Obradović, Dositej - BASNE
vlast davati dužan je koliko više može gledati šta i kome daje, zašto i on vesma gre|ši ako daje gdi ne pristoji. Aleksandru Makedonskomu dođe jedan od njegovih dvorjana i zaprosi od njega dva talanta da udomi kćer svoju.
Veli dvorjanin: „To je mnogo za moju kćer.” — „Uzmi, pak ćuti,” — reče mu car; — „Aleksandru bi sramota bila malo dati.” Ovo su mnogi hvalili i do neba dizali.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
spremi mene i Božu u Beč moliti imperatora Franca za džebanu i druge potrebe, odakle pošljemo prošenije imperatoru Aleksandru ruskom, s otim i u Carigrad sultanu. To će biti oko polovine januara 1806. godine, tako mi se čini.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Nekad je on nosio arač iz tri nahije knezu Aleksandru Karađorđeviću Obično je to bilo u proleće. Pođe on tako zorom iz Brusnice i cela stara čaršija zna da će se on zorom
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Možeš Buniparti sveću upaliti. — Ne Buniparti već caru Aleksandru i Kutuzovu. Onda se još sve na svetu o Buniparti, Aleksandru, Kutuzovu, Miloradoviću i drugim znamenitim ljudima
— Ne Buniparti već caru Aleksandru i Kutuzovu. Onda se još sve na svetu o Buniparti, Aleksandru, Kutuzovu, Miloradoviću i drugim znamenitim ljudima govorilo, ali sve o ratu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Pokušavao je Tanasije da se zakopča, prilazeći potporučniku Aleksandru. — Je li, grofe, gde smo mi noćas?... A?... Nama popucaše grbine izvlačeći topove, a gospodina Tase nigde nema. Je li?
— Gospodo, izvolte u bateriju! — i komandir se okrete Aleksandru. — Sa vašim prvim i drugim topom nanišanite ono gumasto drvo, a vi — obrati se meni — sa trećim i četvrtim na ivicu
Iako su vojnici bili premoreni, naređeno je da se baterija odmah ukopa. Jankulj ostavi ašov, i obrati se Aleksandru: — Gospodin potporučnik, je l vam se jede prasećina?
— dodaju drugi uz smeh. — Druže, sme li da se otvori? — obrati se jedan pešadijski potporučnik Aleksandru, lupkajući po prednjaku. Pešaci diraju uvek artiljerce, kako u ležištima prednjaka nose flaše sa vinom.
Ili zmijastu pešačku kolonu dvojnih redova, kako se provlači pored neke vrzine. Naiđe komandant diviziona i naredi Aleksandru i meni da odmah pojašemo, da nađemo komandanta pešačkog puka i od njega tražimo dalja uputstva.
Komandir je podelio bateriju na dva voda. Jednim je on komandovao, a drugi je poverio Aleksandru, da se nosi sa onom brdskom baterijom. Ja sam sa komandirom.
Nismo odmakli daleko, kad ono opet raskrsnica, te i tu jedan ostade. Aleksandru zamakla za oko jedna mlada seljanka, pa sjaha „da bi malo noge ispravio“.
— Šta ćeš, Učo, mora čovek da misli i na dušicu svoju. Dede podeli — pruži karte Aleksandru, i dok ovaj žmirkavo gleda, pomerajući lagano donju, Milan objašnjava: — U ratu, Učo, nemaš šta da misliš.
Neko baš tada zakuca na vrata. Uđe posilni komandantov. Reče da je komandant naredio Aleksandru i meni da odmah sa konjima odemo u divizion. — Šta li smera sada po ovoj vrućini, u pola dva časa?
Ne znam kuda pre da gledam, da li tamo gde treba konj da naiđe ili na grane, da me ne zakače. Aleksandru spade kapa sa glave. On ne može da zaustavi konja i čujem kako viče da ja zadržim svoga.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
gotovi, a, u isto vreme, poslanici Velikog Aleksandra od jutra do mraka za njim pristaju, mole ga i zaklinju da ne čini Aleksandru takove obide ne primajući sto [h]iljada talira što mu on na dar šalje: o ovim u samoj vešti i istini velikim ljud’ma ko
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Jorhe Luis Borges Sinu Aleksandru NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE ZLATOPRSTA Devojčicu, nađenu u močvari, niko nije želeo da primi u svoj dom.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
To su slavni romani o Trojanskom ratu i o Aleksandru Makedonskom, koji se na srpskom jezičkom prostoru usvajaju na stvaralački način uz korišćenje razvijene epske poetike,
i duhovnom, ali ne insistira na Milutinovom ličnom duhovnom podvigu, jer je ideal čoveka i vladara sada viđen u Aleksandru Makedonskom, s kojim on poredi svoga junaka.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Pri mojim studijama o aleksandriskom dobu naišao sam u Plutarhovim životopisima na ovu pričicu. Kada su Aleksandru Velikom vojskovođe njegove donele jedan skupocen kovčežić, najdragoceniji predmet celog persiskog plena, pitao ih je
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Rođen Stevan Sremac Milan D. Rašić: Grof od Monte Hristo. Po Aleksandru Dimi, šest svezaka (1856. godine objavljene su i sveske od VII do X) 1856. Jovan Sundečić: Niz dragocijenoga bisera...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ U Ilijadi lepa Helena zna da će o njoj i Aleksandru biti pesme „među potomcima“, a Ahil veli Agamemnonu: „Ahejci dugo će pamtit, mislim, i tvoju svađu i moju“.
Neki misle da je ovo ime ušlo u naše narodne pesme iz srednjovekovnih pripovedaka o Aleksandru Velikom, čija se žena zvala Roksanda.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
KOKOŠ SA ZLATNIM JAJIMA Darije, persijski car, u neko dobi bio je poslao svoje elčije k Aleksandru, maćedonskome kralju, izaradi porcije, što je od pređe uzimao od Filipa, oca mu, danak, da onako i on mu lepo, potpuno