Ćosić, Dobrica - KORENI
— viknu iz ugla najozlojeđeniji Prerovac. Aćim se trže, strogo i upitno pogleda apsandžiju: njegovo lice i glas ništa ne kazuju. Onda se okrenu onome što je viknuo: on grize usne i preti glavom.
zvonko kidanje i gnječenje suvih žilica, jer Andra, kroz zamućen dan i hrastove talpe četiri prsta jedre, Vidi Raku apsandžiju kako stoji opuštenih ruku i čeka. Zna šta čeka.
“ Vetar je jurio po ćeramidi kao da jarci trče. Niko mu nije odgovorio. „Beži s tim fenjerom“, razdrao se na apsandžiju, postiđen pred njim, a i zato što nije hteo da vidi ko su TI ŠTO njemu ne odgovaraju.
I na molitvu mu liči ovo Aćimovo predavanje suncu. Otkako je sinoć isterao Raku apsandžiju i seo, nije se više pomakao. Andri se odjednom natuštiše obrve: ne može da učini što je namislio. Od Aćima ne sme.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Poznade glavnog apsandžiju Radisava, s kojim je nekoliko puta pio po kavanama, ali mu se sad on učini strašniji od samoga đavola.