Ćosić, Dobrica - KORENI
Zna zbog čega, pa potera konja galopom preko pola pokrivenog snegom. ...Raka apsandžija odškrinu vrata, ne može da uđe u apsanu prepunu Prerovaca, pa samo promoli glavu i pozva Aćima da izađe.
— Naređeno mi je da te vežem, čiča-Aćime snuždeno reče apsandžija s katancem u rukama. — Oprosti, ja sam državni sluga, moram. Ti ćeš opet biti što si bio. — Vezuj!
Stidi se i da pogleda ćutljive i natuštene radoznalce. — Što si sam, gazda-Aćime? — dočeka ga začuđeno Raka apsandžija. — Šta te briga! Puštaj me unutra. Apsandžija mahnu glavom i propusti ga. Prerovci poskakaše: — Šta je bilo?
— Što si sam, gazda-Aćime? — dočeka ga začuđeno Raka apsandžija. — Šta te briga! Puštaj me unutra. Apsandžija mahnu glavom i propusti ga. Prerovci poskakaše: — Šta je bilo? — Ništa. — Je li opasno za nas? — Za vas?... Nije.
Uplašeno, tihih, napregnutih pokreta, zbi se u sam ugao, gde je sumrak gušći. Apsandžija ne spušta rezu. Vrata, i sebi preteška, klate se i krckaju, krckanje se nastavlja u jezi umiranja što dugo traje, a nema
Zašto li ćute? trže glavom Raka. apsandžija, tri puta koraknu, pobode vrhove opanaka uza zid i načulji uši. Ako o političnim stvarima šapuću, traže mu pet dukata.
Raka apsandžija prisloni glavu uza zid bliže odškrinutim vratima, ljut što ne čuje o čemu Katići šapuću. Kako to oni šapuću kad ih on
Pa da vidim, iako nisi ni reč priznao. Neko koraknu. Raka apsandžija otvori usta. Lice mu se izdužilo kao puna zobnica. Poguri se i neobično kratke ruke zabaci na široka leđa.
Raka apsandžija nije prestajao da ih opominje iza zatvorenih vrata: „Ljudi, kazujte šta imam da poručim vašim domaćicama. Žene su žene.
Ni on nije čovek. Jošje gori od Aćima, ne prestaje da ujeda sebe od onog trenugka kad mu je Raka apsandžija cvokoćući rekao: „Moram i svoju rođenu decu da uhapsim i pod katancem da držim. Pomor zavladao po narodu.
Imali su pravo. — Imaš pravo, Đorđe — reče izazivajući Aćima. Raka apsandžija se nakašlja. Otac i sin sudariše se očima. Rogovima mržnje. Rogovima snage i nemoći.
Ni tada, sav raskrvavljen, nije prestajao da viče: „Kukavice! Brankovići! Podrepne muve!“, dok se Raka apsandžija pred vratima prelamao od smeha i uzvikivao za sebe: „Gde se seti podrepnih muva?
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I zato što čovek koji je bio robijaš nije mogao ostati go golcat, pobrinuše se u samom zavodu. Nadzornik-apsandžija pokloni mu prvi svoj sasvim poabani, iza rata vraćeni vojnički šinjel koji je, ugužvan i već iskaišan, sa drugim krpama
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Gledaću, ako pristane Radisav, da ne provaljujemo zid... — Koji Radisav? — prekide ga Đurica. — Tvoj apsandžija, znaš ga valjad’? — Kako, zar je on... — He, moj sinovče, zar bi ti sad bio u toj apsani sa sokaka, da mi nije njega.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Kosta je ra-zumeo moju kolebljivost, te mi se obrati: — Ponudili ga da bude apsandžija u Solunu, a on odbije. Kada su ga zapitali za razlog, on izjavi jednom svom drugu: „Savest mi ne dopušta da čuvam