Sremac, Stevan - PROZA
Tako je napredovalo iz dana u dan. Obilazi ga učitelj s prijateljima, pa ga gledaju kako je pri apetitu i kako mnogo ne bira, sve mu prija. Procenjuju koliko će još pojesti i koliko baciti na meso i slaninu.
— A znaš li zašto sam te bio? — Znam! — E, kad znaš, a ti sad ’ajd’ idi pa večeraj! A znam da si pri dobrom apetitu! Jer bilijar, i ono dviženje i ovo moje makljanje — kažu da žestoko otvara apetit.