Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
(pošto je Danica otišla i on je ispratio pogledom): Odista, lepuškasta devojčica, to se mora priznati SIMKA (Agatonu): Što se ti, boga ti, mator, upuštaš u razgovor s njom? AGATON: Hteo sam, znaš, onako da je ispitam malo.
Gledajte vi od čega živimo, a ostavite se nosa. (Agatonu.) Nego, reci ti nama, brate Agatone, zar ti nisi mogao onako da ispitaš kakva je to tetka?
VIDA: A što baš ti? SARKA: Pa udovica sam, slobodna sam, lakše mi je nego vama. SIMKA (Agatonu nasamo): Čuješ li ti, Agatone, ovaj razgovor? AGATON: Čujem. SIMKA: Pa nećeš valjda pustiti da se ko drugi useli?
SARKA: Iju! SIMKA: Bože moj, ko će kao bog! A ja kažem jutros Agatonu: navij, boga ti, taj budilnik da ga čujemo kako zvoni. SARKA: E, pa eto, čula si sad! SIMKA: Pa čula sam, dabome!
Da je on diktirao, izdiktirao bi sebi nešto više, a ne samo 5.000 dinara. TANASIJE: Dosta je Agatonu i toliko. SIMKA: E, a po čemu njemu dosta, a tebi nije? TANASIJE: Drugo je Agaton, a drugo ja. SIMKA: Gle, molim te!
DANICA: Ona je slaba, ako bi bili dobri da pređemo tamo, k njoj? AGATON: Pa da, možemo tamo preći. ADVOKAT (Agatonu): Vi nam niste potrebni. AGATON: Molim, kako vi kažete. Uostalom, ja sam tu, pa kad vam ustrebam, a vi me zovite.