Jakšić, Đura - PROZA
Po travi se još blistala rosa, a golema drva koja su kružila manastirsku avliju, bacahu daleko po mirisavoj dolini svoju gustu senku. Stupismo na stazu koja u crkvi vodi.
Odande sam mogao celu avliju, a i unutrašnjost ćelije neopažen pregledati. U crkvu uđoše dva-tri čoveka i nekoliko žena iz obližnjih sela.
hartijom izlepljene, a po hartiji umetuti crepići od stakleta, kroz koje se moglo, kao kroz neku ključanicu, gledati u avliju, koja je šljivama bila zasađena.
A kad je dan suđenja, četvrtak i nedelja, onda, naravno, sasvim drukčije izgleda: deca iziđu u avliju, ili se skupe oko ognjišta, pa onde gledaju kako kapetanica gotovi ručak...
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Tu nam pogiboše dva vrlo dobra momka iz Vr̓ovina. Zapalimo nekoliko kuća jošte, i Turke u veliku kamenom ozidanu avliju zatvorimo i čitav smo i̓ dan iz pušaka tukli.
Dođemo pred mrak u Jaš i u konak general-konzula u avliju siđemo. Odemo njemu u sobu, malo postojimo i na njegova pitanja, kako je na Vračaru, odgovorimo.
Ova dva hoće da pomru”. Izađem napolje, imam šta i viditi: oba sede u snegu, našarali svu avliju premeštajući se, više nego dva jata prepelica. Zapitam: „Šta je to, braćo, ako Boga znate?
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Sve je to skrhano u avliju kod sreske kuće. Svi su mislili kao sigurno da će Sreten izgubiti, i već ga behu neki počeli žaliti: »Ej, siromah
Kad ćir Trpko otera sve, zapovedi momku i čobaninu, koji beše već doterao ovce iz čajira i zatvorio ih u avliju iza mehane, da dobro zatvore sva vrata, da ih podupru iznutra stolicama i ciglama, dade njima dvojici po jednu cevaru,
Malo svedem oči, a ono kurjaci, kurjaci, čitav čopor, da me izede... — reče Trpko i iziđe nekud u avliju. Malo zatim vrati se pa viknu: — Dete, bre! — Čujem, gazda! — A kamo mleko? — Još nije doneo.
« Eto ti popa Vujice. Učitelj ne može da ga dočeka, pego iziđe čak u avliju preda nj, pa poče: — Zar baš tako, pope? Hvala ti! — A šta to, na priliku? — upita pop, tokorse iznenađen.
Moja je opklada! To je žao za sramotu — sećaš se!?... Kapetan samo što spodbi ono burence, pa s njim za plot u avliju. »Daj ponećemo!« viču oni. Aja — on ode kao oparen u kancelariju; samo tek tresnuše vrata za njim.
On pročita ćatino pismo i zabezeknu se. — Bogami, biće kakva ludorija! — reče sekretaru, pa iziđe u avliju da vidi šta je.
Čuvajte se da ne osakati koga. Pandur priđe i poče otkivati pažljivo sanduk. Utom upade u avliju onaj Englez. — Ih! Evo ga opet! — učini načelnik i namršti se. — Baš mi dosadi!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Svet je po radovima, svaki to gleda da za lepih dana ovrše i odnese u ambar svoj trud i znoj... Dok bahnu u avliju Ivan Miraždžić. Bio je bled kao krpa. Kako dođe, op zapita za domaćina.
Da nisi imao kakvih gostiju ovo dana? — Nisam. — Da ti nisu Turci dolazili? — Nisu. Niko živi nije svratio u moju avliju ima mesec dana... Jova opet poče hodati.., On ne znade šta da misli...
U radosti malo te ne zaboravi uvratiti se popi. Bio već i prošao njegovu kuću. Onda se vrati, uđe u avliju, pa zatim u kuću. Popa je sedeo sa kmet-Jovom kraj vatre. Lazar skide kapu i priđe im ruci. — Živ bio, Lazo!
Jelica je bila u avliji. Ona izide u avliju, vide je tamo na drvljaniku gde slaže naramak da u kuću nosi. — Jelo! — viknu ona. — Čujem, nano.
Uđe u očevu sobu. Oseti miris bosioka za gredama. Otac je stajao kraj kreveta i gledao u avliju. Kad ona uđe, on se osvrte. — A... došla si? — reče gotovo mirno. Ona ne odgovori ništa.
Napolje!... Ona se okrene i izide iz sobe... Stric Mladen seđaše kraj vatre. Ona ga poljubi u ruku i izide u avliju. Na samom pragu ču reči očeve: — Mladene! Idi Ivanu Miraždžiću, pa mu poruči da ne dolazi.
— Kad si baš zato došao, onda hodi ovamo! I uze ga za ruku pa ga povede u avliju. Lazar je išao kao dete. Kad biše na pragu, on stade. — Uđi, uđi! Ovo je čiča-Aleksina kuća.
Ja polako za njima. Noć se spustila. Ja se ušunjam u avliju, pa pod pendžer... Govorili su mnogo, ali ovo je najgnevnije.
Ko se voli, onaj se i ljubi! — reče Stanko zanosno, držeći je u svom naručju... A sunce na smiraju, a u avliju Miloša Sevića padoše gosti. Popa Miloje i Jova Jurišić pošli s Aleksom da ga namire s Milošem.
— Hajde! — reče Surep. — Dede, domaćine! Naređuj! I odoše u avliju, gde će im se vo doterati da ga zakolju. Susedi počeše dolaziti. Oni prilaziše k sovri te se zdraviše...
— reče popa i skide kapu. — Mučenik je svršio bez muka, kao i svaki pravednik. Diže se zapevka. Žene izleteše u avliju da i svetu objave. — Ej, veseli Aleksa! — reče Jova.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ja uhvatim njenu ruku i poljubim, pa širom Otvorim vrata: — Idem, mamo, ovde je — strašan dim! Kad iziđem u avliju, vruć, jak vetar duhnu i otvori kapiju. Ja iziđoh na ulicu.
Nije sam! Čudi se moja mati. Prođe on još s nekim pored vrata, nešto polako gunđaju. Odoše u avliju. Čujemo mi malo posle konjski topot i rzanje. Ne znam ja šta je to.
— Da nije bolestan Mitar? — Nije — kažem ja. — Otišao, valjda, nekud? — U selo — rekoh ja, pa pobegoh u avliju. Eto ti zatim dva takozvana „devera”, tj. mojih drugova koje je poslao gospodin da vide što nisam došao u školu.
Uđoše u mehanu s masnim dugačkim stolovima, čađavim zidovima i od muha upljuvanim sahatom. Na vratima koja vode u avliju stoji napisano obligatno „Srećna nova godina”, itd., i ispod toga „Italija! Sremčević 14 gro: od-raki”.
A ona: đem na zub, pa ovako! Pa kako je letela, onako u avliju! A kola zakače; pa stražnji točkovi ostanu pred kapijom, a majstor u kapiju, a sanduk njega po glavi, a prednji točkovi
Već počinje da sviće prvi dan duhova. Sio pop na klupicu u avliju, turio sijedu glavu u ruke, pa se ne miče. Onda mu ujedanput sinu nešto kroz glavu.
Glavna soba, upravo škola, bila je niska, kao i cijela kuća. Vrata od nje gledala su u školsku avliju, a s lijeve strane bila su još jedna manja, na koja je učitelj ulazio. U njoj uvijek udara na prašinu i ljudski znoj.
Pred noć, istina, pade u vatru, ali ona ne drža dugo, i on tvrdo zaspa. Probudi se u samu zoru i iziđe u avliju. Mara mu poli da se umije, i starac, iako oslabio, ipak stalnim korakom prijeđe ulicu i uđe u crkvu.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Dok se oni razgovaraju, imaće prilike čitalac da razgleda avliju. Avlija prostrana, otegla se čitavih dŷž njivâ, da jedva možeš dovikati onoga s drugog kraja avlije.
Koliko je samo puta lopov stao pa ne zna u koju će avliju, jer čuje neko hrkanje, ali ne zna u kojoj to kući hrču, — pa ne sme preko zida ni u jednu kuću!
Sevaj napolje, što si mi zadimio tu s tom tvojom lulekanjom! I ovoga drugog popa isteraše u avliju da puši. Baš kad je Nića bokter prošao ispod pop-Spirinog prozora i dunuo jedanaest puta u rog i oglasio već skoro
Davno su stigle iz polja krave u selo, i svaka ušla u svoju avliju sa vimenom punim mleka; davno su već i pomužene bile, i domaćice se jedna drugoj hvalile neverovatnom količinom mleka,
pozivati gospodin-Peru na večeru i posle večere, a iz gospoja Sidine avlije bacadu se sas krompirima u gospoja-Persinu avliju, samo da ne ostanedu dužni.
— Ta di su vam oči! Ha, ha! Ta izgubićete suknju nasred puta! O, ženo, bog te vid’o!! — Izvol’te brže u avliju! — ču se treći glas iz treće kuće. — Oh, baš ću vas moliti! — reče gđa Gabriela i utrča u kuću.
Tako mora svaki pomisliti kad ga vidi i pokisla i ipak ponosita. Ukućani se povukli u kuću, pa retko i izlaze u avliju. Kujna im je sad najmilije mesto. Tu se uveliko sprema zimnica. Došlo je doba »svinjskih daća« (takozvani »disnotora«).
Jedno od njih čim opazi da se kola obrnuše i uputiše popinoj kapiji, ulete k’o bez duše u avliju, i razdera se koliko ga grlo donosi: — Otvor’te kapiju, evo gostiju! — Šta se dereš k’o magarac!
Ako mi ostane u džepu, opet neću imati mirna sna, dok ga se ne kurtališem! — reče pop Spira i izađe u avliju. Ujutru rano krenuše se kola, i oko podne stigoše u Temišvar.
Melanija pobeže u sobu, a Erža, bojeći se (iz iskustva) da njoj koji drugi ne poleti o glavu, pobeže u avliju pravo kamari slame, da načupa slame za pećku.
srećna, sklanjajući posuće i tumarajući još po sobi — a ne znam šta bi’ dala da je sad leto, pa da smo izveli gajdaša u avliju ili pred kuću!
Došla je čak i pop-Ćirina Erža, nezvana al’ izvesno poslana. I nju uvukoše sa sokaka u avliju u kolo, iako se kao otimala malo i vikala: »Nem tudom«, i »Ne znam ništa!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
gde mu je gvožđarnica, osim dućana ima samo dve sobe: jedna gleda u dućan, a druga je preko kujne — mala, gleda u avliju, pa ako uđe klavir, neće se moći više nijedan krevet smestiti. — Izvolite sesti.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Isakovič joj je bio prijatan gost i ona mu je pričala, kako im je grof dao samo ove prostorije, koje imaju prozore u avliju i štalu, ali su ujutru u hladovini. Sunce ga neće rano buditi.
iziđe od Kopše, pored Agagijanijana, po mraku, kao senka, i pređe preko uske ulice po mraku, nekoliko koraka, u neku avliju, gde je mladi Jermenin, kikoćući se, zazvonio na neka vrata, ispod jednog fenjera.
Kao bez smisla. Video je i neke ruke, koje su spuštale korpe, na vrpci, sa visokih spratova, na avliju, uličnim prodavcima, kolača i voća, pa ih, zatim, izvlačile na sprat, nekim, nevidljivim, ukućanima.
strana, gosti u traktiru, izviruju, na tu viku, poče da viče na tu nesretnicu, da se tornja, ili će je strmoglaviti na avliju. Ona, međutim, nastavi da se dere i vrišti.
To je bio svečan trenutak za Grozdina. On je pokazao avliju i štale, preostale iz dobrih, starih vremena, i staju, sa kolima, među kojima su bile i jedne, crne, paradne, kočije.
Most je propuštao u avliju, koja se videla, a koja je, možda, bila utvrđena, ali su i preko te avlije, prelazili neki ljudi, i neke žene, zauzeti,
tom svršilo, da Višnjevski nije počeo da dolazi i po mraku, tako, da bi Varvara ciknula, kad bi ga susrela, izišav na avliju. Krila je to od Pavla, a nije smela da kaže ni mužu.
A sa te pokošene livade, utrča u neku kamenitu avliju, na kojoj su, na nju, ispod nje, i iznad nje, poletele kokoši. Konjušar, koji je držao vile u ruci, prepade se, kod
Već posle nekoliko dana, oko mu se otvori, nesvestice prestadoše, pa su ga braća iznosila, na avliju, da leži, na suncu.
I tako se nastavljaju, večno. Oko kolevke tog deteta, kad bi je iznosili na avliju, čestnjejši Isakovič se, i sa Trifunom, razgovarao, uljudno, mirno, pomirljivo, kao da se nikad u životu ni jednom reči
Varvara je plakala, kad je Pavle polazio, hitno, a kad ga isprati u avliju, u duboku travu, za njom ostade samo ona sveća i trepet kandila u kući.
Čkalj, čitav žbun čkalja bio je ižđikao iz zemlje i ulazio u svaku avliju. Ujutru je, sad, ceo Mirgorod mirisao na krave.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Daću ti sto. — Ni krajcare manje, dvesta. — A gde si ga kupio? — Na vašaru. Na to Pera izađe u avliju i pošlje očinog kočijaša u varošku kuću po latova da odmah dođe.
Pred veče Šamika iščekuje, kad eto na dvoje saonice Polačekovi u avliju. Sluga ponese prtljag, a Šamika ih prati u paradnu sobu. Presvuku se.
Milićević, Vuk - Bespuće
predugačku šubu po snijegu i uđe u hodnik, s otvorenim vratima sa oba kraja, kroz koji sviraše vjetar sa ceste u avliju. I uđe u sobu, bez kucanja. Soba je bila nezagrijana, hladna, nespremljena.
Sremac, Stevan - PROZA
— Pali, komšija! — viknu zadovoljno Jovan onome u drugu avliju svome komšiji, s kojim se slabo i poznavao. — Srećan Božić, i dobar apetit želim! — dodade Jova.
Sve je to Maksim ispričao i izveo decu u avliju gde je Puja doveo kmetovu kravu, Milku nazvanu, da i ona posluži nauci, kao živ primer u očiglednoj nastavi.
Svrši se večera. I gazda Radisav ode i sede u avliju da posle večere proteferiči malo; da popije tamo po običaju jednu kafu, a valjda i da mu ne promakne neopaženo davno
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Stega popušta tek onda kad se pred našom kućom pojavi stari samardžija Petrak, neumorna skitnica. Još nije ni ušao u avliju, a već grakće na mog djeda: — Jesi li živ, Rade, stari moj paripe?! Vidi ga, vidi. Ihi, počelo je!
povratku, on se domisli da grgutne kao da se budi iza sna: — E, majka je ubila, nema je šta vidjeti, a šije kroz onu avliju ko svjetlica. — Vragometna cura. — E, jes ti vidio ...— izduši Dane i potom splasnu i zaćuta.
— E, moj rođo, gdje nije mačke, nije ni kuće — mudruje strašni kum i vodi Mulića u avliju. Tamo se iznosi svakojaka bakarna starež i, dok to kalajdžija stručno pregleda, Rožljika ga propituje gdje je sve dosad
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
varoš, kako uđe gleda tamo amo, dok najedanput poviče jedna đevojka s čardaka: — E, careviću, odjaš' konja pa hodi u avliju!
Kad carević dođe u avliju i onda ga srete đevojka a on pogleda i poznade svoju sestru najstariju: ruke šire, u lica se ljube, a sestra njemu
u drugu veliku varoš i idući kroz varoš poviče opet jedna đevojka sa čardaka: — E ti, careviću, odjaši konja pa hodi u avliju!
Carević uđe s konjem u avliju, kad tamo a sestra srednja srete ga u avliji, ruke šire, pa se u lica ljube; vodi brata na kulu.
po svijetu dođe u treću varoš, kako uđe u varoš, al' eto ti đevojke pa poviče sa čardaka: — Odjaši konja pa hodi u avliju!
Carević svrati konja pa upravo u avliju, kad tamo al' evo ti njegove sestre najmlađe, ruke šire, pa se u lica ljube, vodi brata na kulu a konja u arove.
A on čuvši da ona spomenu vuka, pomisli da je zaista došao vuk u avliju, pa brže se okrene da bježi u kuću. U toj hitrini stane na motiku, a motika se uspravi, i njega držak po glavi — puc!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Dižeš se i ti, pa zajedno sa kolima i celom gungulom ulaziš u avliju, a tamo, pod trešnjom, stoji pogolema »rpa«. Nastaje izručivanje kukuruza i muvanje dece oko »babica«, a u to vreme
Pavle otvori vratnice, te uđosmo u avliju, a tamo već u veliko komišaju. Pred nas istrčaše snaje ča-Markove, jedna sa lučem, druga prihvata konja a treća,
— Eto ih! Pazi na sebe, viknu snaša Jula pa zatim iziđoše u avliju, gde u isti mah zastadoše putnička kola iz kojih iskoči jedan mlad i lep, no vrlo naduven gospodin, koji pruži ruku u
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
izleti podavijena repa na tri noge, pa šiša kroz sokak i ne osvrne se nit’ pusti avaza sve dok ne dođe pod koš u svoju avliju. Tek odande lane! A to je zeljov jednoga odbornika. Doskora se Mića s njim lepo pazio i zabavljao.
kazaše šta je napisano u novinama koje je neko privezao njegovom šarovu za rep i ovaj uleteo sa okićenim repom u svoju avliju.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Škripnuv zubima a zamahnuv pestju, skoči on na trijem, pa s trijema u avliju. Padnuvši, oba gnjata prelomi. Lijepa cura, što potekla bješe za njim, vrisnu s trijema kad ga vidje slomljena.
“ Žene iz pregrade dođoše i s njima Milun, koji je nešto glasno pričao. Ivana iziđe da zatvori avliju, pa kad se povrnu zatvori i kuću iznutra. „Spi!“ reče Stana. „E onda večerajmo, pa ćemo!“ ponovi opet vidar.
— Zlo nije, fala da je Bogu, ali jest hitno. — Stake naša, baš ona meni će: pa ajde, malo, po volji joj! — Iziđosmo u avliju. Ona šće da sjede, kao po tenanu da se pričamo. — Bogme, ja nemam kad, Stamena, no reci što imaš!
„Držte, povedite konje!“ reče serdar svojijema. Stana i Milica, uvedoše konje u avliju. „Čudni gosti!“ promrmlja Joka kad ih vidje. „A okle, vi ljudi idete?“ zapita serdar. „Iz Kotora“, odgovori onaj prvi.
Janko se tada brzo povrati na svoje mjesto, obu same opanke na bose noge, utuli svijeću, pa kroz kuću izađe u avliju. Kako on izađe, Stana koja dotle ni trenula na bješe, sjede na svome odru, pa slušaše.
“ Janko, smijući se prihvati mu Boga i odgovori da mu se prijatelj sad naređuje, pa da će izaći u avliju. „E, pa lijepo, tamo ću vas čekati“, odgovori Pejo i zagraja po kući naređujući odmah ručak.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
On pristupi i baba ga uvede u nekaku avliju ograđenu kostima junačkijem, a po avliji toliki ljudi mutavi i udurečeni stoje.
Tek što u ovu avliju uljeze, ostade i on i konj mu i pas mutav i okameni se na onome mjestu đe se našao. U ta isti trem zamuti se bratu mu
varoš, kako uđe gleda tamo amo, dok na jedan put poviče jedna đevojka s čardaka: „E careviću, odjaš, konja pa odi u avliju.
“ Kad carević dođe u avliju i onda ga srete đevojka a on pogleda i poznade svoju sestru najstariju: ruke šire, u lice se ljube, a sestra njemu
u drugu veliku varoš i idući kroz varoš poviče opet jedna đevojka sa čardaka: „E ti, careviću, odjaši konja pa hodi u avliju.
“ Carević uđe s konjem u avliju, kad tamo a sestra srednja srete ga u avliji, ruke šire, pa se u lica ljube; vodi brata na kulu.
dugo po svijetu dođe u treću varoš, kako uđe u varoš, al' eto ti đevojke pa poviče sa čardaka: „Odjaši konja pa hodi u avliju.
“ Carević svrati konja pa upravo u avliju, kad tamo, al' evo ti njegove sestre najmlađe, ruke šire, pa se u lica ljube, vodi brata na kulu a konja u arove.
“ U tome dođe i pop i đaci i svet se iskupi, te je iznesu na avliju te sveštenik očita poslednju molitvu, a čovek kao plačući nad njom prišapće joj: „Ustaj, nesrećnico!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
| EVO ME MEĐU KALUĐERI; ŠTA SAM TRAŽIO, TO SAM I NAŠAO Bilo je oko dva sata posle podne kad smo ušli u manastirsku avliju (jer smo lagano išli od Iriga do Hopova); istom bratija izišli iz trapeze i nisu bili jošt polegli spavati po običaju
„Znaš li što je”, reče mi Atanasije, „i tako sam žedan; uđimo u avliju za iskati vode i viditi šta se tu čini”. Uljezemo. Kad — ali tu svadba i veselje.
U taj ma[h] uljeze u avliju i pristupi k meni s dugačkom, belom kao sneg, bradom sveštenik, koji, kad vidi da ja grečeski ništa ne razumem, stane
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
! Kušmelj i Osinjača istrčaše u avliju i vidješe — prvo što vidješe bješe najdeblji dio fratrov, jer kulaš obrnuo sapi vratima, a fratar se povio na kulašu,
Ćosić, Dobrica - KORENI
Jer, Vasilije, starešina Prerova, kad se oštre noževi i polazi, žene nije puštao u avliju. Mogli su samo preko plota da gledaju. Kata je sedlala njegovog niskog i kosmatog konja.
Stari Prerovci su pričali: trećeg dana odnekud se vrati Lazar, uđe u avliju i zateče Vasilija pod bagremom. „Pomaže Bog!“ rekao mu je.
Toliko imanje Katićâ oni će naslediti, i još veće, još će ona sa Đorđem zaraditi. Avliju će proširiti, napuniće je novim zgradama, biće kao varoš. Otvoriće nove dućane, magaze, zakupiće celo polje do Morave.
Hodao je u čarapama po ciglanom podu od vrata do prozora s drvenim rešetkama, uplašeno pogledao na avliju i dugi niz soba pod jednim krovom što se nužnikom završavao, ne gaseći cigaru, stalno mamuran, neispavan, gadljiv na
Žalosno je! Gazda, prvi gazda pored Morave, a kao lopov ulaziš u svoju avliju. I prvo kod sluge Mijata, vernog. Pa me pitaš: „A šta radite vi, Mijate?
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Deda je u tome uživao. Nedeljom, rojevi dece, kao šareni leptiri, napune njegovu veliku avliju. I odrasli su tu — da slavne li divote — i sveopšti je urnebes i vriska.
Prala je ona sama veš i peglala, i to uvek povezane glave, jer je patila od migrene, sama čistila sobe i avliju, krpila, plela, kuvala, prala sudove ili ribala patos i prozore.
Izašao Ivan Ilić u hodnik, šetka, posmatra i osmatra. Ovaj hodnik gleda u avliju, u letnju baštu. Ali kakva mi je to letnja bašta kad su u paviljonu za muziku naslagana drva, a stolovi na sve strane
Onda seljak odlazi u avliju, iza dućana, da se obriva. Okvasi malo obraz iz neke barice odande u avliji, a i ne sapunja, pa vuče, vuče, ali ni
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
zida na horizontu; a zastor horizonta spušta se neposredno za tom ogradom: drvena ljesa u dnu ograde vodi ravno u avliju sunca koje zalazi. Za školjku, zajedno s njom umire nebosklon njezine sedefne kore.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Zapovijedam da mi podosta donesete, i to odmah, svake zahire, i punu avliju drva, sve suhovine, neka mi ima mati su čijem papiti haljine. — Sve će biti, gospodaru. Pokloniše se i odoše.
Kako uđe, gleda tamo-amo, dok najedanput poviče jedna đevojka s čardaka: — E, careviću, odjaš̓ konja pa hodi u avliju.
Kad carević dođe u avliju, i onde ga srete đevojka, a on pogleda i poznade svoju sestru najstariju: ruke šire, u lica se ljube, a sestra njemu
drugu veliku varoš i idući kroz varoš, poviče opet jedna đevojka sa čardaka: — E ti, careviću, odjaši konja pa hodi u avliju.
Carević uđe s konjem u avliju, kad tamo, a sestra srednja srete ga u avliji, ruke šire pa se u lica ljube; vodi brata na kulu.
Kako uđe u varoš, al̓ eto ti đevojke pa poviče sa čardaka: — Odjaši konja pa hodi u avliju. Carević svrati konja pa upravo u avliju, kad tamo, al̓ evo ti njegove sestre najmlađe, ruke šire pa se u lica ljube,
Carević svrati konja pa upravo u avliju, kad tamo, al̓ evo ti njegove sestre najmlađe, ruke šire pa se u lica ljube, vodi brata na kulu a konja u arove.
On pristupi i baba ta uvede u nekakvu avliju ograđenu kostima junačkijem, a po avliji toliki ljudi mutavi i udurečeni stoje.
Tek što u ovu avliju uljeze, ostade i on i konj mu i pas mutav i okameni se na onome mjestu đe se našao. U ta isti trem zamuti se bratu mu
On dakle sad uđe s kočijom u avliju, pa stane, te uđe u kuću i zaište večeru, a kad večera, otide pa leže u kočiju spavati.
Djevojke opaze te jabuke, pa se stanu dogovarati da ih od njega ukradu. Što reku, to i učine: sađu u avliju, uhvati svaka za jednu jabuku, ali kako su uhvatile, tako im ruke prionu.
U tome dođe i pop i đaci i svet se iskupi, te je iznesu na avliju te sveštenik očita poslednju molitvu, a čovek, kao plačući nad njom, prišapće joj: — Ustaj, nesrećnico!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Što se više približujemo, Stevica sve nemirniji, sve se više mijenja u licu i plašljivo obazire. Uđosmo u avliju. Nigdje života. Mrtva, duboka tišina. Sve pusto, sumorno, teško.
Ja strka' niz basamake i brže bolje osedla' i opremi' konje. Kad dovedo' konje, a oni već izišli pred avliju, pa 'odaju i jednako se nešto dogovaraju. Ja da vam je bilo viditi Simeuna, po Bogu braćo!
Izišli ja, pokojni Partenija i Isaija u avliju, pa 'odamo i jednako pogledamo u Gomjenice i osluškujemo. — Šta ćemo, braćo? Da bježimo? — uzvrati se Isaija.
Govorimo mi tako, dok uleti u avliju Stanko Đaković: — Eto, veli, Krajišnika uz Kozicu! Čuju se puške. — Šta ćemo, po Bogu braćo?!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
” Uveče popije samo teglu mleka, i u devet sati spava. A sutra, s petlovima na noge. Siđe u avliju, u donju kuću, gde se hleb mesi i gde mlađi spavaju, tu joj ispeku komad mesa, donesu salatu, samo malo posoljenu, jede
Ali je tu domaća spletka oko „intimnog” događaja jedne bogataške kuće prekinuta, i Ljuba je i dalje uspremao avliju i radio baštu, i nije mario za svoju senku, utoliko više što se starac više nije sunčao.
Zbirku ikona je jednoga dana prosto izbacio na avliju, a zatim je poklonio mladom seoskom popu. Kad je saznao da je pop to na druga vrata opet uneo u kuću, pobesneo je i
— preseca Soka. Mija, pun iskustva, već dalje priča: — Prozori na apsanama su kod nas sasvim niski, i gledaju pravo u avliju, gde svi prolaze. To je, treba da znate, samo policiski aps; a tamo dalje, u Sudu, tamo je drugo, tamo su tamnice.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
pocrvenio, digao jednu nogu i uvio je oko druge, pa najzad, kad doču reč koju su drugovi dobacivali, on dreknu: — U avliju! — Tako, sad je pravilno, sad možeš ići! — veli profesor. — E, sad je dockan!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ja kako ga bane osedlao, kako li ga tvrdo opasao! Pa zauzda đemom od čelika, pred dvore ga vodi u avliju k binjektašu bijelu kamenu, pa se đogu fati na ramena. Pogleduje devet svojih šura, a šurevi u zemljicu crnu.
deseta, a tebe se, bane, ražalilo, te ti zovnu Rada tamničara, tvoj tamničar na tamnička vrata, izvede me k tebe u avliju? Znaš li, bane, znaš li, Strahiniću, kad zapita i mene ulita: „Ropče moje, zmijo od Turaka, će propade u tamnici mojoj!
Već izid’te pred našu avliju, pa junaka dočekajte lepo, pred njime se smerno poklonite, pod njim dobra konja privatite, primite mu konja i
I sam Marko u avliju uđe; pred šatorom odsednuo Šarca, svome Šarcu tako besedio: „Odaj, Šaro, i sam po avliji, a ja idem pod šator
Sve s avlije poskidao glave, pa je glave saranio lepo, da j’ ne kljuju orli i gavrani, pa avliju pustu nakitio, nakiti je arapskim glavama, Arapovo blago pokupio; a četiri sluge Arapove, koje nije teo
Svatovi se na broj iskupiše u šarenu kamenu avliju. Zatvorena vrata na kapiju, zatvorena i pak zaklopljena, na kapiji četiri dželata: dva Arapa i dva Latinina, — krvave im
A kad dođe mlada u Kotare ka bijeloj kuli Smiljanića, u avliju konja nagonila i pod kulom razjaha dorina, kad evo ti lijepe Anđuše, mile seke Smiljanić-Ilije, brže leti niz bijelu
Kada spade dole na avliju, pa sagleda lijepa junaka, bijaše se mnogo začudila njegovome stasu i obrazu, jer ga takog ni viđela nije; jedva Anđa
takog ni viđela nije; jedva Anđa sama sebi dođe, pa se vrati na bijelu kulu, pa materi svojoj kazivaše: „Kakav junak u avliju dođe, takvog, majko, ni viđela nisam: ja kakva je stasa i obraza, baš je lepši od svake đevojke!
Kad Ilija dođe u avliju, pred njega je Anđa istrčala, ne pita ga: „Kako si mi, brate?“ već mu odmah riječ progovara: „A ču li me, moj brate
zamandaljena; kuca Pavle halkom na vratima, a kad nitko ne šće otvoriti, zatrča se Sava od Posavlja, te preskoči kamenu avliju, i družini on otvori vrata. Kad nađoše bega Ali-bega, pita njega Sava od Posavlja: „Kamo, bego, od Konjica Janko?
đogata, golu sablju drži u rukama, pa družini ’vako govoraše: „Braćo moja, tri stotine druga, da crkvenu zatvorim’ avliju, da busije sebe pogradimo, pa da ovđe dočekamo Turke“. Al’ besjede dva brata Nedića: „Čiča Jašo, što si poluđeo!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
čupe Zone, nedeljom ode sa drugaricama na ćošak pred Kaloferlijski han ili na Bit-pazar, gde igra oro; ili u neku avliju ili neki poširi ćorsokak, gde se momci i devojke ljuljaju bele nedelje na „nišaljkama“, i gde se zagrljeni momak i devojka
Ima si, bre, i kasu za pare i espap, kako jedan trgovac, a ne kuta pare po avliju i po tavan, kako, ete, mačka što si kuta... Stade prvi kujundžija od Beograd do Peć i do Prizren!...
za sebe kao neku završnu reč, pa sada poče dostojanstvenim tonom, a i ne gleda na Doku, već gleda kroz prozor u avliju.
jedino kroz kapidžik u komšijsku avliju ili preko sokaka što je umela i smela sama poći. Zato i nije bilo lako Mani; i prošlo je poviše vremena dok je mogao
Sve se sleglo tu. Silan svet se okupio, pa prekrilio sve odaje, doksate, avliju i sav sokak; na sve strane samo oro vidiš — jedno, drugo, treće oro, kako se talasa i šareni!...
Malo posle, eto i nje, Zone. Izlazi iz kuće, spušta se dostojanstveno kao golubica niz visoke kamene stepenice dole u avliju.
“ A one ga pitaju koju će da uzme, a on kaže: „Sve po avliju i po sokak“. Svi se smeju i vele: „Lelee, ludo je, ama pa si znaje što si je poubavo!
i on, srećan što mu se dala prilika da zabavlja goste i što ga svi prijatno gledaju; jer sve je to pojurilo sa sokaka u avliju, a okolni komšijski zidovi puni načičkani radoznala sveta I sve se to trese od silna smeha, a najviše se smeju baš
ga već slabine, a vilice mu ostaše razjapljene, pa ne može da ih sastavi od silna smeha koji je sve obuhvatio, i avliju, i komšiluk, i sokak. Svi se tresu od silnog smeha. jedni viču: „Lele, tugoo, kuče u čašire fatilo se u oro!
doka se brani i veli da je ona laka, i zove ga da se ogledaju: „Ajde da preripujemo koj će pobolje da preripi kočije u avliju tam’!“ Ali se nikako ne složiše.
— Taske, mori! — viknu Tašana, poplašena od njena pogleda. — Neje nikud iskačala? — Neje... Neje iskačala ni u avliju! Treći dan veće... Mori, zašto me pituješ? — Pa kude je? Vikni gu! Okni gu pri nas. — Zone, mori!