Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
negde iza onih vrata, doista bolna prebolna, a na leđima i u mukama, ležala pomenuta Fata, Aganova majka, kao i da se Agan, prva violina poznate družine Cicvarići, čovek koji se uvek hvastao kako najbolje razume gospodar-Iliju, smesta odazvao
pod Milošićem, pod njom sedi mlado momče, Srbiju peva; sve Srbija do Srbije Obrenovića“, i druge, pa da je tom prilikom Agan, prva violina, sve podskakivao, i neumorno i besno, kao da je te noći s uma sišao, podvriskivao: „Oj Ikiću, oj Dikiću,
što je to, uostalom, jednodušno tvrdila protivna, tužilačka strana, to jest celokupna ciganska mala, navodeći da je Agan prisiljen da izađe, i odričući u sav glas i jednovremeno bednu odbranu optuženog Ilije da je plemenita duša, Fatina
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
»Ja sam iz Alepa« — odgovori strani. »Kako ti je ime?« »Agan«. »Bi li ti kod mene služio?« »Dragovoljno« — odgovori prvi — »kad ne bi tu bedu (na oružije pokazujući) kod sebe
gavaleri koji su spolja uglađeni i nakićeni, mislite svet će progutati, a kod kuće suv lebac jedu i sami čizme čiste. Agan poljubi svoga gospodara u ruku i puno zadovoljstvo izrazi da mu je sudbina sreću poklonila takvog junaka služiti.