Crnjanski, Miloš - Seobe 2
da se seća, tačno, da mu je gospoža Julijana rekla, dvadesetog oktobra – na dan kad je u mukama izdahnuo velikomučenik Artemije – da Višnjevski, njoj, tvrdi da je sad sasvim sigurno da će, uskoro, doći do posete.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
drugo i ne rade nego čekaju kakvu zgodnu priliku, kad neki posed ostane bez odbrane, da upadnu i da ga opljačkaju. Artemije Danas sam pročitao svoju dušu. Prepoznao sam je, saznao gde stremi.
Nikad se nije razdvajao od njega, raspeće ga je stalno kuckalo po prsima, klatilo se obešeno o tanku oputu oko vrata. Artemije Po ovoj žezi, sada, Lauševi konjanici leže kraj kakve rečice, mutne od skorih kiša. Svukli su pancire. Izuli opanke.
Zato sam to prećutao, odložio i zabašurio. Znao sam da će docnije biti sve teže, pa ipak. Artemije Kad sam mu izložio svoje misli kako bi trebalo braniti Kulu, Vasilije mi je odvratio da bi najpametnije za mene bilo
Na gunguli i vrevi ona ne živi, tu strada kao krhka stabljičica u oluji. Artemije Srećom ti razbojnici su budale. Da je južni bedem napala obučena vojska pod trezvenim vođstvom, mi se ne bismo danas
Osim njih u celom Vratimlju niko se nije micao. Gde je taj narod? Artemije Sinoć smo nas nekolicina zapodenuli raspravu o tome šta se moglo dogoditi Doroteju ako su ga razbojnici uhvatili.
Kad počne buka, razum se povlači. Artemije Brzan je napao u toku noći južni bedem. Lila je dosadna kiša, magla se već u predvečerje bila digla iz doline i
Hoće li to san da mi kaže kako ja samo smrt za sobom vučem? Čega se god dotakne moja prokleta ruka! Artemije Najzad su razbojnici napali i severni bedem. Nekoliko njih se pred zoru uspuzalo odozdo iz provalije.
i zaveta čednosti, ali ga je mala uvela u stvar na način koji je bio neodoljiv, pa se njegov otpor jednostavno raspao. Artemije Pre svega trulež. Zatim umor i mrtvilo. Razbojnici napadaju sve ređe i sve tromije. Žega je nesnosna. Blešti krečnjak.
Nateraće me da napišem pohvalno slovo njegovom junaštvu i pravičnosti, muževnosti i milosrđu. Artemije Kiša, kiša, kiša. Već nekoliko dana pada neprekidno, sitna i mlaka. Magla se razvukla preko doline i brda.
na mudrost zrelog doba); njoj je potreban neki mladi ljubavnik, a ne seda starina sa savetima kako da suzbije zov puti. Artemije Suton, lepo vreme, nekoliko oblačaka na zapadu, nebo u hiljadu preliva. Čio sam, radostan bez povoda, eto tako.
Čestinu, Grabovcu, Magliču ili u nekom drugom mestu nakupuje dovoljno žita i stoke kako bi ovaj narod preturio zimu. Artemije Ustali smo u ponoć, ili nešto kasnije.
To kažem ja, Artemije, rab božiji, krivonogi, kljasti, nakazni stvor kome se ni svraka ne bi uklonila s puta i nemojte uzeti to kao istinu.