Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
(Španjoli u Peruviji, Žertva smerti, Šnajderski kalfa, La Pejruz, posrbljeni komadi Paunka Jagodinka, Serbska princeza Anđelija itd.).
Od njega ima nekoliko dramata u stihu: Pod maglom (Beograd, 1907, [Mostar, 1908 g.]), Hasanaginica (Novi Sad, 1911), Anđelija (1911). Sa nemačkog je preveo Lirski intermeco Hajnriha Hajnea (dva izdanja, Mostar, 1897.
Radičević, Branko - PESME
Na kumstvo i Murto-beg uiti, Kulu svoju glavam' i(m) okiti; Čula jade sestra Anđelija, Pociknula kâno ljuta zmija, Te povadi od pojasa nože I ubi se, pomozi joj, Bože!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
LjUBA: Al’ besedi Anđelija: Boži bio mlad delija, I pije se tekelija, I ljubi se Anđelija. STANIJA: Bolje uzmi neku knjigu, te čitaj.
LjUBA: Al’ besedi Anđelija: Boži bio mlad delija, I pije se tekelija, I ljubi se Anđelija. STANIJA: Bolje uzmi neku knjigu, te čitaj. LjUBA: da me opet karaš. STANIJA: Za dobro se ne kara.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Te ja uzmi trostruku kandžiju, uženi joj u meso košulju: vrag uteče nekud bez obzira, a ozdravi snaha Anđelija. VOJVODA BATRIĆ Turci braćo, — u kam udarilo! — što ćemo vi kriti u kučine?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
i na devetom moj dragi Petar (ili već kako mu je ime) kleči, od sveg srca ječi. Pitala ga Marija Anđelija: „Što ti, dragi Petre, klečiš, od sveg srca ječiš?
Pitala ga Marija Anđelija: „Što ti, dragi Petre, klečiš, od sveg srca ječiš? — Ne pitaj me Marija Anđelija, imam dragu Jelenu (ili već kako joj bude ime) u zlatne niti unićena, u srebrenom brdu ubrđena, ja te drage ne mogu iz
“ Al’ govori Marija Anđelija: „Ako ti te drage Jelene iz zlatnih nita ne iznitiš, iz srebrena brda ne izbrdiš, — krvi ćeš rakati, mozgom ćeš
iz njega; voskovarina turma — karavan ća — čak ćemer — pojas s kesom, u kome se čuva novac ćibret — šibica Ćorava Anđelija — jak, silovit vetar, obično s mećavom ćos-baša — najglavniji ćosa ubao, -baa — bunar; studenac uborak — mera (mali
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Današnji dan će odsuditi snagu ti mišce i duha. Dalje će t’ Majka Anđelija tamo uputiti mlada, Gdino vam braća pod pravednim skiptrom uživaju sreću.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Ali najveću pažnju zaslužuje tzv. »devetoro bilje«. U istoimenoj pesmi narodnoj (Vuk, Pjesme, 1, 645) objašnjava dilber Anđelija kako je (služeći se i etimološkom magijom) privolela muža da je ne otera iako mu nije rodila dete: »Kako bi me oterao
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kako takvu braću da pomiri Anđelija? Ona je sebičnost i nečoveštvo tukla širokogrudošću i čoveštvom. Nasula je rujna vina u „molitvenu čašu“, pružila je
dogodilo, posle pouke koju je čuo od ranjenog sokola: „Meni jeste bez krila mojega kano bratu jednom bez drugoga“ — Anđelija ga je stvarno iscelila prostom i nadmoćnom ljudskom rečju: „Nijesam ti brata otrovala, veće sam te s bratom pomirila“.
zvuče: Nedeljko (prota), Mara ili Janja (krčmarica), Ružica (crkva ili žena), Pavle, Jovan, Zlatija, Hajkuna, Jelica, Anđelija.
Đe u tebe ne ima junaka da iziđe Arapu na mejdan, no mi ne bi umrijeti s mirom“. Pa doziva ljubu Anđeliju: „Anđelija, moja vjerna ljubo, je l' mi jošte u životu doro?
Pa doziva ljubu Anđeliju: „Anđelija, moja vjerna ljubo, je l' mi jošte u životu doro?“ Progovara ljuba Anđelija: „Gospodaru, bolestan Dojčine, jeste tebe doro u životu, I Dobro sam ugojila dora“.
Tad besjedi bolani Dojčine: „Anđelija, moja vjerna ljubo, idi uzmi dora debeloga, te ga vodi mome pobratimu, pobratimu Petru nalbantinu, da mi kuje veresijom
Kad je viđe Pero nalbantine, još je njojzi bio govorio: „Snaho moja, tanka Anđelija, zar je mene pobro preminuo, te ti vodiš dora na prodaju“ Ja govori dilber Anđelija: „Moj đevere, nalbantine
bio govorio: „Snaho moja, tanka Anđelija, zar je mene pobro preminuo, te ti vodiš dora na prodaju“ Ja govori dilber Anđelija: „Moj đevere, nalbantine Pero, nije tebe pobro preminuo, no se tebe pobro pozdravio da mu kuješ veresijom dora — da on
Progovara nalbantine Pero: „Anđelija, moja snaho mila, ja ne kujem konje veresijom; da mi dadeš tvoje oke čarne — da ih ljubim dok se pobro vrati i dok mene
ne kujem konje veresijom; da mi dadeš tvoje oke čarne — da ih ljubim dok se pobro vrati i dok mene potkovicu plati”. Anđelija luta i prokleta, ona planu kako vatra živa, pa odvede nekovana dora, te dovede bolesnu Dojčinu.
Veli njojzi bolani Dojčine: „Anđelija, moja vjerna ljubo, je l' mi pobro dora potkovao?“ Pisnu Anđa kako luta guja: „Gospodaru, bolani Dojčine, bog ubio
“ Kad to čuo bolestan Dojčine, on govori vijernici ljubi: „Anđelija, moja vjerna ljubo, osedlaj mi dora debeloga, iznesi mi poplje ubojito“.