Obradović, Dositej - BASNE
” Videći ga derviš u tako žalosnom sostojaniju, zaboravi svoje argumente, pritrči s vodom i s suzama u očima. „Aman, kardaš,” — vikne — „što je to od tebe?
“ — „Ta piše, prođi me se, aman! Ko veli da ne piše?” — „ E dobro”, — priloži drugi, — „a ti 'ajde pak |razdeli sa mnom sve što god imaš.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
haljine, kroz kapu propali perčini, kroz čakšire kolena, kroz opanke prsti propali, a kad dođu tamo kod vezira poviču: „Aman, aman za carevo zdravlje!
kroz kapu propali perčini, kroz čakšire kolena, kroz opanke prsti propali, a kad dođu tamo kod vezira poviču: „Aman, aman za carevo zdravlje!
Mane se ̓odža sabe i molitve, veće iz glasa poviče: „Aman, Turci, umet i Muhamed, uđe Vla̓ na kapiju u šanac!” Grnu svi Turci na kapiju, dočekaju naše: mlogoga u kućama ubiju,
— „Eto šta će, čovek hoće Fočićeva hata ili ̓oće na grad”. — „Aman, ustavite!” — „Mi, vele, ustaviti ne možemo, jerbo njega sva vojska sluša skoro bolje nego nas; no idite vi i molite ga,
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— plata za slugu ili vojnika ak — prâvi akter — glumac alal — blagoslov alaliti — blagosloviti alevi — crveni aman — milost andrak — đavo, obešenjak aparta — zasebno, sem toga apelirati — žaliti se višem sudu aratos ti bilo —
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— E, moj lijepi bratac, ti mi ga moraš naći! — Hoću, naći ću ga! Kako ne bih! Kad ti hoćeš, naći ću ga, pa, aman, da se u zemlju sakrio! — Eh, tako, tako!... Idi, nađi ga!... Hoćeš malo duhana?... — Pa... ako je bog dao...
REČNIK avaz — glas, vest, jeka agovati — gospodariti aman — milost, oproštaj amanet — zavet, svetinja anatema — kletva, prokletstvo arbija (harbija) — drvena ili gvozdena
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Prošlo je sve. Sramota bi me bilo od berberina koji me sapuni triput nedeljno. Aman, pobratime! Ja nehotično načinih nekakav uvod.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Česti su melodični turski refreni: of, aman, aman-aman, ili aromunski: oj, bo, bo, bo. Na osnovi neposrednog promatranja mogu o njihovoj darovitosti utvrditi ovo.
Česti su melodični turski refreni: of, aman, aman-aman, ili aromunski: oj, bo, bo, bo. Na osnovi neposrednog promatranja mogu o njihovoj darovitosti utvrditi ovo.
Česti su melodični turski refreni: of, aman, aman-aman, ili aromunski: oj, bo, bo, bo. Na osnovi neposrednog promatranja mogu o njihovoj darovitosti utvrditi ovo.
Matavulj, Simo - USKOK
Njemu prevrije, te je svom snagom stište iza šake i trgnu! Krstinja lako vrisnu i dodade: — Aman, čovječe, ne lomi tu ruku koja ti je djecu odnjivila. — Čujš, babo! — reče on kroza zube.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Pa neka neko kaže da je rad na ideološkom obrazovanju kod nas popustio! Deca nam govore kao matorci! Aman, deco, nemojte! Nastrano je to što se sa vama čini.
Radičević, Branko - PESME
Sam se sebi sad osmenu, Pa s' unapred dalje krenu. „Zaman! 3aman!“ sebi zbori, Ma opeta gleda gori, Kao da se otud nada Oprostit se pusta jada, Kô da s' nada da će drusto...
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
nije, sirotuje i posti, meće zakrpu na zakrpu, a onda se jednog dana ogleda od glave do pete i brižno uzdahne: — Aman, braćo moja, kad će već jednom taj prevrat, evo se sasvim ogolje i obosi!
Svi oni mene znaju i vole. Meni se odjednom oduzeše noge i zakova glas. — Čovječe, aman, čovječe — nemušto zavapih u šumnoj panici, skoro gluv — pa ti su tvoji dječaci danas odrasli ljudi, prošlo je otada
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Ti si tamo odakle se vide kuvani oblaci, kazani prepuni zuba, i gde je svaka grdoba moguća! Aman, drži se onoga što je jasno! Aga je rekao da ideš. Izbora nema. Učini, iako ne razumeš! Ne pitaj kako i zašto!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
i jauci, previjanje od udaraca, plačni glasovi svirača, Ciganaka, Cigana, koje gonjaše ispred sebe, i njihova molba: — Aman, gazdo! Hoćemo! Sad ćemo!! — Zatim uplašenu, silnu svirku.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Siroma starac da bi dokazao sinovima, da mu je nužda oženiti se i da ga snahe aman nikako ne poslužuju, smisli ovaj način.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
I tako iz dana u dan, dok mu ne dosadi pa dođe i zacvili: aman! Tad mu daš parče hartije pa on lepo napiše: „Do danas sam pripadao toj i toj partiji, a od danas...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Mislio ti moj Dule od stotinu ruku, pa nikako da smisli, kako bi malko zabušio... aman pred bitku na Pandiralu, njega ti pošlju nekim poslom u bolnicu.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— A on zort, boga mi! Stade plakati ka’ svaka strina, pa samo toliko umede da kaže: »Aman, da si mi, veli, brat ka’ od majke!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
starim anterijama, beže ispred njih i, kao da ih umilostive, okreću se k njima i ponizno ih mole: — Nemoj, gazda! Aman, gazda! — Đid, bre! — krkljaju oni. Konji im se propinju nad njim ali one, smrtno uplašene, beže ma na koju stranu.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ Serdar planu, pa je stište iza desne šake i trznu njome. Žena se previ i pade na koljena, pa huknu od muke. „Aman! zaboga!“ jedva izgovori. „Čuješ ti babo!“ govoraše on kroza zube, jednako trzajući njom. „Čuješ li ti!
A on je zar s toga skitač što je k nama uteka’ od viteške nevolje! A, babo!?“ i zamahnu čibukom. „Aman, zaboga! Ne lomi tu ruku što ti je đecu odnjivila!“ klikovaše jadnica.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Aman, čestiti veziru, carski većilu! Valabila-talah nije istina što raja govori! Laže, naše mi glave a tvoje brade i tako na
— sa srećom; bilo ti blagosloveno! aman! — milost!, oproštaj! anatemnjak — prokletnik, đavo andio — anđeo adže (od amidže) — stric Baba Marta — narodna
Stanković, Borisav - JOVČA
Ne mogu da čekam više. Sve, sve, sve! MLADEN (drži čašu u ruci koja drhti, i prosipa vino; uplašeno, očajno): Aman, Vaske, ne to! VASKA (se zacenjuje): To, to! Sve, sve, sve!
TOMA Samo Stojmenu, odmah čim dođe, kazaćeš i poslaćeš ga k nama. S njim ćemo zajedno. STOJNA (krši ruke): Oh, aman! ARSA But! Ako nas izdaš, ako on nešto primeti, Ni ti ni Stojmen ovde više! TOMA Slušaj.
Pauza. Kroz fijuk vetrova čuje se krik Zulfin: Aman gaz...!, zagušen šakom. Rzanje konja, topot sve dalji. Urlik psa, prekinut takođe. Vijuk vetrova pojačan...
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
živi s drugovima u školi i tu ima stan i hranu) alfavit — bukvica, azbuka, alfabet, abeceda alfa — a (grčko slovo) aman — uzvik preklinjanja i vapaja ili milosti i oproštaja; pobogu, zaboga amvon — propovedaonica; uzvišeno okruglo mesto u
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ni na jednom pristojnom i uljudnom čoveku nisam video takvu odeću. Aman, ne brukaj me!“ Vukašin se tanko osmehnuo, uzeo šešir i pošao izvinjavajući se ručkom kod francuskog konzula.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— ... A sad, gospodo — završih ja u paničnom strahu. — Ne dajte, dakle, tavan! Pridržite lampu! Aman! — Ne dajte tavan! Pridržite lampu! — vikali su svi oko mene.
A jauci sve strašniji, sve užasniji, dok Miloš preklinje: Aman, pašo, aman! I tu kao pomaman, sasvim pomahnitao, đipa Srećko: — Vasiću, šta gledaš, boga ti tvoga? U pomoć Milošu!
A jauci sve strašniji, sve užasniji, dok Miloš preklinje: Aman, pašo, aman! I tu kao pomaman, sasvim pomahnitao, đipa Srećko: — Vasiću, šta gledaš, boga ti tvoga? U pomoć Milošu! — Šta je?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad car opazi njega, zavikaće: — Aman, gospodaru, ustavi tu vojsku, a išti što god hoćeš. On viknu na mačku i štene te dođoše k njemu, pa će caru: — Hećy
učiniti, jer ako obaznadu Crnogorci, pošjeć će mi glavu; pa onda nema mene glave, a tebe ko će ti aber donijeti, nego aman! Vezir mu odgovori: — Valaj, kneže, za tvoju jednu pokidao bih ja hiljadu crnogorskijeh glava, pa i samu vladičinu.
— A da čije no moje sve troje! Sad sam mu sve, efendija, uzajmio, jer drukčije nije htio doći. — Aman, efendija! Evo, čuješ li? Naljuti se kadija, pa iskolači oči na raju: — Siktir, krmče od krmka!
evo ti đe trče na vrat i na nos čitavi buljuk kaluđera i fratara, pa pošto čuše šta je bilo, potrčaše k caru vičući: — Aman, čestiti care, božji namjesniče a naše sunce ogrijano, pravdu nam i sud! Ako smo se i odocnili, nijesmo zapostili.
Ovi se nađe uvrijeđen, te brže-bolje kod kadije žaleći se: — Aman, efendija, jutros me rezili na putu ni kriva ni dužna moj komšija, i reče mi jednu riječ što mi još do danas niko živ
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Biće veselje, zirne i gočevi, eh Anadol je ovo i praznik za mladost kad pada ječmeni snop!“ — „Aman, pa ti si moja žena!“ — „Ali nisam robinja“. — „No ja ne dopuštam!“ – „Kad bi te neko i pitao, bre!..“ – „Ćuti, kučko!
“ — „Pa ja sam musliman, vera mi daje“. — „Jok, ne daje više, u zdravlje Gazi-Paše“. — „Aman, efendum!“ — „Ćuti!“ — „Aman, ako ne daje zakon, da se odmah vratim, samo mi dajte moje žene!
“ — „Pa ja sam musliman, vera mi daje“. — „Jok, ne daje više, u zdravlje Gazi-Paše“. — „Aman, efendum!“ — „Ćuti!“ — „Aman, ako ne daje zakon, da se odmah vratim, samo mi dajte moje žene!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
« Prosti turski vojnici spevali su svoju pogibiju na Šumatovcu pesmom, kod koje se svaki odeljak završuje strofom: »Aman, care, izgibe fukara«, i od koje evo donosimo jedan odlomak: Šumatovca aldandan bir sari ilan, Admni soraren —
! Đunduzlen top a tar džene len kumbara, Aman padišah, derman, biti fukara! Šumatovca justunde duman kaplandi, Jaraš sat ičende bin topi atlandi.
Šumatovca justunde duman kaplandi, Jaraš sat ičende bin topi atlandi. Aman padišah, derman, biti fukara! Po Šumatovcu se izvila jedna žuta guja, Ako pitaš za ime — Černjajev general!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Došlo mi je da jeknem, da upravim pesnice nebu, pa da viknem: dosta je bilo krvi... Aman! Pucnjevi pušaka se razležu. Sigurno su se oni preostali sklonili u naše rovove, i sad se tuku preko nas.
Kad nas kapetan Radoslav ugleda, skoči, diže ruke uvis i kao da zapomaže, razvika se: — Aman, ljudi!... Zar me i ovde, sunce vam vaše, nađoste?! Komandir zaustavi konja pred njim, pa se obrati meni: — Šta mu je?..
— Ura! — diže ruke uvis kapetan Bora. Iako već pijan, Radoslav mahnu rukama. — Zašto će vam to!... Aman!... Dosta! Bora pođe. Pri hodu se klatio. — S’ušaj... Nemo’ da „opovrljavaš“ vlas’... Znaš...
Otržu me sada od devojke koju volim i teraju me silom na bojište da poginem... Aman, ljudi!... Ima li čega tragičnijeg i bolnijeg?...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— „Liježi, Turk pezevenk, bre!“ — zagrmi ja s ata. Jedan po jedan, dok dođe red na muktara. — „Aman, gospodaru... carski sine! Aman, ne sramoti Turčina!“ — „Liježi, Turk pezevenk, bre!
“ — zagrmi ja s ata. Jedan po jedan, dok dođe red na muktara. — „Aman, gospodaru... carski sine! Aman, ne sramoti Turčina!“ — „Liježi, Turk pezevenk, bre!
Sjaši, beže; uzjaši, jope', beže? Sjaši, Čeko; uzjaši, jope', Čeko! — komandijeram ja, a on sja'iva i uzja'iva. — Aman, dosta. — Nije dosta, nije. To se tebi čini, Asan-beže, da je dosta, a nije dosta!
Nek sjaše carski redip da uzjaše carski suharija! Nek sjaše carski suharija... — Aman, dosta je; aman, dosta je! — viče Asan-beg, a oznojio se pa jedva diše. — Nije dosta, Asan-beže, nije!
Nek sjaše carski redip da uzjaše carski suharija! Nek sjaše carski suharija... — Aman, dosta je; aman, dosta je! — viče Asan-beg, a oznojio se pa jedva diše. — Nije dosta, Asan-beže, nije!
Nek sjaše vezir da uzjaše valija! Nek sjaše valija da uzjaše gazija! Nek sjaše gazija da... — Aman, dosta je! Pomagajte, ljudi! — Ama, nije dosta, Asan-beže. Šta je tebi večeras?
Jaši! Najbolje se, bolan, čojek more na golu konju odmoriti kad je zorli umoran. Jaši! Jaši! — Aman, šta ćiniš većeras sa mnom?! — jeknu Asan-beg i jedva uzja gola konja. — Ništa zlo, Asan-beže, ne činim.
! — jeknu Asan-beg i jedva uzja gola konja. — Ništa zlo, Asan-beže, ne činim. Dijelim mejdan. — Aman, zar se tako dijeli mejdan?
alal (halal) — blagoslov, oproštaj; sa srećom, blagosloveno (ti bilo) alaliti (halaliti) — blagosloviti, oprostiti aman — milost; vera, zadata reč; kao uzvik znači preklinjanje; baš, upravo ardović — burence aršin — stara mera za dužinu
Stanković, Borisav - TAŠANA
zato ponova dolazim!... (Ne verujući sebi, razrogačen, Tašani): Aman, Tašana? TAŠANA (jetko s nasladom): Da, da! SAROŠ (besno): Ni ti, niti iko tako što o meni ne sme da misli.
Ne mogu sâm. Ne smem da sam sâm. (Odlazi.) KAFEDžIJA (viče spolja dok momak plače): Ovam ti, nestrećo! Aman, bre, otresi se, nestrećo jedna. Gledaj go, na nozi spijet! Otresi se, tresli te mrtvog, da daji gospod.
BEGOVI (bacaju Nazi kese i viču): Za nas igraj, Nazo! NAZA Jok, za vas ne, sal za Saroša! BEGOVI Aman, bre! NAZA (skuplja bakšiš, prilazi kradom kafedžiji i daje mu novac, tiho govoreći): Ovo plaćam za Saroša.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
) KOŠTANA (trza se, odriče glavom): Ah, ne! STOJAN (rukom za njena prsa): Grudi! KOŠTANA (beži ka materi): Aman, ne! MITKA (sa čardaka): Grkljan, Koštan kude je?
(Hvata se za čelo, grca.) De, kćeri! KOŠTANA (peva): More, nasred sela šarena česma tečaše, Aman, tečaše, I na češmu dve do tri mome stajašev, Aman, stajašev. TOMA (viče): Marko! Nize, duble, dukate!
KOŠTANA (peva): More, nasred sela šarena česma tečaše, Aman, tečaše, I na češmu dve do tri mome stajašev, Aman, stajašev. TOMA (viče): Marko! Nize, duble, dukate! MARKO (zabezeknuto): A ne to, gazdo! TOMA (besno): Ćut’!
je žalba za mladost, Na porta bi me čekala, Od konja bi me skinula U sobu bi me unela, U usta bi me ljubila — — of, aman, zaman, mlado devojče, Izgore mi srce za tebe!... KOŠTANA (razdragana, sa saučešćem): Evo ću i ja, gazda Mitko!
Kući ćeš ti! (Odvodi ga u kuću.) GRKLjAN (ponizno policaji): Aman, gazdo! POLICAJA (surovo ih ućutkuje): Ćut’! ARSA (vraća se; Salčetu, Grkljanu): A vi?
Ruku, nogu da ti celivam! Još nije ona za muža! Mlada je, kapka, dete, tek na svet progledalo... Oh, aman, gazdo! Neće ona više da peva! ARSA Živa više — ne! Mrtva može!
A do tada ni vode, ni hleba, ništa! (Odlazi.) SALČE (kriči vijući se): Ne, gazdo! Šta učini? Kuku, aman, gazdo! GRKLjAN (rasplakano): Stari smo, gazdo! Za hleb ćemo bez nje da pomremo i izginemo!...
PANDUR (odlazi). KOŠTANA (istrči, i izvan sebe od radosti, razdragano, prilazi Mitki): Ti? Hvala! Aman! Oh, gazdo! Ne daj me, slatki gazdo! Ruku, nogu (ljubi ga u ruke, saginje se i grli mu kolena.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ali Vuksan ljuta guja bješe, te se Turkom varat ne dad’jaše; on izlazi pred tavnicu kletu, pak dželatu bješe govorio: „Aman malo, pašini dželate!
ali — ili... ili Alil Gojeni — v. Hrnja Mustaf’-aga aman — uzvik kojim se traži milost, pošteda amanet — ostava, zaštita, što se kome da na veru da čuva amidža — stric
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
da se ne čuje ništo... — Eh, što da se ne čuje? Lošo li je, pa da se kuta u kučine?! Zašto da se krije? — Aman, Doke!... Reč da ne iskoči za devojku. — Ta što... Za malko vreme... — Kako za malko?
— Men’ mi kef za Manulaća — veli Taska. — Men’ pa za Manu! — veli joj Doka, pa se okrete ostalima. — Aman, žene, tako vi Velik-dan ne zacrneja, biva li Zona za Manulaća — prilika li je?! — Za Mana ne biva! — veli Taska.
mi rakijice i ovoga blagoslova što pljušti, časti mi, ne bi’ — veli Milisav — ni pogledao na milion, nego bi’ rekao: Aman, brate, šta će mi milion? Daj ti, brate slatki, meni kišice; pa kad ima naš ’ranitelj, naš geco, — imaću i ja.