Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Za ruskog imperatora da prosim audijenciju preko Bulgakova, i ne bude li mogao audijenciju ishodatajstvovati, to u crkvi ili na stepeni, kogda imperator
Za ruskog imperatora da prosim audijenciju preko Bulgakova, i ne bude li mogao audijenciju ishodatajstvovati, to u crkvi ili na stepeni, kogda imperator Aleksandar iz crkve pođe, da mu se inštancija u ruke
Veličestva audijenciju ishodatajstvovao, i da bi i on svojim uvaženijem kako kod ruskog tako i kod drugi̓ sajuznika za narod srpski milost
” Ja skazal: „Budemo mi požditi, tokmo imejemo l̓ mi nadeždu dobiti audijenciju u Jego Veličestva, čtobi jemu narodnjeje prošenije vručili.” — Bulgakov: „Konečno budet, no vremja neizvesno.
” — Bulgakov: „Budet, budet nesumnjeno.” — Sprošivah: „Davati pročim carem prošenija prežd naželi kod našego imperatora audijenciju imejemo?” Skazal Bulgakov: „Konečno, nadobno davat.
Tu je prisustvovao i g. [Lazar] Pavković. Tako smo i počeli i dali grafu Vrbin prošenije za audijenciju kod imperatora austrijskoga.
— On: „Horošo, nadobno ždat odgovor.” — Ja: „Skazal austrijski imperator, čto budet audijenciju nam dat, zato nastavlenije prošu”. „Horošo, ja o tom s grafom progovorju, a vi zavtra pridite.” 4.
” 6. januara odem g. Nedobi i kažem, da sam bio kod Bulgakova i grofa, i da su kazali da će nas imperator zvati na audijenciju, no v kotoroje vremja, da ćemo preko jego znati. Nedoba: „Do bro, čto oni meni skažut, to ja vam besumeno javlju.” 7.
jošte gosudar den ne označil, kotori budet, a besumeno budete imet u gosudarja audijenciju”. Ja prošu: „Čto delat budu, vremja našemu pašportu prošlo? Nas budu terat”.
Dekembra 1814. god. dali smo pismo molbeno na g. grafa Vrbnu, da bi nam u Jego Imperat. Veličestva audijenciju ishodatajstvovao, čtobi prošenije narodno jemu mi svojeručno vručili.
28. dekembra došao nam je odgovor pismen, da ćemo besumnjeno imati audijenciju kod Jego Veličestva imperatora austrijskoga — no kad imperator opredeli dan i čas da će nam g. Vrbna javiti, i proče.
januara 1815. god. išao je g. Je(vta) u kvartir grofa Vrbne, pitao za odgovor, i nije ni taj dan izašao odgovor za audijenciju. 2.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Oni su se u tu vojsku selili, plačući. Očekujući audijenciju u rosijskom poslanstvu, pomenutog dana, Isakovič je, polako, zaboravljao svoju Bečliku, kao što se zaboravljaju mrtvi,
To, da je rosijski posol primio u audijenciju jednoga među njima, a da će početi i ostale primati, dočekano je, među tim nesretnicima, kao vest, koju treba
A da tup udar nogu odjekuje, i napolju, u zemlju, u nebo, u Vijenu! Isakovič je bio primljen, po drugi put, u audijenciju, kod grofa Kajzerlinga, u podne, dvadeset i prvog jula po ruskom kalendaru, iliti trećeg avgusta po novom.
Bio je primljen, dan pre, kod imperatrice, u audijenciju. Imao je tog dana na glavi novu, tek napudrovanu periku, a bio je u novom, versajskom, fraku, od velura, boje vina.
Čestnjejši Isakovič onda ustade i zamoli audijenciju kod komandanta Temišvara, feldmaršal‑lajtnanta Franca Karla Leopolda baruna fon Engelshofena, koji ga zna.
Mnogo neveseliji, nego Đurđe i Petar, Pavle se pripremao za audijenciju kod Kostjurina, ne znajući šta bi odgovorio, ako ga pitaju, zašto je došao, šta traži u Kijevu, ni čemu se nadao, kad
svih tih priča i dobrih saveta, brigadira Vitkoviča, Isakoviči ostadoše sami, u kući Žolobova, da se pripreme za audijenciju kod Kostjurina – u pačistu nedelju, te godine, po ruskom kalendaru.
Otmene, velikosvetske, zavodnice – koje je bio zaboravio. Posle tog Agagijanijanovog pisma, to jutro, spremajući se u audijenciju Kostjurinu, Isakovič je, prema gospoži Evdokiji, i njenoj kćeri, osećao sažaljenje, neizmerno.
Ne imamo togda čto da se šepurimo!“ Tako su Isakoviči, u nedelju, pačistu, godine 1753, pošli đeneralu Kostjurinu, u audijenciju!
On nije krio da želi, kao i njegov brat, Petar, da bude primljen u audijenciju kod carice i da joj napuni uši, pričom o svom nacionu, koji čeka na nju, u Turskoj, u ropstvu, plačući.
septembra 1753. Pavle je, posle manevara u Mirgorodu, bio podneo molbu, za audijenciju, kod carice, a Vitkovič, koji je bio ostario, a nije bio u audijenciji kod carice Elisavete, nikada, smatrao je
želji Pavlovoj i pravio šale na račun Pavlov, i svih tih Srba, koji, svi, hoće da vide caricu, i da budu primljeni, u audijenciju. Ima, kaže, vremena za to. Kad đenerali postanu! Dodelu Isakoviča, u instruktore, međutim, Kostjurin je odobrio.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Maršal dvora okrete se i svima prisutnim saopšti da danas niko više ne može biti primljen u audijenciju. Niko nije tim iznenađen, dvorana se poče polagano prazniti.
Čujem kako mu domaćin govori: „Danas dopodne primljeni ste od Njegovog Veličanstva u audijenciju koja je trajala čitav sat. To je visoka počast za Vas i Vašu nauku.
Vi pristajete, naravno, no prva Vam je briga kakvu toaletu da upotrebite za audijenciju kod boginje ljubavi. Dozvolite da Vas posavetujem. Ta boginja nije se nikad opterećavala teškim svetiteljskim odeždama.