Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
I ovde, proletnje veče za mene je hladno, kao da, dolinom, tajno, Dunav teče. A, gde oblaci silaze Arnu na dno i trepte, uvis, zelenila tvrda, vidim most što vodi, nad vidikom, u tešku tamu Fruškog brda.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
U trećoj strofi poeme, recimo, nalazimo odraz u vodi i prevrnutu sliku (već je pre toga rečeno da „oblaci silaze Arnu na dno”); zatim senku pesnikovu što se u reci zloslutno prelama, zajedno sa odzvanjanjem, kroz vodu, njegovih koračaja;