Dučić, Jovan - PESME
U ponoć je izgrejao mesec, krupan kao aždaja. U šumu se krišom vratio dečko i odrešio bludnicu. Ona je dečku izvadila oba njegova plava oka da ne bi video na koju
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
licu razli nekako blaženstvo i nekaka svetlost, i meni se učini da je Bog pomilova rukom, i da se svetac nasmeši, i da aždaja pod njegovim kopljem ze'nu.
Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE
Ršumović JOŠ NAM SAMO ALE FALE Sadržaj NI PET PARA 2 AKO VIDITE AŽDAJU 3 ŠTA JEDE MALA ALA 4 ZAŠTO AŽDAJA PLAČE 5 IDILA 6 ŠTA MAJKE IZ LIVNA NISU ZNALE 7 TUŽICA JEDNOG ZMAJA 8 BILO JE PROLEĆE MESEC MAJ 9 ZAPIS O PARADNOJ
NISU ZNALE 7 TUŽICA JEDNOG ZMAJA 8 BILO JE PROLEĆE MESEC MAJ 9 ZAPIS O PARADNOJ AŽDAJI 11 ŽURKATA NA AKREPITE 12 KAD AŽDAJA NIJE U DOBROM STANjU 14 SEĆANjE NA ASPIDU KOSANU 15 BABA ROGA 16 AŽDAJA SVOM ČEDU TEPA 17 JEDNOG ZMAJA KRAJA 18 JOŠ NAM
O PARADNOJ AŽDAJI 11 ŽURKATA NA AKREPITE 12 KAD AŽDAJA NIJE U DOBROM STANjU 14 SEĆANjE NA ASPIDU KOSANU 15 BABA ROGA 16 AŽDAJA SVOM ČEDU TEPA 17 JEDNOG ZMAJA KRAJA 18 JOŠ NAM SAMO ALE FALE NI PET PARA Svet je postao bez veze, sve prinčevi i
I uopšte, deca iz te mafije proždrljiva su iz geografije. ZAŠTO AŽDAJA PLAČE Aždaja gorko plače jer vređaju njeno aždajče. Rekli mu daje ružno, pa majci došlo tužno.
I uopšte, deca iz te mafije proždrljiva su iz geografije. ZAŠTO AŽDAJA PLAČE Aždaja gorko plače jer vređaju njeno aždajče. Rekli mu daje ružno, pa majci došlo tužno.
IDILA I video sam: u jednom klancu gospođa vodi aždaju na lancu. Lanac dugačak a gospođa stara, aždaja nestašna pa samo trčkara. Malo, malo, pa na nekoj steni aždaja stane i počne da šeni.
Lanac dugačak a gospođa stara, aždaja nestašna pa samo trčkara. Malo, malo, pa na nekoj steni aždaja stane i počne da šeni. Verovatno znajuć’ šta najvoli ala gospođa joj baca princeze u zjala.
ZAPIS O PARADNOJ AŽDAJI Na dan Prvoga maja u Beograd je doputovala jedna aždaja iz pasivnog kraja. Nikome ništa nije rekla, pošto je bila seoskog porekla.
Dokoličeći tako po gradu uvrstila se u paradu. Dok je svečana muzika svirala i aždaja je paradirala. Čak je sa nekolke reči proste pozdravila visoke goste.
Taj u stvari može i da krepa dok ulovi sledećeg akrepa. KAD AŽDAJA NIJE U DOBROM STANjU Kad aždaja nije u dobrom stanju treba se odmah pobrinuti za nju, pa ili je poslati u Vrnjačku
Taj u stvari može i da krepa dok ulovi sledećeg akrepa. KAD AŽDAJA NIJE U DOBROM STANjU Kad aždaja nije u dobrom stanju treba se odmah pobrinuti za nju, pa ili je poslati u Vrnjačku Banju, ili joj odseći glavu na panju.
Al’ ona ni da pokaže njušku. Da li postoji, il’ ne postoji? Uglavnom ona se mene boji. AŽDAJA SVOM ČEDU TEPA Nakazice moja lepa!
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Kao mladić, ovo najmlađe dete suočava se sa mnogobrojnim preprekama u vidu htonskih čudovišta (aždaja, zmajeva itd.), sudbinom i zlim ljudima (to često mogu biti rođena braća, car-tast itd.).
roditeljskog doma, lutanja, avanture i sukoba junaka sa nadmoćnim silama (zli dar, opaka maćeha, zavidljiva braća, div, aždaja, veštica itd.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Iznenada, na podijumu, obuzima je ludi strah, ruke joj se koče, a publika joj se pričinjava kao stoglava aždaja. U trenutku potpunog izbezumljenja pogled joj se slučajno zaustavlja na licu jedne devojčice u prvom redu: prepoznaje
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
ANTOLOGIJA Sadržaj O NAŠOJ NARODNOJ PRIPOVECI I OVOJ ANTOLOGIJI 2 PRIPOVETKE 9 TAMNI VILAET 10 BAŠ-ČELIK 11 AŽDAJA I CAREV SIN 27 U LAŽI SU KRATKE NOGE 33 DJEVOJKA BRŽA OD KONjA 40 STOJŠA I MLADEN 41 ZLA SVEKRVA 48 CAREV ZET I KRILATA
Kako tica izgori Baš-Čelik pogine. Carević onda uzme svoju ženu pa ode šnjome kući. AŽDAJA I CAREV SIN Bio jedan car pa imao tri sina.
grma a on za njim, te ovamo te onamo dok uteče zec u jednu rekavicu, a carev sin za njim, kad tamo, a to ne bio zec nego aždaja, pa dočeka careva sina te ga proždere.
a carev sin za njim, te ovamo te onamo dok uteče zec u onu rekavicu, a carev sin za njim, kad tamo a to ne bio zec nego aždaja, pa ga dočeka te proždere.
Onda je zapita carev sin: — Gde je, bako, moj zec? A ona mu odgovori: — Moj sinko, nije ono zec, nego je ono aždaja. Toliki svet pomori i zatomi. Čujući to carev sin malo se zabrine, pa reče babi: — Šta ćemo sad?
I mene je tako uhvatila, ali sad se nema kud. Onda on nastavi: — Slušaj dobro što ću ti kazati. Kad dođe aždaja, pitaj je kuda ide i gde je njezina snaga, pa sve ljubi ono mesto gde ti kaže da joj je snaga, kao od miline, dokle je
Posle carev sin otide u dvor, a baba ostane u rekavici. Kad dođe aždaja, stane je baba pitati: — Ta gde si zaboga? Kuda tako daleko ideš? Nikad nećeš da mi kažeš kuda ideš.
Kuda tako daleko ideš? Nikad nećeš da mi kažeš kuda ideš. A aždaja joj odgovori: — E, moja bako, daleko ja idem. Onda joj se baba stane umiljavati: — A zašto tako daleko ideš?
Ja da znam gde je tvoja snaga, ja ne znam šta bih radila od miline, sve bih ono mesto ljubila. Na to se aždaja nasmeje pa joj reče: — Onde je moja snaga u onom ognjištu.
Onda baba pritisne grliti i ljubiti ognjište, a aždaja kad to vidi, udari u smeh pa joj reče: — Luda ženo, nije tu moja snaga. Moja je snaga u onom drvetu pred kućom.
Moja je snaga u onom drvetu pred kućom. Onda baba opet pritisne grliti i ljubiti drvo, a aždaja opet u smeh pa joj reče: — Prođi se, luda ženo, nije tu moja snaga. Onda baba zapita: — Da gde je?
Onda baba zapita: — Da gde je? A aždaja stane kazivati: — Moja je snaga daleko, ne možeš ti tamo otići. Čak u drugome carstvu kod careva grada ima jedno
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
VASILIJE: Molim vas, ne obraćajte pažnju na njega! FILIP: I da drvenim mačem ne može da se proburazi aždaja, ili da se probode tiranin? I da drvenim mačem ne mogu da se odbiju udarci čeličnog?
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Bog se dragi na Srbe razljuti: sedmoglava izide aždaja i satrije Srpstvo svekoliko, klevetnike grdne i klevetu. Na razvale carstva junačkoga zasja sveta Miloševa
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
ČUDOVIŠTA ALA Za alu se misli da ima od aždahe osobitu duhovnu silu te leti i vodi oblake i grad navodi na ljetinu. AŽDAJA Po narodnom verovanju, aždaja je životinjsko čudovište, slično ali.
AŽDAJA Po narodnom verovanju, aždaja je životinjsko čudovište, slično ali. Kao i ala, aždaja ima krila i leti, ali obično živi u vodi, iz koje izlazi i
AŽDAJA Po narodnom verovanju, aždaja je životinjsko čudovište, slično ali. Kao i ala, aždaja ima krila i leti, ali obično živi u vodi, iz koje izlazi i proždire momke i devojke.
Kao i ala, aždaja ima krila i leti, ali obično živi u vodi, iz koje izlazi i proždire momke i devojke. Aždaja — kako narod veruje — može da živi onoliko stotina godina koliko čovek ima zuba u vilici.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
47 5. STOJŠA I MLADEN. 52 6. ĐAVO I NjEGOV ŠEGRT. 56 7. PRAVA SE MUKA NE DA SAKRITI. 58 8. AŽDAJA I CAREV SIN. 60 9. ZMIJA MLADOŽENjA. 63 10. OPET ZMIJA MLADOŽENjA. 65 11. KOME BOG POMAŽE, NIKO MU NAUDITI NE MOŽE.
(Stojša i [VІІІ] Mladen), b. (Đavo i njegov šegrt), 7. (Prava se muka ne da sakriti), 8. (Aždaja i carev sin), 14. (Ko manje ište više mu se daje) i 39.
” Pa mu da sve što je god doneo na galiji, i da mu kćer svoju te se oženi njome. 8. AŽDAJA I CAREV SIN. Bio jedan car pa imao tri sina.
a on za njim, te ovamo te onamo dok uteče zec u jednu rekavicu, a carev sin za njim, kad tamo, a to ne bio zec, nego aždaja, pa dočeka careva sina te ga pro- | ždere.
a carev sin za njim, te ovamo te onamo dok uteče zec u onu rekavicu, a carev sin za njim, kad tamo, a to ne bio zec nego aždaja, pa ga dočeka te proždere.
” Onda je zapita carev sin: ..Gde je, bako, moj zec?” A ona mu odgovori: „Moj sinko, nije ono zec, nego je ono aždaja. Toliki svet pomori i zatomi.” Čujući to carev sin, malo se zabrine, pa reče babi: „Šta ćemo sad?
I mene je tako uhvatila, ali sad se nema kud.” Onda on nastavi: „Slušaj dobro što ću ti kazati. Kad dođe aždaja, pitaj je kuda ide i gde je njezina snaga, pa sve ljubi ono mesto gde ti kaže da joj je snaga, kao od miline, dokle je
” Posle carev sin otide u dvor, a baba ostane u rekavici. Kad dođe aždaja, stane je baba pitati: „Ta gde si za Boga? Kuda tako daleko ideš? Nikad ne ćeš da mi kažeš kuda ideš.
Kuda tako daleko ideš? Nikad ne ćeš da mi kažeš kuda ideš.” A aždaja Joj odgovori: „E moja bako, daleko ja idem.” Onda joj se baba stane umiljavati: „A za što tako daleko ideš?
Ja da znam gde je tvoja snaga, ja ne znam šta bih radila od miline, sve bih ono mesto ljubila.” Na to se aždaja nasmeje, pa joj reče: „Onde je moja snaga u onom ognjištu.
” Onda baba pritisne grliti i ljubiti ognjište, a aždaja kad to vidi, udari u smeh pa joj reče: „Luda ženo! nije tu moja snaga. Moja je snaga u onom drvetu pred kućom.
nije tu moja snaga. Moja je snaga u onom drvetu pred kućom.” Onda baba opet pritisne grliti i ljubiti drvo, a aždaja opet u smeh pa joj reče: | „Prođi se luda ženo, nije tu moja snaga.” Onda baba zapita: „Da gde je?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
STARAC 11 NEMUŠTI JEZIK 15 ČUDOTVORNI PRSTEN 19 ZLATNA JABUKA I DEVET PAUNICA 28 ČARDAK NI NA NEBU NI NA ZEMLjI 38 AŽDAJA I CAREV SIN 40 ALA 46 ZMIJA MLADOŽENjA 49 BAŠ-ČELIK 54 STARAC PREVARIO DIVOVE 70 OČEV TRS 73 TRI JEGULjE 82 ZLATORUNI
starija sina i oćepa ih odmah od sebe, a njega oženi đevojkom koju je sebi izabrao, i ostavi ga nakom sebe da caruje. AŽDAJA I CAREV SIN Bio jedan car, pa imao tri sina.
a on za njim, te ovamo te onamo dok uteče zec u jednu rekavicu, a carev sin za njim, kad tamo, a to ne bio zec nego aždaja, pa dočeka careva sina te ga proždere.
a carev sin za njim, te ovamo te onamo dok uteče zec u onu rekavicu, a carev sin za njim, kad tamo, a to ne bio zec nego aždaja, pa ga dočeka te proždere.
Onda je zapita carev sin: — Gde je, bako, moj zec? A ona mu odgovori: — Moj sinko, nije ono zec, nego je ono aždaja. Toliki svet pomori i zatomi. Čujući to carev sin, malo se zabrine, pa reče babi: — Šta ćemo sad?
I mene je tako uhvatila, ali sad se nema kud. Onda on nastavi: — Slušaj dobro što ćy ti kazati. Kad dođe aždaja, pitaj je kuda ide i gde je njezina snaga, pa sve ljubi ono mesto gde ti kaže da joj je snaga, kao od miline, dokle je
Posle carev sin otide u dvor, a baba ostane u rekavici. Kad dođe aždaja, stane je baba pitati: — Ta gde si zaboga? Kuda tako daleko ideš? Nikad nećeš da mi kažeš kuda ideš.
Kuda tako daleko ideš? Nikad nećeš da mi kažeš kuda ideš. A aždaja joj odgovori: — E, moja bako, daleko ja idem. Onda joj se baba stane umiljavati: — A zašto tako daleko ideš?
Ja da znam gde je tvoja snaga, ja ne znam šta bih uradila od miline, sve bih ono mesto ljubila. Na to se aždaja nasmeje, pa joj reče: — Onde je moja snaga u onom ognjištu.
Onda baba pritisne grliti i ljubiti ognjište, a aždaja, kad to vidi, udari u smeh, pa joj reče: — Luda ženo, nije tu moja snaga. Moja je snaga u onom drvetu pred kućom.
Moja je snaga u onom drvetu pred kućom. Onda baba opet pritisne grliti i ljubiti drvo, a aždaja opet u smeh, pa joj reče: — Prođi se, luda ženo, nije tu moja snaga. Onda baba zapita: — Da gde je?
Onda baba zapita: — Da gde je? A aždaja stane kazivati: — Moja je snaga daleko, ne možeš ti tamo otići. Čak u drugome carstvu kod careva grada ima jedno
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Ali posudinu ne prihvati za dršku, nego je obavi svojim dugačkim snažnim prstima, ne mareći što je vrela. I srknu kao aždaja.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Solomonska presuda! — uzviknuo je poručnik Mišić. — Slažemo se. CRNA REKA Kapetan Milija, zvani „Aždaja“, priča kako se i on vukao po poljskim zavojištima.
A tamo nema vrd-mrd. Ispašćeš sposoban za vrontu i utrapiće ti pušku. Nego beži dok si čitav!“ — Evo ti — završi „Aždaja“ priču... Ležao je na susednom krevetu, sav uvijen zavojima, kao dete u pelenama.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
koje rastu na drvetu kome eventualno ne pripadaju, i koje obično, u planini i u jezeru, čuva aždaja, ili arslan, ili drugo kakvo čudovište: takve j.
pale na pamet sa bukve jabuke, ili javorove, ili jovove, ili zlatne jabuke, koje u nepristupačnoj šumi čuva zmija ili aždaja, ili jabuke od kojih se stvara zlato, ili od kojih rastu rogovi?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Gadna? Jesam li rekao gadna? Mislio sam da će aždaja na koju sveti ratnik upravlja svoje osvetoljubivo koplje biti upravo onakva kakvu smo navili da viđamo na freskama i
Gušter je bio ogroman, otprilike iste veličine kao što su stari živopisci mislili da je velika Đorđeva aždaja. No iz njegovih nozdrva nije lizao opasni plam, niti su se videli krvoločni šiljati zubi u njegovim razjapljenim čeljustima.
Nikakvog daljeg doterivanja i udešavanja. Taman posla. Sve je ovde jasno. Jahač i njegov konj su tamni, a aždaja je bela. E nećemo, Prohore, da se žestimo.
Njegovo koplje se pobolo daleko od vrata aždaje. Smeje li se to aždaja? Kezi li se? Je li to sveti Đorđe zgranut? Zar je on šeprtlja? O čemu to govori Matija?
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ovaj pleziosaurus, sa dugim zmijskim vratom, prava je aždaja; ni u snu je ne bih želeo sresti. Ovaj kostur, viši no žirafin, ostatak je jedne džinovske ptice iz Nove Zelandije.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
količina koje su, kao što vidite, do temelja zaljuljale naše zdravo rasuđivanje, bilo je u matematici i drugih bauka, aždaja, stonoga, psoglava, guštera, krokodila, gvozdenzuba, meduza, škorpija, kerbera, punoglavaca, ajkula i, vrh svega toga,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Očne beonjače bile su žute kao limun, pa vrat... grudi takođe. Kapetan Milija, koga su zvali „Aždaja“, priđe važan mome krevetu, i dohvati za ruku kao da mi odbrojava puls.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
nešto (znači: ne) akreb, akrep — skorpija akšam — četvrta muslimanska molitva, posle sunčeva zalaska, veče ala — aždaja. „Za alu se misli“ — kaže Vuk — „da ima od aždahe osobitu duhovnu silu te leti i vodi oblake i grad navodi na ljetinu.