Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Treba još istaći i praznoverne običaje i amajlije koji su više omiljeni kod muhamedanaca. Na dinarske muslimane je bila od uticaja i turska književnost, naročito narodne
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
se prenose na njenog vlasnika, a ovaj je zato uvek mora imati uza sebe kao neku vrstu apotropajskog sredstva, odnosno amajlije.
¹¹⁶ Razni predmeti koji imaju zaštitno magijsko svojstvo koriste se kao amajlije za održavanje dece. Brojne su amajlije izrađene od metala (gvožđa, srebra, zlata itd.).
¹¹⁶ Razni predmeti koji imaju zaštitno magijsko svojstvo koriste se kao amajlije za održavanje dece. Brojne su amajlije izrađene od metala (gvožđa, srebra, zlata itd.).
). Ako se majci u Gruži ne drže deca, ona bratimi kovača da joj on, nag u gluvo doba noći, skuje amajlije u obliku motike, budaka, noža, srpa i sl., pa da joj to naniže na lanac, a onda ona dete u taj lanac povije.
¹²⁵ Mnogi delovi od vuka koriste se kao amajlije za zaštitu dece od „noćnica“; pre svega, vučji nokat, zub i rep. Kao amajlije koriste se i „zapisi“, komadić drena,
¹²⁵ Mnogi delovi od vuka koriste se kao amajlije za zaštitu dece od „noćnica“; pre svega, vučji nokat, zub i rep. Kao amajlije koriste se i „zapisi“, komadić drena, bosiljak i odoljen.
“¹⁷⁷ (4) Poništavanje štetnog dejstva uroka. Mnogobrojne amajlije koje dete ili nosi ili koje leže pored njega u kolevci, imaju funkciju magijske zaštite.
Za razliku od upadljivih predmeta kojima se samo skreće pogled zlih očiju, amajlije mogu biti i skrivene, neupadljive, ali su svejedno moćna sredstva za poništavanje ne samo dejstva zlih očiju, nego i
¹⁷⁸ Najčešće su amajlije skovane od gvožđa. Pošto je gvožđe tvrdo, otporno, teško lomljivo, smatra se da može uspešno da odbrani čoveka od
Kao amajlije protiv uroka, načinjene od oštrih gvozdenih predmeta, Srbi na Kosovu koriste još i britvu crnih korica i prsten umrlog.
¹⁷⁹ Osim gvožđa, od metala se često koristi i srebro, odnosno kao amajlije mala deca nose srebrni talir, minđuše i razne srebrne „džidžare“: sabljicu, puščicu, leptir itd.
¹⁸⁰ Kamen, kao postojan i čvrst meterijal, takođe se rado upotrebljava za amajlije. U ovu svrhu posebno se koristi kamenje specijalnog oblika, u vidu strelice.
Radičević, Branko - PESME
To tebi milost, to ti Stojan preči...“ — I ona muči i uguši muku Te pusti njemu onu belu ruku, Sa vrata skide neke amajlije, Te progovori ove reči tije: „A ono uzmi bar to od meneka, Ja ovo čuva samo za tebeka; Starina jedan, što u nas
bijaše, Meneka jednom ovo darivaše, Unutri, reče, časnog dreva ima, I on ga done iz Jerusalima; Pa ko god nosi ove amajlije, Ni top, ni puška, ni sablja ne bije; I zakle mene da ne dam drugome, Već samo milom suđeniku svome.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
junak; 2. vojnik u turskoj vojsci dilbagija - vrsta amajlije, duguljasta ovalna srebrna kutija u kojoj se nosi zapis od uroka; spolja je obično napisano: “Mašallah“ (na arapskom, a
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
B. t., ubrana u Međudnevice, siguran utuk protiv veštica (Karadžić, 3, 1901, 188); zbog toga se meće i u amajlije (GZM, 4, 145).
(Venac, 14, 609). Kod ovakvih svojih osobina nije čudo što se crni g. vrlo često ušiva u amajlije u vidu krstića ili ljuspica, da bi se dete održalo, ili da ga ne bi napao vampir (v.
Wіѕła, 14, 1900, 527—597. IVA Bachweіde (ѕalіx helіx). Iva. Zbog svoje apotropajske snage meće se u amajlije koje se prišivaju detetu u kapu (BV, 27, 29). »Da mi ne bi ive i omana, Ne podgojih svog sina Osmana« (іbіdem).
Njega ušivaju (naročito deci) u pojas i u haljine (GZM, 6, 373; Begović, 246); takođe ga ušivaju i u amajlije (istočna i centralna Srbija, Karadžić, 4, 196 idd); konjima se ušiva u am, a stoci se daje u soli (Begović, 246).
ga bije grom; samo na dub može veštica da ispljuje popivenu krv (od čega na njemu ostaju »korubine«, koje se deci meću u amajlije radi zaštite); (zbog njegove demonske prirode?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
zlopaćenja po Usori u poteri za Brzanovim pljačkašima, kroz jesenju tmoru i magluštinu, svi smo nosili, ušivene u pojase, amajlije koje nam je Janja dala na rastanku.
Kažem amajlije a mislim na finu kovrdžavu dlačicu odozdo, koju je svaki od nas lično oplevio s njenoga gustog runa. Imalo je za čitavu
se neko setio da poginuli i ranjeni u stvari nisu ni bili Janjini ljubavnici, pa tako nisu ni koristili zaštitnu moć njene amajlije. A možda je to taj izmislio, želeći valjda da podgreje i onako uzavrelu legendu o našoj iščezloj dragani.