zemlji morali
megdan mejdandžija — borac melem — lek, mast za mazanje meneviš — ljubičast meneka — mene mermer-avlija — dvorište popločano kamenom mermerli — od mermera merdžan — koral mestve — kožne čarape metati se (kamena s
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
se usred ostalih kuća, sa doksatima i mnoštvom prozora i kapcima U kuću se ulazilo preko mnogih širokih basamaka. Avlija prostrana.
— Eee, laste se pâ vrću na prolet, ama tvoj mlados’ i moja lepotija — nikad... Iza kuće je prostrana avlija, a iza ove duboka bašta s kapidžikom u crkvenu portu, kroz koji kapidžik prolaze čorbadži-Zamfirovi u crkvu na jutrenje i
— Avlija je sva bila u cveću. Kao i svi na Istoku, i Mane i majka mu Jevdokija voleli su i negovali cveće. U kući je bilo i golu
sve više omotavahu i pritiskivahu bolnu dušu njegovu, dokle ga iz tih misli ne trže silan smeh, od kojega se tresla sva avlija i visoka trokatnica bogatoga hadži-Zamfira. Samo se čulo sa svih strana silno pljeskanje dlanovima, i uzvici „Leleee...