Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Zato se košuljica razdeli na onoliko delova koliko ima članova porodice i svako je nosi uza sebe (ušivanjem u odeću) kao amajliju.
Kujundžija u gluvo doba noći skuje detetu „tilsum“ koje ono uvek nosi na kapi kao zaštitu. Na Kosovu kao amajliju koriste samotvornu britvicu (cela je iskovana od jednog parčeta gvožđa ili čelika).
¹⁵² Postoje u našem narodu mnogobrojni predmeti koje deca stalno imaju uza se kao amajliju koja ih štiti od veštica. Još 1788.
Kao zaštita od more stavljaju se u kolevku, pod uzglavlje deteta, ogledalce i britvica.¹⁶² U Bosni i Hercegovini, kao amajliju, deci prišivaju na kapicu rogove od jelenka, noge od krtice i parče tisovog drveta.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
B. l. se meće detetu u amajliju (ŽSS, 295; SE3, 13, 289; Karadžić, 4, 1903, 194; 196; 198; 200), ili mu se prišiva za kapu (da ga štiti od more ili
196), ili pod glavu (Hangі ‹Život i obіčajі Muѕlіmana u Boѕnі i Hercegovіnі, Sarajevo, 1906› 121); naročito se meće u amajliju b. l. koji je pronikao kroz glavu ubijene zmije (ŽSS, 196; Karadžić, 4, 1903, 195). O Đurđevdanu meće se b. l.
(Karadžić, 1, 1899, 273). Korenčić od z. meće se i u amajliju, »da bi se dete održalo« (SEZ, 13, 1909, 289); kosa koju kum ostriže detetu čuva se posle pored z. (SEZ, 16, 181).
Neprm-k. iz tuđeg atara, provučen tri puta devet puta kroz kupinu kojoj su oba kraja srasla za zemlju, meće se u amajliju (Karadžić, 4, 198; SEZ, 7, 161). KALOPER Frauenblatt, Frauenmіnze (tanacetum balѕamіta). Kaloper; marijina trava (cf.
Upor. ѕ. v. Konoplja). Zrno k. meće se u amajliju protiv bolesti (Karadžić, 4, 1903, 199). Milićević (ŽSS, 78) spominje jednu gataru koja je gatala po k.
U Levču i Temniću provlači se kroz nju, tri puta po devet puta, neprim-kalem, koji će se metnuti u amajliju (Karadžić, 4, 198; SEZ, 7, 161). K. se naročito rado upotrebljuje u vračanjima za plodnost stoke i živine.
, devet drenjina, devet zrna graha«, ZNŽOJS, 7, 1902, 155). Lešnik inače ušiva udavača u odelo, s leve strane, kao amajliju (TRĐ, NNŽ, 3, 76). U Omolju meću mlade pod pojas l., da bi rađale mušku decu (ib.
Tri zrna p., zajedno sa malo strašila, treba da zaveže u krpicu čisto dete i obesi o vrat, kao amajliju, detetu koje ima napade »frašta« (ZNŽOJS, 7, 172).
Isto tako tri zrna pšenice — pored soli, »zmajotresine« (liskun sa Avale) i zrna kukuruza — meću se u amajliju protiv zaraznih bolesti (TRĐ, Amajlija, Karadžić, 4, 1903, 199).
Č. čuva kuću i od veštica i bolesti (SEZ, 14, 324). Č. se meće u amajliju da bi se dete održalo (SEZ, 13, 289). Kod uvobolje iscedi se sok č. i sipa u uvo (SEZ, 14, 324).
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Nekad bi na balčak đorde izrezali oko kao amajliju protiv uroka od zlih očiju; zenice tih očiju ponekad su bile dragi kamenovi“.